Pravda

Vojislav Šešelj se vratio u Srbiju nakon jedanaest i po godina provedenih u zatvoru bez ikakve presude. Razume se, već ova činjenica govori mnogo o Haškom tribunalu. Pa ipak, to je tek jedno u nizu haških sramoćenja: slučaj hrvatskih generala Gotovine i Markača, koji su oslobođeni nakon što je poništena prvostepena presuda na 24 odnosno 18 godina robije; slučaj Ramuša Haradinaja, koji je oslobođen nakon što je devetoro od dvanaest svedoka ubijeno dok je vrli, u SAD i EU poštovani političar, čekao suđenje; slučaj Nasera Orića, koji je prvo bio osuđen na dve godine, a zatim oslobođen, iako je prikazivao jezive snimke svojih zločina američkim i kanadskim novinarima koji su o tome uredno obavestili javnost. Ako se, pak, ovim slučajevima dodaju oni Jovice Stanišića, Franka Simatovića i generala Perišića, koji su, takođe, oslobođeni, onda se dolazi do zaključka da u naizgled haotičnom brukanju Haškog tribunala postoji, ipak, neki sistem. Radi se, naime, o tome da sve pomenute slučajeve povezuje američka politika prema kraju Jugoslavije i uređenju prostora i odnosa među državama naslednicama. Uistinu, niko ko je slovio za bliskog politici SAD nije osuđen. Dakako, Vojislav Šešelj joj nikada nije ni bio blizak (uprkos islamofobičnoj ponudi da pošalje svoje četnike upomoć Amerikancima, a protiv budućeg prijatelja Sadama Huseina, u „Pustinjskoj oluji” 1991), ali se njegovo puštanje iz Haga nekako poklopilo s nezadovoljstvom vlasti SAD ponašanjem zvaničnog Beograda u ukrajinskoj krizi. U zanimljivoj političkoj igri, SAD, s jedne strane, blagodarne zbog „konstruktivnog prilaza premijera Vučića” pitanju Kosmeta, šalju ovde arapske šeike da grade čardak ni na nebu ni na zemlji, dok građani Srbije treba da poveruju da su se u stvari premijer i šeik još kao klinci igrali u pesku. S druge strane, međutim, približavanje Srbije Rusiji povodom ukrajinske krize, istovremeno s relativno visokom popularnošću premijera u Srbiji, navodi SAD da porade na krunjenju ugleda kojeg A. Vučić trenutno uživa. Najbolje oruđe za to jeste politički otac predsednika Nikolića i premijera Vučića, gnevan zbog njihove izdaje: „Sada su na vlast došli najgori, naši dojučerašnji saborci i saradnici”, grmi „vojvoda”. Uistinu, dobro ih poznaje, ali šta je s takvima decenijama radio? No, to što će politička kultura, koju je pomenuta trojka sistematski zagađivala skoro dve decenije, ponovo biti pod velikim udarima primitivizma, SAD nimalo ne zanima, pa makar došlo i do poremećaja „regionalne stabilnosti”. Ako dođe, razmišljaće šta da rade kad se to desi, baš kao što su i ranije navikli, i to ne samo na prostoru bivše SFRJ. Uostalom, nisu li prvo naoružavale Osamu bin Ladena i talibane, pa ih zatim smatrale državnim neprijateljem broj jedan? Nisu li prvo pomagale islamističke grupe u Siriji, da bi ih sada, takođe, smatrale glavnim neprijateljem? Naposletku, pokojni Slobodan Milošević i Sadam Husein su, takođe, imali faze kada su bili prvo američki saveznici, a potom glavni neprijatelji. Prema tome, nema mesta čuđenju što Haški tribunal, koji je i osnovan na inicijativu SAD, u vreme kada je Milošević bio prozvan „balkanskim kasapinom”, i koji se, prema svedočenju danskog sudije Harhofa, nalazi pod stalnim pritiskom politike SAD posredstvom američkog predsednika suda Teodora Merona – radi po diktatu ove sile u onim slučajevima kada su SAD makar posredno zainteresovane. Razume se, pretpostavka da je Šešelj pušten iz humanitarnih razloga neosnovana je stoga što su ti razlozi postojali već godinama, naročito u svetlu činjenice da se Šešelj sam predao. Sada je, međutim, pušten na slobodu, iako nije obećao da će poštovati pravila Tribunala. Naprotiv, tvrdi da se neće dobrovoljno vraćati u Tribunal, već da će „dojučerašnji saborci” morati da ga uhapse i isporuče. Što se tiče posledica koje će Šešeljev povratak izazvati u Srbiji, neke su već sada vidljive. DSS, pod vođstvom samoproglašene srpske Marin le Pen, udružuje snage s Dverima. To je jedini način da uđu u Skupštinu, iako je i to malo verovatno, jer Šešelj je znatno harizmatičniji od vođa DSS-a i Dveri, a obraćaju se istom biračkom telu. No, svakako bitnija od stranačkih spekulacija jeste bojazan da sadašnji društveni uslovi pogoduju krajnjoj desnici u Srbiji. Siromaštvo je sve rasprostranjenije, nezaposlenost zabrinjavajuća, besperspektivnost omladine očajavajuća, nacionalne frustracije obeshrabrujuće, dok nesposobni i korumpirani političari u oligarhijskoj sprezi s krupnim kapitalom sve jače dave građane. Rasutom nezadovoljstvu i očaju nedostajao je harizmatični vođ da ih organizuje. Šešelj je stigao...

Pročitajte još:Šešelj: Vlast ćemo rušiti demonstracijama

Izvor: Politika