Pročitajte još:(TREJLER) Brz i besan 7INTERVJU: JOVANA RISTIĆ: „Nosimo pečat devedesetih“Ono što je, međutim, u potpunosti izvesno jeste novi izgled Crkvine i njene buduće vizure i način sagledavanja ovog prostora iz različitih pozicija u gradu, ali i vizure i pogledi sa kompleksa prema gradu. „Crkvina bi, u svakom slučaju, trebalo da liči na jedno uzvišeno brdo, gde se svetogorske fasade preslikavaju, stavljaju jedna pored druge u posebnoj dinamici, koju će arhitekte da odrede”, dodaje Kusturica. Izvor: Fakti.org
Kusturica gradi novu Svetu goru
Ideja se, prema Kusturičinim rečima, odnosi na spoljnu svetogorsku arhitekturu brda, koje, sa svih strana gledano, dominira Trebinjem. „Želimo da se Crkvina opaše fragmentima svetogorske arhitekture, odnosno da joj se uradi fasada Svete gore, a da Trebinje postane jedinstven grad u svetu”, objašnjava Kusturica. On će, s iskustvom graditelja Andrićgrada i Drvengrada, odlučivati i o uređenju ostalog dela kompleksa Crkvina, zajedno s poznatim arhitektima i duhovnicima, poput vladike Grigorija i igumana Save, koji će biti članovi komisije konkursa, koji je raspisan za rešenje celovitog kompleksa Crkvine u smislu duhovne, kulturne, ugostiteljske i turističke namene. Konkursom se preporučuje sklad mediteranske i hercegovačke arhitekture s modernim arhitektonskim izrazom i jasno definisanim odnosom prema tradicionalnom graditeljstvu sredine, a posebno se očekuje upotreba tradicionalnih materijala, kao što su kamen i drvo. Iako je najavio da gradnju nove stare Svete gore vidi u kontekstu korišćenja kamena sa urušenih austrougarskih kula oko Trebinja, za koje su oni koji su pre nekoliko godina osporavali njihovo odvoženje u Andrićgrad isticali da nemaju ništa protiv ako će se tim kamenom graditi u Trebinju, Kusturica još ne zna da li će koristiti taj kamen. Kaže da je svestan da „karaule iz kojih su šuckori 28. juna 1914. godine istrčavali i u centru grada vešali najuglednije Trebinjce - nisu nikakve istorijske vrednosti”, ali da još nema odobrenje za korišćenje ovog kamena. „To je veliko pitanje zato što ja ne znam čije je to vlasništvo i ko može dati odobrenje, ali, pošto su te kule manje-više već raspadnute, bilo bi logično da služe nečem drugom, a ne da ostanu da se još više raspadaju, dakle da se iskoriste za nešto drugo ili da se rekonstruišu”, kaže režiser.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Slobodan Reljić: Kako se dobija rat protiv društvenih mreža
Istraživanja pokazuju da maloletnici koji provode više od tri sata dnevno na društvenim mre...
SIRIJA POSLE ASADA: Nova nada ili irački i libijski scenario!?
Zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i njegov tim ignorišu izraelsku agresiju?
Verovatno samo lenji sebi nisu postavili pitanje: zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i ...
Slobodan Antonić: Da nas sitno ne samelju
Blokaderi, onda i danas, u personalnom smislu nisu isti, ali u strukturalnom jesu. Većina ...