Pravda

Za ovu priliku čitaoci  dobijaju uveravanje sa najvišeg mesta, od profesora dr Jugoslava Nikolića, rukovodioca Republičkog hidrometeorolškog zavoda i stalnog predstavnika Srbije u Svetskoj meteorološkoj organizaciji, da je samo reč o još jednoj katastrofičnoj priči radi priče, a možda i radi bolje prodaje zimske opreme, raznih energenata i koječega drugog. – Kada je reč o navodnom mišljenju britanskih meteorologa da će ovo biti najhladnija zima u poslednjih sto godina, ne zna se čija je to procena, jer to nije mišljenje zvanične britanske nacionalne meteorološke službe. Najava britanskih meteorologa, prema svim dosadašnjim relevantnim pokazateljima, nema nikakvog osnova i predstavlja neosnovano uzbunjivanje javnosti. Svakako, ovo ne znači da tokom zime neće biti perioda hladnog vremena sa negativnom temperaturom, ali s obzirom na prognozirane srednje mesečne vrednosti možemo zaključiti da hladni periodi neće trajati dugo, kao i da opšti karakter predstojeće zime neće biti u kategoriji ekstremno hladne. Republički hidrometeorološki zavod, na osnovu regionalnog klimatskog modela, procenjuje da će decembar, za teritoriju Srbije, biti u granicama normale, januar za 2-3 stepena topliji i februar za stepen topliji od normale u odnosu na standardni referentni period od 1961. do 1990. koji se uzima za poređenje – ističe profesor dr Jugoslav Nikolić. Takođe, u regionu jugoistočne Evrope, na osnovu 12 globalnih numeričkih modela procenjuje se da će ova zima biti barem u okviru normale ili toplija. Šansa da sledeća zima bude hladnija je ispod 20 odsto, kaže naš sagovornik. Statistika o zimama vodi se od kada postoje instrumentalna merenja meteoroloških veličina, koja u Srbiji imaju dugu tradiciju. Meteorološka merenja započeo je u Beogradu profesor Liceja i član Društva srpske slovesnosti – Vladimir Jakšić,1848. godine, da bi se već 1857. godine uspostavila mreža od 27 meteoroloških stanica na teritoriji tadašnje Kneževine Srbije. Istorijski gledano, poznato je da su se zapisi o vremenu vodili tokom velikih bitki, a u naseljenim mestima veliki događaji su bili povezivani sa vremenom. To su uglavnom opisi vremena, a ne egzaktni podaci, ali mogu svedočiti o nekim vremenskim nepogodoma koje su zahvatile neko područje, poput poplava ili suša. Do sada najniža temperatura u našoj zemlji bila je minus 39,5 stepeni Celzijusa, izmerena na Pešteri 1985. godine. U Beogradu je najniža temperatura minus 26,2 stepena, izmerena 10. januara 1893. godine. Analiza sezonskih temperatura vazduha pokazuje da su najtoplije zime u Srbiji bile 2007 (4stepena), 1951 (3,8 ), 2014 (3,2 ), 1977 i 2001 (2,9 ), a najhladnije zime1954 (-4,7 stepeni C), 1963 (-3,5 C),1985 (-3,4 C), 1964 (-2,6 C) i 2003 (-1,6 C). Poslednja godina sa jakom zimom koju pamtimo bila je 2012. Po rečima dr Nikolića, sezona 2011/2012. ne spada u najhladnije zime u Srbiji. Tokom te sezone izdvojio se samo mesec februar, kada su mnogi maksimumi oboreni (temperatura, količina padavina, visina snežnog pokrivača ...). U poslednjih 30 godina među najhladnijim zimama su 1985 (treće mesto od kada postoje merenja) i 2003 (peto mesto od kada postoje merenja). Dr Jugoslav Nikolić nam objašnjava da se u Hidrometeorološkom zavodu Srbije izrađuju kratkoročne, srednjoročne i dugoročne prognoze vremena objektivnim metodom, a takođe se izrađuju klimatski scenariji. – Objektivni metodi prognoze vremena odnose se na takozvanenumeričke metode prognoze koje počinju da se razvijaju početkom 20. veka. Za izračunavanje prognoze vremena korišćenjem numeričkih modela potrebni su najmoćniji računari i računarske mreže. Metodi se baziraju na činjenici da naredno vremensko stanje nastaje iz prethodnog po zakonima fizike, pre svega dinamike i termodinamike. Početno stanje dobija se merenjem i osmatranjem u dovoljno gustoj mreži stanica, po standardima Svetske meteorološke organizacije na isti način, u istom trenutku, svuda u svetu, da bi podaci bili uporedivi. Temperatura se, na primer, meri na visini od dva metra, u hladu. Pri tome nam za prognozu nisu dovoljni samo podaci iz naše zemlje, već se vrši razmena podataka sa čitave hemisfere – ističe rukovodilac RHMZ. Koliko nauka brzo napreduje kazuje i podatak da je dvadesetih godina prošlog veka bilo potrebno više od 60.000 ljudi da radi dvadeset četiri časa kako bi napravili prognozu za isto toliko vremena. Sada su u „igri” hiljade pa i desetine hiljada procesora tako da se za samo nekoliko minuta mogu dobiti podaci na osnovu kojih se rade kratkoročne prognoze do tri dana i srednjoročne od tri do deset dana. Dva puta godišnje, krajem maja i krajem novembra, stručnjaci iz oblasti jugoistočne Evrope i Svetske meteorološke organizacije izdaju konsenzus izgleda vremena za nastupajuću sezonu. Naučne prognoze, objektivnim metodama, izrađuju se za maksimalni period do sedam meseci unapred. Ova vrsta prognoze je u početnoj fazi razvoja, pa je njihova tačnost niža u odnosu na kratkoročne i srednjoročne prognoze. Ove sezonske prognoze se po formi razlikuju od srednjoročnih i kratkoročnih, jer se prognozira opšti karakter vremena i meteoroloških parametara, odnosno prognoza se odnosi na srednje mesečne vrednosti (srednja mesečna minimalna temperatura, srednja mesečna maksimalna temperatura i srednja količina padavina). Po njegovim rečima, prognoze za nekoliko dana unapred imaju veoma veliki procenat ostvarljivosti, preko 85–90 odsto za prvih nekoliko dana, dok dugoročne imaju nižu verovatnoću ostvarenja. On predviđa da ćemo zbog klimatskih promena imati kraće epizode intenzivnih padavina ili niskih temperatura. Hoće li biti ledenog doba? – Gledajući od vremena od kada postoji planeta zemlja, smenjivala su se ledena i topla doba, ali kada pogledamo vremensku skalu, govorimo o njihovom trajanju od nekoliko desetina hiljada godina i više. Prema teoriji Milutina Milankovića, mi ulazimo u jedan hladniji period, ali kada će se to osetno primetiti ne možemo reći u ovom tenutku jer su u pitanju vekovi i milenijumi – zaključuje profesor dr Jugoslav Nikolić, direktor Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Jagode za Nikoljdan Ekstremna atmosferska događanja u Srbiji zapisivali su i naši kaluđeri. Krajem maja 1459. padao je sneg, a jula 1510. „bilo ga je i do četiri pedlja“. Avgusta 1716. sneg je padao pet dana i voda se ledila. Tri decenije kasnije Božić i Bogojavljenje su „bili kao usred leta, a o Svetom Nikoli u Zvorniku ljudi su brali jagode”. Od 1813. do 1817. vladala je suša, a novembra 1822. „paša Gliša Španjin pregazio je Dunav kod Iloka, dubina je bila dve trećine stasa”. Prema zapisu u knjizi u pravoslavnom manastiru Velika Remeta „godine 1746. na Bogojavljenje i na Božić, Sunce je bilo tako toplo kao da je leto”. Iz zapisa u Carskoj biblioteci u Beču se saznaje da su u Zvorniku, na Svetog Nikolu 1746, viđeni ljudi da nose jagode. U jednom zapisu koji se čuva u Narodnoj biblioteci u Beogradu zabeleženo je da je „prvog dana decembra 1651. bilo ljubičica i, svakakvog voća, da je trava bila kao da je Sveti Đorđe, da je pop Teodor našao zrelo grožđe”. U Zemunu 1834, na Bogojavljenje Sunce je sijalo jačim sjajem, a vazduh je bio topao kao da je proleće. Prema meteorološkim podacima surove zime bile su 1949/1950, 1953/1954, 1962/1963, 1968/1969, 1978/1979, kao i zima 1982/1983 kada je 10. januara 1983. u Beogradu izmerena temperatura vazduha minus 26,20 C. Prema podacima Beogradske meteorološke opservatorije, januar je bio neobično topao 1899, 1921. i 1936. godine. Proroci i vidovnjaci U nedostatkukompjutera i naučnih metoda u meteorologiji u prošlim vekovima vladali su vidovnjaci i mistici. Vremenska prognoza uglavnom se zasnivala na praćenju ponašanja životinja i biljaka, kretanju meseca, prelaženju nebeskih tela, aktivnostima Sunca. U Francuskoj je bila popularna čak i metoda zasnovana na ponašanju paukova. Engleza Marfija pratila je sreća pa je pogodio da će 20. januara 1838. u Londonu biti ekstremno hladno. Zbog toga je preko noći postao slavan prorok. Uspeo je je da proda 45 izdanja svojih „Almanaha” u kojima je prognozirao vreme i na tome zaradio tri hiljade funti. Demčinski iz Rusije i Fabl iz Nemačke postali su poznati proroci i izvan svojih zemalja. Ponekad su ih podržavali naučnici ali i oni koji se nisu razumeli u meteorologiju. Proroci su opstali i do današnjih dana jer „imaju sposobnost” da prognoziraju vreme za mnogo duži period od onih koje su zasnovane na naučnim metodama. Ali i nauka napreduje sve brže, tako da je teško sagledati kraj novim otkrićima. Za 125 godine toplije za stepen i po Veliki broj faktora utiče na klimu i klimatska kolebanja, pa je izučavanje klime i klimatskih promena prilično komplikovano. Prema izveštajima Međunarodnog panela za klimatske promene, uticaj čoveka na promenu klime je dominantan od kraja prošlog veka do danas, ali ipak nije jedini koji utiče na promene. Druga škola mišljenja ne spori da se klima menja ali ne pridaje veliki značaj uticaju čoveka posebno ne smatra da je krivac za otopljenje ugljen-dioksid već da je u prirodi sve ciklično pa se tako smenjuju i hladni i topli periodi. Ono što je proverljivo i izvesno jeste da se prosečna temperatura promenila. Srednja temperatura za Beograd, na osnovu merenja u poslednjih 125 godina (1888–2013), povećala se za 1,6 stepeni. Prema najnovijim klimatskim scenarijima (izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene) prognozira da će temperatura vazduha do kraja 21. veka porasti preko 1,5 stepeni, u odnosu na period 1850–1900. odnosno od 0,3 stepena do 1,7 stepeni, u odnosu na 1986–2005. Takođe, otopljenje će varirati od decenije do decenije i neće biti isto u svim regionima. Upravo zato što svi scenariji daju otopljenje, međunarodne institucije pozivaju na globalnu akciju u pogledu ublažavanja klimatskih promena i preduzimanja neophodnih mera adaptacije.

Pročitajte još:PROMAŠILI PROFESIJU: Ovako srpski političari pevaju po kafanama! (VIDEO)

Izvor: Politika