Prednacrt Građanskog zakonika predvideo je uvođenje alimentacionih fondova iz kojih bi se detetu isplaćivalo izdržavanje koje je sud odredio pravnosnažnom i izvršnom odlukom a roditelj – dužnik izdržavanja izbegava da ga plati.
– Pisci Prednacrta smatrali su da država, odnosno fond, treba da preuzme teret prinudne naplate, u interesu deteta – objašnjava članica Komisije za izradu GZ-a Olga Cvejić Jančić. – Roditelj-dužnik bi morao potom da fondu vrati utvrđeni iznos izdržavanja, uvećan 10-15 odsto na ime naknade prinudne naplate. Uslov za ostvarivanje prava na isplatu iz alimentacionog fonda bi bio da dužnik ne ispunjava uredno svoju obavezu izdržavanja deteta u periodu od tri meseca uzastopno ili u roku od šest meseci s prekidima. Pored toga, dete-poverilac treba da podnese dokaz o tome da je prinudno izvršenje ostalo bezuspešno. Tada bi izdržavanje isplatio fond, koji bi dalje gonio roditelja-dužnika radi refundiranja isplaćenog iznosa. Inače, izbegavanje plaćanja izdržavanja predviđeno je i kao krivično delo. Ti slučajevi se, međutim, u interesu deteta, mahom okončavaju uslovnim odlaganjem kvrivičnog gonjenja, uz ispunjenje neke obaveze koju odredi Tužilaštvo. To se primenjuje da roditelj-dužnik ne bi završio u zatvoru i bio onemogućen da detetu plaća izdržavanje. – Kod nas se skriva činjenica da 85 odsto roditelja koji redovno viđaju decu redovno i plaća alimentaciju, a svega 35 odsto roditelja plaća redovno alimentaciju u situacijama kada im bivši partner uskraćuje viđanje s detetom – kaže advokat i predsednik Udruženja „Tata” Dejan S. Višekruna. Kako je istakao, u državama s razvijenom svešću o pravdi i efikasnim pravosudnim sistemom, prilikom krivične prijave zbog neplaćanja alimentacije nadležni organi odmah proveravaju da li i roditelj koji prima alimentaciju za dete redovno ispunjava svoje obaveze po pitanju viđanja deteta s roditeljem kod kog dete ne živi i koji plaća alimetaciju. Dakle, kada se jedan roditelj požali na to da drugi ne plaća alimetnaciju, prvo se mora proveriti da li mu on uskraćuje pravo na viđanje s detetom. U većini slučajeva je to tačno, ali zakonodavac odbija da prizna da se na jedno krivično delo odgovara drugim krivičnim delom i to stanje toleriše, što je nedopustivo...
Pročitajte još:Da li će se Srbi prepoloviti ili će preuzeti Putinov recept?
Izvor: Dnevnik
Slobodan Antonić: Uspon i pad srpskog bajdenizma 
AGENDA 47: Trampov plan za borbu protiv duboke države 
VLADIKA NIKOLAJ: Tri kratke pouke Srbima 
EMIR KUSTURICA: Svet nije ispunjen samo manijacima i ubicama 
Reljić: Tramp je za neke na Balkanu pretnja, a za druge – nada