Pravda

Hrvatski predsednik Ivo Josipović saopštio je juče da je pisao predsedniku Haškog tribunala Teodoru Meronu upozorivši na mogućnost jačanja političke aktivnost lidera radikala i opasnosti da njegov govor mržnje može teško narušiti mir i stabilnost u jugoistočnoj Evropi. Josipović, koji se javnosti obratio putem Hrvatske radio-televizije, objasnio je da je u pismu Meronu istakao da kao političar iz države koja nije stranka u postupku ne može da preispituje pravnu utemeljenost odluke Haškog suda da na privremenu slobodu iz humanitarnih razloga pusti Vojislava Šešelja. „Ali kao predsednik države na čijem je području i prema čijim je državljanima Šešelj, prema optužnici, počinio zločine moram da istaknem neke pravne, moralne, pa i političke činjenice vezane za slučaj ’Šešelj’. Za ostvarenje pravde i poverenja javnosti, posebno žrtava, za međunarodno pravosuđe, bitno je da svaki predmet u razumnom roku završi presudom, osuđujućom ili oslobađajućom”, napisao je Josipović Meronu. Predugo vođenje postupka, kakvo je ono u slučaju „Šešelj”, a i „Milošević”, rezultira, kako je ocenio Josipović, gubitkom poverenja građana u međunarodno sudstvo. Šešelj organizuje političke skupove i praćen medijima, kako je ocenio hrvatski predsednik, ruga se međunarodnoj pravdi i žrtvama. „Zasigurno, to destruktivno deluje na sam krivični postupak koji se vodi u Hagu, unosi strah među ljude, posebno žrtve i svedoke i dezavuiše samu ideju međunarodne pravde”, smatra Josipović. I u istom stilu juče, ali i prethodnih dana, pričala je i hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić. Ona je najavila u Briselu da će svoje evropske kolege upozoriti na otežavajuću okolnost u jugoistočnoj Evropi nastalu puštanjem na slobodu Vojislava Šešelja iz haškog pritvora. Ona je prethodnih dana Srbiji „izrazila saučešće” jer na svojim ulicama ima „poludelog ratnog zločinca, umesto da sedi tamo gde je sedeo i gde treba sedeti”. Komentarišući učestale pozive Zagreba da Beograd dalje procesuira Šešelja, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, kako je juče rekao za B 92, ne može da razume pobudu zvaničnika stranih država da vrše pritisak na srpsko pravosuđe. „Nerazumljiva mi je pobuda predstavnika druge države da vrši pritisak na pravosuđe druge države. Imamo dobre odnose sa predstavnicima pravosuđa te iste države, pa sam malo zatečen, da ne kažem, zbunjen”, rekao je Vukčević, ocenivši da je nedopustiv takav odnos predstavnika izvršne vlasti Hrvatske. „Takvo ponašanje je neprihvatljivo. Zamislite da oni određuju na kom nivou će Tužilaštvo goniti izvršioce krivičnih dela ratnog zločina... To je delikatna materija, a ovde je prisutno nerazumevanje kompleksnosti materije”, istakao je Vukčević uz napomenu da niko sa strane neće određivati, posebno ne predstavnici izvršne vlasti druge države, koga će Tužilaštvo goniti. Analitičar iz Zagreba, kolumnista nedeljnika „Novosti” Marko Čulić, u izjavi za „Politiku” podseća sa koliko je oduševljenja u Zagrebu dočekan Darije Kordić kada je posle 17 godina pušten iz Haškog tribunala. Kordić je, da podsetimo, bio osuđen na 25 godina zatvora zbog pokolja u Ahmićima, etničkog čišćenja u Lašvanskoj dolini i drugih zlodela. „Sve kritike iz Zagreba su na staklenim nogama jer je Darije Kordić, pravosnažno osuđen, dočekan sa više entuzijazma nego Šešelj. Uostalom, Šešelja nije dočekao niko iz vlasti, dok su Kordića dočekali crkveni velikodostojnici i uticajni opozicionari”, kaže Čulić. Uz opasku da u Hrvatskoj Šešelj ima veliku simboličnu težinu, on ocenjuje i da su izjave hrvatskih zvaničnika proizvod raznih političkih trgovina vezanih za izbore, ali i ne samo to. „Izjave Pusićke su iznuđene jer postoji pritisak desnice da hrvatska vlast nešto uradi. Ovde je jasno da je puštanje Šešelja krivica Haga, ali je sramota i da se čovek drži 12 godina bez osude. Ponašanje hrvatskih zvaničnika je deo političke trgovine gde se nadjačavaju ko je biti veći patriota i ko će više štititi hrvatske interese”, ocenjuje Čulić. I Predrag Simić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu na sličan način tumači ponašanje zvaničnog Zagreba. „Oni se ponašaju po onoj narodnoj ’drž’te lopova’. Problem je u Hrvatskoj. Setimo se kada su se Tadić i Josipović šetali po Hrvatskoj bez kravata, pa bilborda za hrvatski turizam, a cele ove godine imamo jedno žestoko jačanje desnice u Hrvatskoj. Sada, sa predizbornom kampanjom, sve je to poprimilo vrlo ozbiljne razmere”, smatra Simić. Prema njegovim rečima, situacija u Hrvatskoj bi i bez Šešelja bila takva da smo mogli da očekujemo novu „Oluju” koja bi počistila i preostale Srbe. U Hrvatskoj se, kako kaže, događa nešto krajnje neočekivano. „Posle ulaska u EU Hrvatska nije krenula u nekom očekivanom pravcu, nego su stvari krenule unazad. Izjava Pusićke i korišćenje Šešelja je u predizbornom kontekstu, a Josipovićeve socijaldemokrate počinju da prave kompromis sa desnicom. NJima je Šešelj danas, kao što je bio i devedesetih godina, idealan alibi da skrenu pažnju sa događaja u samoj Hrvatskoj na pretnju Šešelja”, kaže Simić. On ocenjuje i da sve ovo nagoveštava prilično loše dane u odnosima dve zemlje. Očekivali smo, kaže, pre nekoliko godina da smo konačno stali na „zelenu granu” kada je reč o odnosima sa komšijama, ali ovo sve može izuzetno da zakomplikuje odnose u regionu.

Pročitajte još:Josipović: Šešelja vratiti u Hag

Izvor: Politika