Pravda

To je gotovo duplo veći broj nego što je bio pre samo deceniju, a istovremeno, ovo je i centar gde se godišnje pregleda najveći broj srčanih bolesnika - više od 25.000. Zbog toga se na ovom odeljenju uvek traži krevet više. Više od polovine ovih pacijenata iz sanitetskih kola iznose sa infarktom pod naznakom - hitno. Među njima je sve više mladih, u tridesetim i četrdesetim godinama. Oni sve češće pate i od hipertenzije, pa je veliki broj i onih koji se sa krvnim pritiskom iznad 180 u panici jave na prijemno odeljenje. Nisu retke ni tromboembolije, stanja kada se otkači tromb u jednom delu tela pa ode na pluća, što je vrlo često životno ugrožavajuće za pacijenta. - Među ovim pacijentima čak četrdeset odsto je onih koji od srca nikada ranije nisu bolovali - upozorava u intervjuu za "Novosti" docent dr Predrag Mitrović, internista-kardiolog u ovoj ustanovi: - Često imamo situacije kada se sa bolovima u grudima i sa akutnim infarktom srca prvi put jave pacijenti u pedesetim godinama, a koji su došli pravo sa sportskih terena. LJudi često nisu svesni svojih godina, pa se, nakon godina nevežbanja preforsiraju na fudbalskoj ili košarkaškoj utakmici, ili partiji tenisa. Tada infarkt najčešće "udara".

Pročitajte još: Možda će se pojaviti „novi Šešelj“!

Zbog čega srce slabi kod mlađih osoba? - Loš način života, pušenje, povišene masnoće u krvi, gojaznost, a naročito stres doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti. Lošim životnim navikama i stresu najviše su skloni radno sposobni, mlađi ljudi, u tridesetim ili četrdesetim godinama, pa organizam a naročito srce, trpi. Šta još može da bude okidač za infarkt? - Zabrinjavajuće je što se kod još mlađe populacije javljaju hitna stanja, a uzrok je najčešće uzimanje preterane količine energetskih pića. Ovi napici ubrzavaju srčani rad i povećavaju krvni pritisak, ali izazivaju i spazam, odnosno grčenje krvnih sudova srca, pa mogu da dovedu do akutnog napada srca, pa čak i infarkta. Karakteristično je da su kod njih krvni sudovi potpuno zdravi, ali srce "načeto". Mogu li proširene vene da budu faktor rizika za srčano oboljenje? - Svi koji imaju vaskularne probleme u riziku su da jednog dana dobiju tromboemboliju. To se obično dešava kada se otkači tromb koji se nalazi u oštećenim venama, pa završi u plućima. Može da se desi i kod bolesnika koji imaju poremećaj koagulacije krvi. Kod njih se mogu spontano javiti trombovi u venama nogu, naročito ako dugo sede i slabo se kreću. Šta dovodi osobe u srednjim godinama u po život opasna stanja? - Ono što, takođe, često viđamo na našim odeljenjima je disekcija, odnosno cepanje aorte. Ovo se dešava kod bolesnika koji dugo imaju neotkrivenu i nelečenu hipertenziju. Godinama kod ovih pacijenata krv koja izlazi iz srca udara u aortu, cepa njen zid i dolazi do pucanja. Zanimljivo je i da na primer, nedovoljno unošenje tečnosti, takođe, može da ugrozi srce. Organizmu, pa i srcu je potrebno dnevno dva litra tečnosti. Krv ima svoju viskoznost, a što je tečnosti manje, protok krvi je manja, pa ona postaje gušća. Što je manje vode, ćelije koje plivaju u krvi, trombociti, eritrociti, leukociti se sudaraju, a to može da izazove stvaranje tromba. Zato je neophodno održavati nivo tečnosti u celom organizmu. U kom vremenskom roku pacijent mora da bude hospitalizovan u ovim stanjima da bi se sprečio najgori ishod? - Problemi sa srcem uvek zahtevaju brzu intervenciju. U gotovo svim nabrojanim stanjima u pitanju su minuti, čak i sekunde. U slučaju srčanog udara, recimo, od početka bola do prve terapije, bilo da je to postavljanje katetera ili stenta, ili davanje odgovarajućeg leka, trebalo bi da prođe od četiri do šest sati. Terapija nakon toga ima sve manje efekta, a posle 12 sati gotovo da nema uopšte. Da bi ste bolje shvatili koliko je vreme važno, treba reći da samo pola minuta od prvog bola u grudima, srce počinje da odumire. Isto važi i za plućne embolije. U slučaju masivne plućne embolije sekundi su u pitanju, pa pacijenti često i ne stignu na vreme do bolnice. Kod srčanog bloka, kada broj otkucaja srca padne na 25 ili 30, brzo dolazi do gubitka svesti i stanja šoka, pa je neophodno što pre staviti privremeni pejsmejker čime se uspostavlja normalan rad srca. U koje doba dana i godine se najviše dešavaju kardiovaskularni poremećaji? - Jesen i proleće su najkritičniji periodi za hipertoničare, bez obzira na to što redovno piju terapiju. Tada su česti skokovi i padovi pritiska čak i kod onih koji se nikad nisu lečili od hipertenzije, a sve zbog promene vremena i temperature koje su nagle. Za srčani udar nema pravila, oni se javljaju podjednako tokom cele godine, ali za njih je karakteristično da se javljaju u prepodnevnim, jutarnjim časovima. Koliko brzo od prijema pacijenta lekari moraju da uspostave dijagnozu? U Urgentnom centru je sve dobro organizovano, a dostupna nam je i najbolja dijagnostika, tako da u vrlo kratkom roku možemo da uspostavimo dijagnozu. U hitnim situacijama potrebno je i iskustvo lekara, koje naši stručnjaci imaju, jer toliko istih ili sličnih slučajeva svakodnevno godinama imamo da jednostavno ne smemo da pogrešimo. Izvor: Večernje Novosti