Ne planiram da se vraćam, Ukrajina je zadugo postala zemlja bez budućnosti – kaže Aleksandar Širin, građanin Ukrajine i Rus po nacionalnosti koji već mesec dana živi u Centru za azilante u Krnjači.
Izveštač Glasa Rusije je razgovarao sa Aleksejom o vrednoći srpskih žena, četnicima i odsustvu grejanja. Prenosimo interviju u celosti:
Ovih dana u Blicu bilo je napisano da ste otišli iz rodnog Zaporožja zato što ste se plašili da će vas poslati u rat. Otišli ste u avgustu, upravo kada su odredi usanika DNR i LNR bili primećeni u Zaporožkoj oblasti... Shvatio sam da će sada rat doći kod mene kući. Doneli su mi poziv iz vojnog odseka, znao sam šta me čeka, spremio sam se i krenuo. Nisam se plašio za svoj život, jednostavno nisam hteo da idem protiv saplemenika. U tim regionima žive Rusi, govore ruski, zašto treba da učestvujem u tim događajima?
A vratićete se kada u Ukrajini nastupi mir? Ne želim. Meni se čini da je Ukrajina zadugo ostala zemlja bez budućnosti. Razorena ekonomija, problemi u samom ukrajinskom društvu. Najbolji, najpametniji ljudi pokušavaju da odu.
Vi ste pre Srbije boravili u raznim evropskim zemljama. Zašto ste se zaustavili ovde? Sviđaju mi se dobri, srdačni ljudi. Intuicija mi govori da mogu ovde da izgradim novi život.
Vi ste bili oženjeni, ali ste se razveli. Da li nameravate ovde da tražite suprugu? Tačno. Srpske žene su vrlo lepe, i njihov karakter mi odgovara. Meni je potrebna dobra domaćica koja je spremna na kompromis.
Kako ste dospeli u izbeglički centar? Kada sam stigao u Srbiju otišao sam u beogradsku policiju, objasnio im svoju situaciju i mene su uputili u taj centar. Sada čekam da me pozovu zbog utvrđivanja detalja.
A sami preduzimate neke korake? Da, idem na kurseve srpskog koje mi je preporučio jedan od centara rusko-srpskog prijateljstva. Tražim posao, mada za sada nemam dokumenta. Tako da pre tražim nekakve puteve. Imate dobru profesiju, vi ste inženjer, stručnjak za metalurgiju. Ali u Srbiji loše stoje stvari oko zapošljavanja, čak za „svoje“. O tome sam mislio, ali ne plaši me to toliko. Zato što život ponekad za nas pravi neke izuzetke.
Čuli ste da su se srpski četnici borili u redovima ustanika? Ako ćemo iskreno, ja ih podržavam, oni su pomagali da se borimo sa nacionalistima koji su priredili prevrat i naterali narod da pati.
A kako se odnosite prema tome što Srbija nije uvela sankcije? Ne mislim da će Srbija krenuti protiv Rusije, nas previše toga spaja. Između ostalog, primetite, zemlje Afrike, Azije, Južne Amerike nisu se urotile protiv Moskve, već su se urotili oni koji žele da dominiraju u svetu na račun Rusije.
Vi održavate vezu sa rođacima i prijateljima u Zaporožju? Da, održavam. Kažu – odlično što si otišao. Zato što je veoma teško. Razgovarao sam sa mamom nedavno telefonom: potpuna anarhija, nema grejanja, svi rukovodioci negde otišli.
Sada se vrlo često govori o paralelama između Ukrajine i Jugoslavije... Upravo sad gledam film o jugoslovenskim ratovima, učim istoriju regiona. Imam jednostavan zaključak: rat je vrlo strašna stvar, jedini put razvoja je mir. Sada su u Ukrajini sve razorili, kako će obnavljati – ne znam.
Pročitajte još:Merkel: Sankcije Rusiji su neophodne
Izvor: Glas Rusije