Pravda

1. Aleksandar Litvinjenko Aleksandar Litvinjenko je bio ruski agent KGB-a, koji je postao disident i mogući agent britanskog MI6. Prvog novembra 2006. godine Litvinjenko se razboleo nakon ručka u londonskom suši restoranu. Tokom ručka je dobijao dokaze o drugom ubistvu. Dva dana kasnije Litvinjenkovo stanje se pogoršalo i brzo je prebačen u bolnicu Barnet u Londonu. Umro je tri nedelje kasnije usled akutnog sindroma radijacije izazvane izlaganjem radioaktivnom polonijumu - 210. Incident je dobio široku medijsku pažnju, najverovatnije zbog sličnosti sa slučajevima u holivudskim špijunskim filmovima. Veruje se da je Litvinjenko otrovan šoljicom čaja u svojoj hotelskoj sobi. Iako niko nije osuđen za ubistvo, postoji sumnja da je ruska vlada umešana u to. Litvinjenko je umro u svojoj 44. godini života. 2. Li Harvi Osvald Li Harvi Osvald je bivši marinac kojeg je vlada Sjedinjenih Američkih Država smatrala odgovornim za atentat na predsednika DŽona F. Kenedija. Istinito ili ne, Osvald je ubijen u atentatu samo dva dana nakon fatalnog atentata na predsednika, i to u podrumu policijske stanice u Dalasu. Ubio ga je DŽek Rubi, vlasnik noćnog kluba u Dalasu koji je imao veze sa organizovanim kriminalom. Rubi je navodno bio uznemiren i besan zbog ubistva predsednika i želeo je osvetu. Osvald je ubijen 24. novembra 1963. godine, a umro je iste večeri u 24. godini života. 3. DŽon Lenon DŽon Lenon je bio jedan od osnivača Bitlsa, koji je stekao svetsku slavu kao član benda, ali i kao mirovni aktivista. Osmog decembra 1980. godine, Lenon je bio u NJujorku. Dok se u večernjim satima vraćao u svoj hotel, jedan čovek je uzviknuo njegovo ime. Dok se Lenon okretao ka njemu, on je ispalio četiri hica u Lenona. Lenon je nastavio ka hotelu i pao. Za to vreme, atentator Mark Dejvid Čapman, je bacio oružje i seo na ivičnjak, čekajući da ga uhapse. Osuđen je na doživotnu robiju zbog ubistva i još uvek se nalazi u zatvoru. NJegovi motivi su još uvek nejasni. 4. Robert Kenedi Američki senator Robert F. Kenedi bio je mlađi brat DŽona F. Kenedija. U ranim jutarnjim satima 5. juna 1968. godine ubio ga je Sirhan Sirhan. Narednog dana, Kenedi je preminuo u bolnici. Kenedi je upucan četiri puta iz blizine. Bio je predsednički kandidat Demokratske partije. Motivi Sirhanovog atentata na Kenedija su nepoznati, međutim, pretpostavlja se da je bio palestinski terorista koji je želio osvetu zbog američke podrške Izraelu u Šestodnevnom ratu 1967. godine. Kenedi je ubijen u svojoj 42. godini. 5. Malkolm X Malkolm X, poznat i kao Mali Malkolm je bio američki poslanik Crnih muslimana ili Nacije Islama. Često se na njega gleda kao na čoveka koji je stajao iza Pokreta Crna moć u 1960-im i 1970-im u kojem su Afro-amerikanci radikalizovani i ,vođeni slobodom, dobili poštovanje drugih Amerikanaca. Malkolm je bio član Nacije Islama, ali je postao sunitski musliman. Navodno je to bio povod da Nacija Islama izda naređenje za njegovo ubistvo. Dana 21. februara 1965. godine Malkolm je počeo da drži govor pred publikom kada je čovjek iz publike sa sačmarom upucao Malkolma. Druga dva muškarca su se pridružila i Malkolm je upucan ukupno 16 puta. Sva tri atentatora su bili članovi Nacije Islama. Uprkos tome što je etiketiran kao hladnokrvni radikal i napast, svetu se nakon atentata Malkolm dopao. Malkolm X je ubijen u 39. godini. 6. Martin Luter King Martin Luter King je bio glavni čovek Pokreta za građanska prava u Americi. Pokret je bio pokušaj da se odbaci rasna diskriminacija Afro-amerikanaca. Četvrtog aprila 1968. godine, dok je stajao na balkonu sobe na drugom spratu motela, King je smrtno ranjen. Nakon atentata u preko 60 gradova širom SAD-a izbili su nemiri, a pet dana kasnije je u Americi proglašen dan žalosti. Dva meseca kasnije, DŽejms Arl Rej, koji je bio u bekstvu, uhvaćen je u Londonu i poslat nazad u Tenesi da se suoči sa optužnicom za ubistvo Kinga. Rej je bio belac koji se protivio Afro-američkom pokretu za ljudska prava. [caption id="attachment_430863" align="aligncenter" width="401"] Martin Luter King (Foto: Vikipedija)[/caption] 7. Abraham Linkoln Abraham Linkoln je bio šesnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država i na toj poziciji se nalazio od 1861. do smrti 1865. godine. DŽon Vilks But je bio špijun Konfederacije koji je bio ljut na predsednika zbog njegove podrške slobodi Afro-amerikanaca. Zbog toga je odlučio da ubije Linkolna. Dana 14. aprila 1865. godine Linkoln je otišao u pozorište. Uz prisustvo samo jednog telohranitelja koji se šetao pozorištem, But je iskoristio priliku. Čekao je da seh ispuni teatar i upucao predsednika u glavu. But je pobegao, ali je uhvaćen i ubijen dvanaest dana kasnije. Linkoln je imao 56. godina kada je ubijen. [caption id="attachment_430862" align="aligncenter" width="370"] Abraham Linkoln (Foto: Vikipedija)[/caption] 8. Gaj Julije Cezar Gaj Julije Cezar je bio rimski političar i vojskovođa u I veku pre naše ere. Bio je uspešni ratnik i u skladu sa vojnim uspehom započeo je građanski rat u Rimskoj republici. Nakon toga, proglašen je za diktatora. Međutim, neki senatori u Rimu nisu bili zadovoljni onim što je Cezar uradio, tako da su isplanirali da ga ubiju na Martovske ide. Dok je šetao pored Pompejevog pozorišta, Cezara je zaustavila grupa senatora kako bi pročitao lažni predlog zakona kojim se moć vraća Senatu. Cezar je izboden dok je čitao. Prema istorijskim dokazima, više od 60 senatora je bilo prisutno. Nakon što je izboden, Cezar je pokušao da pobegne, ali je pao na pod gde su nastavili da ga ubadaju. Imao je 23 ubodne rane. NJegova smrt označila je kraj Rimske republike, a iz krvave drame izniklo je Rimsko carstvo. U vreme smrti, Cezar je imao 57 godina. [caption id="attachment_430861" align="aligncenter" width="413"] Gaj Julije Cezar (Foto: Vikipedija)[/caption] 9. Franc Ferdinand Smrt nadvojvode Austrije Franc Ferdinand, a samim tim i prestolonaslednika austrijskog trona, se uglavnom smatra uzrokom otpočinjanja Prvog svetskog rata. Na dan 28. juna 1914. godine, bio je u poseti Sarajevu koji je tada bio teritorija Austrije. Dok se vozio u svom automobilu, njega i njegovu ženu Sofiju ubio je pripadnik Mlade Bosne, organizacije koja se borila protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine i za pripajanje Srbiji i drugim južnoslovenskim  zemljama. Prvi svetski rat je počeo mesec dana nakon atentata, Austrougarskom objavom rata Srbiji. Ta objava je imala domino efekat širom Evrope gde su svi saveznici Srbije objavili rat Austrougarskoj i njenim saveznicama. U vreme atentata, Ferdinand je imao 50 godina. [caption id="attachment_430860" align="aligncenter" width="650"] Foto: Vikipedija[/caption] 10. DŽon Ficdžerald Kenedi DŽon Ficdžerald Kenedi je bio tridesetpeti predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Na poziciji se nalazio od 20. januara 1961. do smrti 22. novembra 1963. godine. Vreme njegovog predsednikovanja smatra se najuzbudljivijim u XX veku. Svemirska trka, Pokret za građanska prava u Americi, Kubanska kriza, gradnja Berlinskog zida i početak Rata u Vijatnamu, su se odigrali za to vreme. Uprkos stotinama svedoka njegovog atentata, ima mnogo misterija oko Kenedijeve smrt, što je mnoge navelo da veruju u zaveru. Nešto pre 12:30 sati, Kenedi je putovao kroz Dalas u limuzini bez krova. Tri hica su iz puške ispaljena na predsednika. Kenedi je uskoro podlegao ranama u bolnici. Li Harvi Osvald je osumnjičen za ubistvo predsednika. Ovaj atentat je stvorio brojne teorije zavere, naročito zbog toga što je sve do svoje smrti Osvald tvrdio da je nevin. Među onima koji se sumnjiče za atentat su FBI, Kuba, CIA i Sovjetski Savez. Mnogi veruju da je mogla da postoji zavera među svima njima. Slučaj nikada do kraja nije sproveden, niti su pronađeni bilo kakvi konkretni dokazi da je Osvald radio sam, pa čak i da je bio uključen u ubistvo. Uprkos brojnim istragama, smrt je i dalje obavijena misterijom. [caption id="attachment_430859" align="aligncenter" width="406"] DŽon Fičerland Kenedi (Foto: Vikipedija)[/caption]

Pročitajte još:HIT PORNIĆ: Ovaj glumac je zbog majice novi idol mnogih muškaraca u Srbiji! (FOTO)

Izvor: Blic