Pravda

Tako procenjen uticaj gena označava se kao heritabilnost, odnosno nasledljivost. U jednoj takvoj studiji iz 1996. godine, sprovedenoj u Danskoj na blizu 3.000 parova srodnika, pokazano je da genetika na dužinu života utiče oko 25 odsto, a faktori iz sredine - 75 procenata. Profesor dr Oliver Stojković, forenzički genetičar iz DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ukazuje da nasledljivost dugovečnosti nije bila ista tokom istorijskog razvoja ljudske civilizacije. Tako su na dužinu života u primitivnim društvima lovaca-sakupljača praistorijskog čoveka, koji je živeo prosečno oko 25 godina, geni uticali mnogo manje nego danas. Geni koji su odgovorni za dugovečnost bili su tada isti oni koji su omogućavali ljudima da brzo trče i pobegnu od opasnosti. U poljoprivrednim, premodernim društvima, ljudi su najviše umirali od infekcija. I kod njih su na dugovečnost, koja je prosečno dostizala jedva 45 godina, geni imali mali uticaj. Otkriće antibiotika - Otkriće antibiotika, industrijska revolucija i veća dostupnost hrane u modernom svetu, lišili su nas mnogih starih problema i produžili očekivanu dužinu života na oko 70 godina, a glavni razlozi umiranja su postali bolesti srca i krvnih sudova - dodaje dr Stojković. - Iako znamo za više desetina gena koji utiču na pojavu i razvoj ovih bolesti, uticaj gena na skraćenje života iz kardioloških razloga je sve manji, pošto postoje efikasni i dostupni lekovi za srce. S obzirom na to da danas u postmodernim, informatičkim društvima, još ne postoje tako efikasni i dostupni lekovi za lečenje raka, onkološke bolesti polako postaju glavni razlog smrti, a geni uključeni u nastanak raka postaju važni za dužinu života. Tek kada medicina reši uspešnije i ovaj problem, a na dobrom je putu, sam proces starenja će postati glavni razlog smrtnosti, a geni uključeni u starenje će biti značajne odrednice dugovečnosti. Na dužinu života, kaže dr Stojković, utiče gotovo svaki od dvadesetak hiljada gena koje imamo, ali njihov relativni efekat zavisi od okolnosti iz sredine. Životna sredina - stres, hrana, na naše gene ne utiče direktno, tj. ne menja genetički zapis koji smo nasledili od svojih roditelja i predajemo svojoj deci. Sredinski faktori, međutim, utiču na način na koji se nasledna, genetička informacija ispoljava. Muškarci se brže "troše" Žene prosečno žive čak 10 odsto duže od muškaraca. - Kada analiziramo gene iz telesnih ćelija odraslih ljudi, vidimo da su molekuli DNK kod muškaraca pretrpeli čak četiri puta više oštećenja nego geni kod njihovih vršnjakinja - precizira dr Oliver Stojković. - Ova razlika može se objasniti činjenicom da kod žena postoji značajno veća količina dva enzima (Mn superoksid dismutaze i glutation peroksidaze), koji deluju tako što štite našu DNK od štetnog efekta slobodnih radikala. - Ispoljavanje genetičke informacije zavisi od malih i reverzibilnih hemijskih modifikacija naših gena, kao što je dodavanje i uklanjanje metil grupe - objašnjava dr Stojković. - Drugim rečima, geni mogu biti “isključeni” ili “uključeni” u zavisnosti od toga da li su metilovani ili ne. S obzirom na to da se sama genetička informacija ne menja, već se menja njeno ispoljavanje, ove modifikacije su označene kao epigenetičke modifikacije. Poznato je, na primer, da su neke epigenetičke modifikacije, kao što je metilacija nekih gena, prvi beleg budućeg nastanka raka debelog creva. Tek kada se na te promene nadovežu i mutacije, promene u strukturi samih gena, nastaće rak. Uticaj hrane Nedavna studija pokazala je da se ovaj obrazac metilacije menja ne samo sa godinama, što objašnjava povećanu šansu za oboljevanje kod osoba starijih od 50 godina, već i da na pojavu epigenetičkih belega na ovim genima utiče i hrana koju uzimamo, što takođe može objasniti vezu između ishrane i pojave raka debelog creva. Ali, ne utiče samo to na dužinu života. - U stresu se pojačano luče glukokortikoidni hormoni koji deluju i kao neuromodulatori, pa utiču na naše psihičko stanje - kaže naš sagovornik. - Međutim, mi u praktično svakoj ćeliji imamo receptore za ove hormone, tako da ti hormoni stresa, preko epigenetičkih modifikacija gena, menjaju njihovo ispoljavanje. Za starenje i obolevanje najznačajniji efekat ovi hormoni ostvaruju u ćelijama imunskog sistema. Budući da nas ovaj sistem štiti ne samo od infektivnih već i od onkoloških bolesti, ovaj mehanizam može objasniti pojavu raka kada smo pod hroničnim stresom. Zanimljivo je, takođe, da se epigenetički obrazac može prenositi kroz više generacija. Na taj način, na prisustvo epigenetičkih belega na našim genima utiče način ishrane i stres naših roditelja, pa čak i baba i deda. U poslednjih dvadesetak godina, koliko tragamo za genima odgovornim za starenje, najpre smo se, kaže dr Stojković, usredsređivali na pojedinačne gene, za koje smo, na osnovu poznavanja njihove funkcije, mogli pretpostaviti da mogu imati značajniji efekat na dužinu života. Tako je kod većine stogodišnjaka u različitim etničkim grupama pronađena jedna te ista varijanta FOXO3 gena. Produkt ovog gena reguliše uključivanje i isključivanje mnoštva drugih gena, a pre svega gena odgovornih za programiranu ćelijsku smrt. Slična veza dugovečnosti i određene genske varijante pokazana je i za gene odgovorne za metabolizam holesterola (CETP), šećera u krvi (INS), imunskog odgovora (IL6) i nekih drugih. - Razvoj novih tehnologija za genetičke analize omogućio nam je u novije vreme da pretražujemo čitav genom u potrazi za genima starenja - dodaje dr Stojković. - U velikoj studiji objavljenoj 2010. godine u časopisu “Nauka”, identifikovano je čak 150 takvih gena. Međutim, kako se ubrzo pokazalo da broj i vrsta gena koji se na ovaj način identifikuju zavise u prevelikoj meri od primenjene tehnologije “čitanja” gena, autori su bili prinuđeni već 2011. godine na posramljujuću odluku da svoje otkriće povuku. To, naravno, ne znači da ovih 150 gena nema nikakve veze sa starenjem. Ali, ako pogledamo tako identifikovane gene, čak 15 posto ljudi poseduje odgovarajuću kombinaciju da doživi stoti rođendan. Pa ipak, taj rođendan proslavi tek jedna od 6.000 osoba u modernom svetu. Drugim rečima, ne smemo se osloniti previše na ove “dobre” gene.

Pročitajte još:Hranio se 60 dana samo “zdravom” hranom i evo šta mu se dogodilo! (VIDEO)

Izvor: Večernje novosti