Pravda

Komandant oružanih snaga Litvanije general-major Jonas Žukas povezao je ove manevre sa temom jačanja bezbednosti na evropskom kontinentu. Ipak, prema mišljenju značajnog broja eksperata, ratne igre NATO-a u neposrednoj blizini ruskih granica ovu bezbednost, naprotiv, potkopavaju.

Prema osnovnom aktu Rusija-NATO iz 1997. godine, alijansa je preuzela na sebe obavezu da ne razmešta na teritoriji istočnoevropskih zemalja dodatne bitne borbene snage na stalnoj osnovi. Danas je ovo obećanje faktički prekršeno. U Istočnu Evropu se prebacuje teška tehnika SAD, raste aktivnost borbene avijacije i vojno-pomorskih snaga saveznika iz NATO-a. Pri tome Moskva nije dočekala odgovr na pitanje koje snage u zamsili NATO stratega jesu „bitne“. A što se tiče stalne osnove, stalne rotacije omogućavaju NATO-u da zaobiđe ovu tačku sporazuma.

Pročitajte još:(VIDEO,FOTO) ONE SE NJIH NE BOJE: DŽihadisti prete ženskim ratnicama!

U suštini zveckanje oružjem je svojevrsna poruka koju Vašington upućuje Moskvi, pokušavajući da je prinudi da preda geopolitičke pozicije. Naravno, ona preduzima sve neophodne mere kako bi osigurala pouzdanu zaštitu nacionalnih interesa. Ali, bez obzira na očiglednost opasnosti, Rusija odustaje od konfrontacije. Ovo je izjavio ovih dana predsednik Vladimir Putin.

Svet u 21. veku nije postao ni stabilniji, ni bezbedniji. Nekadašnje pretnje nisu nikuda nestale. A u nizu regiona stanje stvari se čak zaoštrilo. Ozbiljno žarište napetosti i dalje ostaje na granicama Rusije na jugoistoku Ukrajine.

Ne prestaju pokušaji da se naruši uspostavljen strateški paritet. Arsenali vodećih zemalja razvijaju se i usavršavaju. Na septembarskom samitu NATO-a njegovo rukovodstvo otvoreno je izjavilo o predstojećem uvećanju vojnih mogućnosti Alijanse. Umesto kolektivnog, civilizovanog rešavanja međunarodni problema u opticaju su sve češće ekonomske, informacione poluge pritiska.

Rusija ne namerava da ulazi u konfrontaciju koju pokušavaju da joj nametnu. Mi smo otvoreni za ravnopravni dijalog o svim problemima globalnog i regionalnog dnevnog reda.

Prema mišljenju stalnog predstavnika RF u NATO-u Aleksandra Gruška, događaji u Ukrajini su za Zapad postali samo povod za jačanje pritiska na Rusiju. Bio je potreban veliki povod za povratak na teritorijalnu odbranu iz vremena hladnog rata. I on je pronađen.

Ali od tada svet se promenio. Prekidajući saradnju sa Rusijom, Zapad slabi potencijal međunarodnih napora u borbi protiv terorizma, piraterije, rasprostiranja oružja za masovno uništenje, prometa narkotika, regionale nestabilnosti. Ovim izazivoma NATO teško da može sam da se suprotstavi.