Pravda

Ovako za „Blic“, malo na ruskom a malo na srpskom, počinje svoju ispovest Rus Aleksej Širin (37). Iz Ukrajine je izbegao u avgustu, a u Srbiju je stigao pre mesec dana i tu, kaže, namerava da ostane. - Pobegao sam kada su Ukrajinci pokušali da me regrutuju da ratujem protiv Rusa. Da nisam otišao, uhapsili bi me, ubili... - priča Aleksej spuštene glave, dok u rukama obrće čašu. U Ukrajini je živeo u Zaporožju, gradu na reci Dnjepar, koji broji skoro 800.000 stanovnika. Tamo je završio srednju mašinsku školu i diplomirao na tehničkim naukama. Kao inženjer metalurgije radio je u metalurškom kombinatu, ali je zbog male plate bolji život rešio da potraži u Španiji, gde je svojevremeno živeo sa suprugom Peruankom. - Ona je i dalje tamo, u Madridu. Razveli smo se. Ja sam se onda vratio u Zaporožje iako se tamo živelo loše i pre rata. Sada je tek tragično. Nema vode, nema struje. Poslednji put kada sam se čuo sa majkom samo mi je rekla: „Sine, ne vraćaj se“ - priča Aleksej. Iz Ukrajine je prvo izbegao u Crnu Goru koju opisuje kao „lepo turističko mesto, ali ništa više od toga“. Potom je stigao do Bosne i Hercegovine i posetio Republiku Srpsku za koju je čuo da ima sličnu sudbinu kao istok Ukrajine. - Srpski narod, a tuđa zemlja. Takva nam je sudbina. Možda zato osećam da ovde pripadam. Lutao sam takoreći po celoj Evropi, ali nigde nisam osetio toplinu doma kao u Srbiji - kaže on. Smešten je u centru za azilante u Krnjači, u sobi sa još jednim pravoslavcem, Brankom iz Makedonije. Dane provodi učeći srpski, pa smo tako na njegovom stolu zatekli LJermontov roman „Junak našeg doba“, sa paralelnim stranama na srpskom i ruskom jeziku. Aleksej nam je odmah pokazao i svesku ispisanu lekcijama iz gramatike. - Naučiću srpski kao maternji i potražiti posao. Bilo kakav. Svoj put posmatram kao avanturu. Biće teško, ali zanimljivo. I nadam se sa srećnim krajem - poručuje mladi Rus. Zaljubljen u Hram Za mesec dana u Beogradu, Aleksej je obišao sve muzeje, gde su ga pustili da uđe besplatno. Naročito, kaže, voli da prošeta do Hrama Svetog Save, a najlepšim delom Beograda smatra Kalemegdan. - Volim da posmatram stare građevine. Poznajem istoriju ovih predela i zanimljivo mi je kako se ona oslikava u arhitekturi - kaže Aleksej.

Pročitajte još:(INTERVJU) Prof. dr Mila Alečković: Ne može bez Šešelja!

Izvor: Blic