Pravda

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova poručilo je da ne zna odakle autoru članka takve informacije, koje je za tportal komentarisao vojni analitičar Igor Tabak. 'Hrvatska ima malu vojsku; ukrajinska vojska radikalno je veća. Ozbiljno je pitanje kako vojska koja ukupno broji dve brigade može obučavati višestruko veći i tehnološko bitno razvedeniji odbrambeni vojni sastav. Ako i bude govora o kakvoj obuci, to ne može biti obuka celih oružanih snaga, kao ni jedina priprema za nekakvu operaciju združenog tipa - tim više što Hrvatska i sama muku muči sa združenim vojnim delovanjima', rekao je Tabak za tportal. Evropska unija jedinstvena je u svojoj podršci Ukrajini, a jedini vid pomoći koji je službeni Zagreb zasad priznao jest organizovanje lečenja i rehabilitacije u Hrvatskoj za pripadnike Nacionalne garde Ukrajine, stradalih tokom obavljanja antiterorističke operacije na istoku Ukrajine.

Pročitajte još: Incident na tribini na FPN-u

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova u sredu je potvrdilo da je projekt rehabilitacije ukrajinskih ranjenika 'pred realizacijom'. 'Ukrajinske vlasti zatražile su putem NATO Sektora za civilno krizno planiranje pomoć u lečenju i rehabilitaciji ranjenika, na šta je Hrvatska pozitivno odgovorila. Projekat će se realizovati u sklopu razvojne i humanitarne pomoći MVEP-a, u saradnji s Ministarstvom zdravlja', poručili su iz Ureda glasnogovornika MVEP-a. Dr. Taras Kuzio, bivši direktor NATO-ovog Informacijskog i dokumentacijskog centra u Kijevu, piše kao gost-autor u blogu za Finanšl Tajms da su separatistički izbori u Donjecku i Luhansku de fakto utvrdili novu granicu između Rusije i Ukrajine te da predloženi ruski sporazum s odmetnutim 'narodnim republikama' veoma podseća na priznanje neovisnosti Južne Osetije i Abhazije 2008. godine. Hrvatska dijaspora 'bogatija' od ukrajinske Kuzio dijagnostikuje da su Evropska unija i Organizacija za evropsku sigurnost i saradnju posve podbacile u dosadašnjim zamrznutim konfliktima, pečatirajući ruske 'mirovne okupacije' smokvinim listom legitimiteta. Ukrajini preostaju dve mogućnosti, a prva od njih je 'prihvatiti ponude Hrvatske i drugih u dodatnoj obuci i savetovanju ukrajinskih sigurnosnih snaga za poduzimanje vojnog napada i ponovnog zauzimanja teritorija koje je aneksirala Rusija'. FT piše da su 1991. jugoslovensko-srpske snage porazile Hrvate, ali pet godina nakon toga, nakon goleme podrške iz dijaspore i tajne vojne podrške iz SAD-a i drugih zapadnih zemalja, 'nove hrvatske snage porazile su srpske separatiste i okončale tri zamrznuta konflikta'. Kuzio problematizira to što ukrajinsku dijasporu uglavnom čine 'profesionalci', a ne biznismeni pa raspolaže s manje novca od 'poslovno orijentisane' hrvatske dijaspore. Druga opcija, za koju se zalaže profesor sa Sveučilišta Rutgers Aleksander Motyl jest odustajanje od enklave Donbas. U posljednjih pet meseci poginulo je, ranjeno ili nestalo najmanje 2.000 ukrajinskih vojnika te nepoznat broj separatista. Prema ruskim nevladinim organizacijama, poginulo je ili nestalo između 1.500 i 4.300 ruskih vojnika, a broj poginulih civila popeo se na tri hiljade. Plenković: Možemo ponuditi iskustva iz mirne reintegracije Podunavlja Hrvatskom europarlamentarcu Andreju Plenkoviću, predsedniku Delegacije EP-a za Ukrajinu, nije poznato na 'koju ponudu Hrvatske' se u članku za FT referira gostujući kolumnista Taras Kuzio sa Sveučilišta Alberta u Kanadi, pa je, navodi, ne može ni komentisati. 'EU se zalaže za mirno rešenje krize u Ukrajini, koja je suočena s hibridnom agresijom. U tom kontekstu, kao predsednik Delegacije EP za Ukrajinu, rekao sam više puta u intervjuima za ukrajinske medije da Hrvatska može Ukrajini ponuditi iskustva iz procesa mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja koja je dovršena 1998. godine. Reč je o uspešnom primeru UN-ove misije koji je doveo do teritorijalne celovitosti RH, a koji može biti poticajan i koristan za Ukrajinu u nastojanjima da nacionalnim merama, kao i kroz međunarodno pomognuti dijalog, ostvari mirnim putem povratak delova regija Luganska i Donjecka, te Krima, u ustavno-pravni poredak zemlje te započne proces pomirenja', poručio je Plenković. Izvor: T portal