Pravda

Pravni akt sporazumnog karaktera donet je da bi se zvanično prekinuo rat u Bosni i Hercegovini (1992 - 1995) i naročito se bavio budućim upravnim i ustavnim uređenjem BiH. Konferencija je trajala od 1. do 21. novembara 1995, kada su sporazum potpisali tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, RBiH Alija Izetbegović i Hrvatske franjo Tuđman posle tronedeljnih pregovora. Sporazum je parafiran u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, pored njega glavni američki posrednici su bili Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Zvanično je potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decemba 1995, čime je BiH podeljena na dva entiterta - Republiku Srpsku i federaciji BiH.

Pročitajte još:Rusija priprema novi humanitarni konvoj za Donbas

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma iskljucivo na miroljubiv načun. Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, cime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BiH i da se u potpunosti pridržava odredaba iz Dejtona. Nijedan od trojica potpisnika sporazuma više nije među živima, kao ni nekadašnji međunarodni izaslanik za Balkan i jedan od kratora Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk. U međvremenu, original dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji. U Republici Srpskoj Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovin republički je praznik i neradni dan, a njegovo obeležavanje regulisano je entitetskim Zakonom o praznicima. Izvor: Tanjug