Pravda

Razoj tehnologije, savremenih sredstava za video-nadzor, prisluškivanje i lociranje kretanja građana otišla su dotle da se postavlja pitanje da li je ičija privatnost danas zaštićena, kaže predsednik parlamentarnog Odbora za kontrolu službi bezbednosti general Momir Stojanović, bivši načelnik VBA. On objašnjava da se kod nas problem zadiranja u privatnost građana često povezuje sa obaveštajno-bezbednosnim službama, ali, kako naglašava, moramo da budemo svesni da su njihovi kapaciteti i tehnološka opremljenost daleko ispod modernih svetskih “bezbednjaka”. - Zato je pitanje da li je opravdaniji naš strah da kojim slučajem službe bezbednosti ne zloupotrebe svoja ovlašćenja, ili strah od službi nekih drugih zemalja koje su ovde i te kako prisutne i dnevno nas slušaju - kaže Stojanović. U skladu sa članom 66 Poslovnika Narodne skupštine, Odbor kontroliše rad tri službe: Bezbednosno-informativne, Vojno-obaveštajne i Vojno-bezbednosne agencije. On je upravo završio nadzorne posete u sve tri i konstatovao da sve rade u skladu sa propisanim procedurama i važećim propisima. I kroz polugodišnji izveštaj koji Odbor usvaja nisu uočene nikakve zloupotrebe u pogledu kršenja osnovnih ljudskih prava. Bez zloupotreba - Odbor se fokusirao na proveru primene metoda za tajno prikupljanje podataka kojima se zadire u Ustavom zagarantovane slobode i prava građana. Utvrdili smo da je primena redovnih mera bila striktno u skladu sa zakonom i uz odluku nadležnog suda. Ali, ono što u ovom trenutku može da predstavlja problem jeste činjenica da Odbor ima nadležnost samo nad tri agencije, dok posebne metode za tajno prikupljanje podataka koriste i neke organizacijske jedinice MUP, poput SBPOK. Odbor nema ingerencije da kontroliše ovu službu. Zbog toga, ali i zbog činjenice da u obaveštajno-bezbednosnom sektoru institucije nisu dovoljno uvezane, da među njima nema dovoljno koordinacije, preklapaju se, nema jasne podele posla, Odbor je izradio inicijativu za donošenje novog zakona o bezbednosno-obaveštajnim agencijama, čijim bi se usvajanjem stavio van snage postojeći Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Inicijativa će biti razmatrana na jednoj od prvih sledećih sednici Odbora, a potom i prosleđena predsednici parlamenta. Ako bude prihvaćena, biće formirana radna grupa za izradu Nacrta zakona. Suštinska izmena je da se obaveštajne komponente civilne i vojne bezbednosne službe spoje u Obaveštajnu službu, a kontraobaveštajne u jedinstvenu Kontraobaveštajnu. SBPOK bi se izdvojio iz MUP i postao bi nalik FBI. - Mislimo da je pravi trenutak da se pristupi izradi takvog zakona s obzirom na to da su već u izradi novi zakoni o policiji, vojci i odbrani. Svi ti zakoni biće međusobno kompatibilni - dodaje Stojanović. On apostrofira i nedovoljnu transparentnost prilikom izbora sudija koji odobravaju primenu posebnih mera za tajno prikupljanje podataka (praćenje i prisluškivanje). Kaže, i ovo potencijalno ugrožava privatnost građana. Zato je potrebno novom zakonskom regulativom sprečiti ne samo pokušaje zloupotrebe pripadnika i rukovodilaca službi koji predlažu te mere, već i moguće zloupotrebe onih koji te mere odobravaju - sudija. Stojanović ne smatra da građani treba da budu zabrinuti zbog eventualnog narušavanja privatnosti kad su u pitanju domaći “bezbednjaci”, jer svi mehanizmi kontrole, od skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, preko generalnog inspektora do unutrašnje kontrole, funkcionišu. Po njegovom mišljenju, postoji druga opasnost: da se kroz tako osetljivo pitanje kao što su osnovna ljudska prava, pre svega pravo na privatnost, upravo potenciranjem mogućih zloupotreba, pokušava urušiti obaveštajno-bezbednosni sistem u našoj zemlji!

Pročitajte još:Šešelj izazvao Vučića na duel!

Ojačati domaće - Svaki pritisak na naše obaveštajno-bezbednosne sisteme u tom pogledu šteti njihovom ugledu i umanjuje im efikasnost. Potrebno je napraviti balans između principa slobode i principa bezbednosti, jer samo bezbedan čovek može uživati Ustavom zagarantovana prava i slobode - primećuje Stojanović. Na pitanje kako je moguće održati taj balans kad su pojačane opasnosti od terorizma, kad se sa Balkana regrutuju borci za Siriju i Islamsku državu, i kad imamo američke najave da će Vašington poslati svoje federalne tužioce da pomognu u borbi protiv terorizma, on odgovara: - Nisu nama potrebni ni operativci FSB, ni FBI. Ključno je pitanje da li su naše institucije u sektoru bezbednosti dovoljno edukovane, profesionalne i tehnički opremljene da odgovore svim bezbednosnim rizicima. Vršljanje po našoj zemlji raznih “eksperata” i stranih službi u funkciji takozvane pomoći mogu biti paravan i za ugrožavanje naše bezbednosti i usmeravanje aktivnosti u bezbednosnom sektoru u pravcu ostvarivanja interesa tih zemalja iz kojih oni potiču, a nauštrb interesa naše zemlje. Zato se prilikom međunarodne saradnje u sektoru bezbednosti i zajedničkih aktivnosti na otkrivanju i suzbijanju globalnih bezbednosnih izazova o tome mora voditi računa. Zato, zaključuje naš sagovornik, domaće bezbednosno-obaveštajne službe treba u tehnološkom pogledu bolje da opremimo, edukujemo i kadrovski ojačamo da same budu sposobne da se efikasno suoče sa svim rizicima kojima je zemlja izložena, a ne da se “kao nezrelo društvo, oslanjamo na pomoć sa strane”. Izvor: Novosti