Tokom ručka, 76-godišnji lider opozicije požalio se uz čašu šampanjca da britansko-američka politika prema SSSR-u nije bila dovoljno agresivna. Adlerova beleška kaže da ga je Čerčil tražio da navede broj atomskih bombi koje su imale Sjedinjene Države, kao i procenu sovjetskog arsenala, ali bivši oficir američke vojske nije imao takve informacije.
U pismu koje je citirao Tajms, primećuje se da je Čerčil nastavio da priča na temu bombardovanja i rekao da bi, da je premijer, uspeo da obezbedi saglasnost Sjedinjenih Država, SSSR-u predstavio niz uslova, a za odbijanje ispunjenja bi zapretio da će baciti atomske bombe „na 20 ili 30 gradova “. Čerčil je verovao da će Moskva odbiti ultimatum i tada će biti potrebe za napadom. Kao odgovor, Adler je naglasio da američka strana nikada neće pristati na ovo i da će atomsko oružje koristiti samo kao odmazdu.
Adlerovu belešku otkrio je Ričard Toje, šef odeljenja za istoriju na Univerzitetu u Ekseteru. Primetio je da je Čerčil već dao takav predlog do avgusta 1949. godine, kada SSSR nije imao nuklearno oružje. Istovremeno, Toje je naglasio da je, dok je bio na vlasti, Čerčil odabrao drugačiju strategiju i ponašao se manje preteće. Stručnjak smatra da su izjave bivšeg britanskog premijera više predstavljale provokaciju i „element igre“.
Novinar Tomas Majer je 2014. objavio knjigu '’When Lions Roar'’ (Kada lavovi riču- prim. red.), u kojoj se kaže da je Čerčil 1947. godine zatražio od republikanskog senatora Stajlsa Bridža da nagovori američkog predsednika Harija Trumana da baci nuklearnu bombu na SSSR kako bi obrisao Kremlj sa lica zemlje i pretvorio Sovjetski Savez u manji problem. U suprotnom, primetio je političar, SSSR bi napao Sjedinjene Države za 2-3 godine.
U prvim godinama nakon Drugog svetskog rata SAD bile su jedini vlasnik nuklearnog oružja na svetu. Razvoj prve atomske bombe SSSR-a završen je 29. avgusta 1949. godine, bomba RDS-1 na Zapadu nazvana je u čast Josifa Staljina - „DŽo-1“.
O smrti generala Erdogana pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
