Pročitajte još:MOZGOVOJ: Naš zadatak je da oslobodimo teritoriju od Harkova do OdeseIzvor: Tanjug
Izbori za Kongres, test za Obamu
Amerikanci na ovim izborima, poznatim i kao međuizbori jer se održavaju na polovini predsedničkog mandata, biraju 435 članova Predstavničkog doma, 36 članova od 100 članova Senata i guvernere 36 od 50 saveznih država. S obzirom da se očekuje da će republikanci zadržati kontrolu u Predstavničkom domu, sve oči su uprte u trku za Senat koji je dosad bio pod dominacijom demokrata. Republikanci su, kako prenosi Glas Amerike, u predizbornoj kampanji pokušavali da iskoriste pad popularnosti Obame i njegove politike kako bi zadržali kontrolu u Predstavničkom domu i osvojili većinu u Senatu. Ako bi se to dogodilo, predsednika Obama u poslednje dve godine drugog predsedničkog mandata i njegove demokrate očekuje niz nimalo lakih izazova. Kako navodi Rojters, ankete Ipsosa krajem oktobra, pokazuju da samo 38 odsto Amerikanaca podržava Obaminu politiku, dok je čak 56 ne odobrava. Takođe, samo 24 odsto građana misli da je Amerika na dobrom putu, dok 61 odsto njih veruje da se kreće u pogrešnom pravcu. Analitičari se slažu u oceni da bi pobeda republikanaca u Senatu, poremetila ravnotežu moći u Vašingtonu. "U slučaju da i u Senatu republikanci budu u većini, za Obamu će biti mnogo teže nego do sada da sarađuje sa Kongresom i ostvaruje svoje zamisli, jer će oba doma biti pod kontrolom republikanaca", ističe analitičar Frenk NJuport. To bi, po mišljenju analitičara Tomasa Mana, značilo i nastavak političkih zastoja i ćorsokaka. Koliko su izbori značajni za demokrate pokazuje činjenica da su u kampanji, pored predsednika SAD, učestvovali i bivši predsednik Bil Klinton i njegova supruga Hilari, koja se smatra verovatnim budućim predsedničkim kandidatom, kao i aktuelna prva dama Amerike Mišel Obama. Obama se od prvog dana prvog predsedničkog mandata nadao da će uspeti da prevaziđe međustranačke podele, da će biti most između demokrata i republikanaca. Te nade nisu ostvarene a tokom sedme i osme godine, poslednje dve godine na predsedničkoj funkciji, mogao bi da se suoči sa najvećim domaćim političkim iskušenjem, zaključuje Glas Amerike.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Slobodan Reljić: Kako se dobija rat protiv društvenih mreža
Istraživanja pokazuju da maloletnici koji provode više od tri sata dnevno na društvenim mre...
SIRIJA POSLE ASADA: Nova nada ili irački i libijski scenario!?
Zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i njegov tim ignorišu izraelsku agresiju?
Verovatno samo lenji sebi nisu postavili pitanje: zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i ...
Slobodan Antonić: Da nas sitno ne samelju
Blokaderi, onda i danas, u personalnom smislu nisu isti, ali u strukturalnom jesu. Većina ...