Pravda

Anketu koja je ovo pokazala organizovala je kompanija Atlantik media. A anketirala je pretplatnike specijalizovanih izdanja Government Executive, Nextgov i Defense One. U anketi je učestvovalo 427 saradnika pomenutih američkih državnih struktura. Većina njih (77 odsto9 su civilni saradnici Ministarstva odbrane SAD, 7 odsto su vojna lica, a ostalo – saradnici državne bezbednosti i Stejt departmenta. Više od polovine anketiranih (55 odsto) su rukovodioci srednjeg i višeg nivoa. Ako se sve ovo ima u vidu, utoliko je značajnije što tri četvrtine tih ljudi smatra da je međunarodna situacija po interese SAD danas nepovoljnija nego što je bila 2008, odnosno – u prvim mesecima nakon stupanja na vlast Baraka Obame. Tri četvrtine anketiranih su ocenile i da glavnu pretnju SAD predstavnja „islamski ekstremizam”. Drugom i trećom po značaju pretnjom Americi i njenim interesima učesnici ankete su govoto jednako jednodušno (po 64 odsto) nazvali – sajber-napade i „političku disfunkcionalnost SAD”. Među pet glavnih opasnosti po SAD su još:”međunarodni terorizam” i „nacionalni dug SAD” (sa 56, odnosno 55 odsto glasova). „Atomski Iran” glavnom opasnošću po SAD smatra 40 odsto anketiranih, „ruski ekspanzionizam” – 37 odsto, „jačanje vojne moći Kine – 33 odsto. Da podsetimo: Obama je glavnim opasnostima po SAD i svet nazvao – Islamsku državu, „delovanje Rusije u Evropi” (Ukrajini) i virus Ebole. Kao što se vidi, učesnici ankete u trima značajanim institucijama SAD uopšte se ne slažu sa procenom šefa države.

Pročitajte još: Sankcije protiv Rusije najviše udaraju ekonomiju Nemačke

Štaviše, oni su skloni da glavnu krivicu pripišu samom Obami. Jer, 73 odsto anketiranih nije se složilo sa ponuđenom ocenom da „Obamina administracija ima jasnu strategiju u sferi nacionalne bezbednosti”. Osim ovoga, polovina anketiranih je uverena da je Bela kuća sklona preteranom oslanjanju na vojnu silu radi dostizanja spoljnopolitičkih ciljeva. A većina takvo korišćenje vojne sile smatra dopustivim samo radi zaštite SAD i u slučajevima saveznika od direktnog vojnog napada ili od velikih terorističkih napada. Ispostavilo se takođe: da tek nešto preko 40 odsto anketiranih podržava vojni odgovor SAD na „dolazak Irana na atomski prag” i „humanitarne i međuetničke krize koje se graniče sa genocidom”. Što je jednako simptomatično, samo četvrtina bi podržala novi rat u Avganistanu – čak i u slučaju da preti opasnost da Talibani preuzmu vlast u celoj zemlji. Fakti.org