Pravda

U razgovoru za „Novosti“ on ističe da je još tada, kao zamenik predsednika direkcije JUL, rekao da mnogi partijsku knjižicu koriste kao čekovnu i da koalicija sa Šešeljom ne dolazi u obzir. Kaže da nije prihvatio da bude deo toga i misli da je bio u pravu, jer da nije, kako tvrdi, JUL bi preživeo. Vulin objašnjava i da je izneo svoje lično mišljenje da Amerika preko Šešelja ruši premijera Aleksandra Vučića. Jeste li prethodno dobili odobrenje da iznesete takav stav? - Nisam ni tražio odobrenje Vlade da o tome javno govorim. Zamolio sam članove Vlade da raspravljamo o toj temi, ali je sve odloženo zbog posete EU komesara Johanesa Hana. Poslednjoj sednici nije prisustvovao ministar inostranih poslova Ivica Dačić, pa je rasprava opet pomerena. Očekujem da ćemo razgovarati, da vidimo šta nam se dešava i možemo li da utičemo na te procese. Da li je reakcija naše države dosad bila dobra? - Spoljna politika Srbije je dobra, ali je treba izoštriti i reagovati kada nešto nije u skladu s našim interesima i diplomatijom. Srbija se danas više poštuje nego ranije, zato što premijer ima hrabrosti da kaže šta je srpski interes. Zato želim da se ovo stavi na dnevni red Vlade, da se svi pogledamo u oči i kažemo da li svi razumemo šta je naš interes. Hoće li će Srbija biti primorana da uvede sankcije Rusiji? - Ne, ne mogu nas primorati na nešto za šta smo stavili do znanja da je neprihvatljivo. To je stav Vlade i njenog predsednika. Postoje pritisci, a jedan od razloga zašto se premijer Vučić mnogima sa Zapada ne sviđa jeste to što ima 50 odsto glasova i što zbog toga može da iznosi svoje stavove. Za njih bi bolji bio neko s podrškom 15 ili 20 procenata glasača, koga bi stalno ucenjivali izborima. Sankcije nisu srpski interes. Niko nam neće nadoknaditi izgubljene pare, a zaoštrićemo odnose s velikom silom. Znamo naše obaveze, hoćemo u EU, ali kad postanemo članovi, usaglašavaćemo stavove. Sad još imamo samostalnu politiku. Odakle Ministarstvu rada u kasi višak od 1,4 miliona dinara? - Novac je bio u našem budžetu i prošle godine. Ispitaćemo gde su i na šta pare trošene ranije. Smanjili smo troškove i time nije ugrožena isplata socijalne prinadležnosti nijednom korisniku. Radi se o troškovima koji se odnose na razne usluge, tekuće održavanje, popravke, ugovore o telekomunikacionim uslugama, ukinute su dnevnice... Ušteđen novac namenski će dobiti centri za socijalni rad. Iako oni pripadaju lokalnim samoupravama i mi nemamo nikakvu odgovornost, mislim da treba da pomognemo ako možemo. Je li tačno da ste ih uslovili gde i šta da kupe? - Dao sam preporuku da centri nameštaj kupuju od preduzeća u kojima rade osobe sa invaliditetom. Šta ima logičnije nego da budžetske pare idu budžetskim korisnicima. Dobili su ili će dobiti nameštaj i kompjutere. Nekima će stići vozila, ali ne da se voze direktori, već terenska kola i tri traktora za one koji imaju svoje ekonomije. Direktori nekih centara tvrde da im je novac bio potrebniji za druge namene... - Što se tiče zakona, oni mogu da zatvore svoje prostorije ili da ih zapale koliko sutra i ja neću zbog toga biti odgovoran. Pitaju zašto im nismo popravili krov, a ja im odgovoram - zato što nisu napravili projekat. Konfiguracije njihovih sadašnjih računara, za koje neki tvrde da su dobri, nemaju ni CD jedinice! Pa, kako da ih umrežimo i napravimo socijalne karte?! I ne znam gde smo pogrešili ako novac trošimo na svoje ustanove. Kako se na terenu primenjuje uredba o radnom angažmanu primalaca socijalne pomoći? - Ima otpora i pružaju ga oni kojima pomoć nije potrebna. Za ostale je to dobar način da dođu do posla. Navikli smo ljude da socijalna pomoć bude zanimanje, a ne stanje nužde. A oni moraju da rade da bi se izvukli iz tog stanja. Rezati i nacionalne penzijeMere štednje zasad nisu obuhvatile nacionalne penzije. Hoće li se tu nešto promeniti? - Treba smanjiti nacionalne penzije, i to ne govorim kao kritiku Ministarstvu kulture, već kao predlog da se o tome razgovara. I mislim da ću imati sagovornika u ministru Tasovcu. Svaka penzija je neka vrsta zasluge. Neki od dobitnika su nacionalne penzije doživeli kao priznanje društva, a ne kao materijalnu potporu. Mnogi i dalje dobro zarađuju. Nije to prevelik broj i nije stvar velike uštede, već odgovornosti i solidarnosti društva.

Pročitajte još:Šešelj se uključio u direktan program hrvatske televizije: Morate da se povučete iz Krajine!

Izvor: Večernje novosti