Pravda

Tokom rasprave pred skupštinskim Odborom za Kosovo i Metohiju o nerešenim zločinima nad Srbima na Kosmetu od 1998. godine, saradnji državnih organa sa Euleksom i radu Tužilaštva za ratne zločine, juče je u javnost izašlo mnogo više detalja nego što se to svidelo pojedinim zvaničnicima Tužilaštva. Nije bilo u pitanju otkrivanje službenih tajni, kojima su bili ograničeni predstavnici Tužilaštva i članovi Odbora koji su dobili poverljive izveštaje, nego su problem izazvale optužbe da je Tužilaštvo za ratne zločine neuspešno u dokazivanju zločina nad Srbima i drugim nacionalnim zajednicama na Kosmetu. Predsednik Odbora Milovan Drecun (SNS) postavio je prisutnim članovima Tužilaštva desetak pitanja vezanih za to što Srbija već 16 godina nema gotovo nikakve rezultate u procesuiranju zločina nad Srbima na KiM. Članovi Tužilaštva su se branili da su ipak postigli određene rezultate, kao i da je međunarodna atmosfera nenaklonjena Srbima. Pojedini članovi Odbora predložili su osnivanje posebnog državnog tela koje će se baviti ovim pitanjem, kada već Tužilaštvo nije uspešno u tome, a predstavnik opozicije Goran Bogdanović (SDS) predložio je da se strasti smire i da se sledeća sednica Odbora održi u Tužilaštvu, kako bi se moglo razgovarati bez prisustva medija i bez opasnosti da se iznesu službene tajne. Zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković je kao izvestilac izneo niz problema u procesuiranju odgovornih za zločine nad Srbima, od toga da su osumnjičeni nedostupni pravosudnim organima, da je srpskim tužiocima onemogućen pristup dokazima i svedocima na KiM, do toga da „države koje su priznale nezavisnost Kosova ne žele da izruče svoje osumnjičene državljane”. Stanković je kritikovao i tužioce Euleksa koji dozvoljavaju mahinacije sa optužnicama i „trapavo reaguju”. Ukazao je da je do oslobađajuće presude suda u Prištini Fatmiru LJimaju došlo zbog neadekvatnog reagovanja tužioca Euleksa, koji nije „zaštitio svedoka koji je kasnije izvršio samoubistvo pod čudnim okolnostima”. „Veliki je problem pritiska na svedoke, dolaska do dokumentacije i to je naročito izraženo na Kosovu“, upozorio je zamenik tužioca, ali i dodao da se čudne stvari događaju i u našem pravosuđu. U predmetu protiv „orahovačke grupe” jedan osumnjičeni je izručen Srbiji ali je pred Višim sudom oslobođen pošto sudsko veće „nije poverovalo svedocima”, nakon čega je pušten na slobodu i više nije dostupan pravosudnim organima u ponovljenom postupku. Zanimljivo je da su u postupku za isti zločin, koji se vodio na Kosovu, dvojica osumnjičenih osuđeni, na osnovu iskaza istih svedoka kojima su, kako je rekao Stanković, „Euleksove sudije poverovale”. Kao poseban problem u saradnji sa Euleksom Stanković je naveo Uredbu Vlade Srbije iz marta 2013. godine o procedurama koja „još više komplikuje i odugovlači saradnju”. „Meni se čini da to više liči na procedure između dve države, jer zahteva uključivanje većeg broja institucija u izvršnoj vlasti što produžava vreme za pribavljanje dokumentacije, kao i saradnju”, rekao je Stanković i dodao da je upravo zbog te uredbe dva puta vraćen sa KiM. On smatra da bi trebalo formirati poseban organ u Srbiji koji bi sarađivao sa specijalnim istražnim timom iz Brisela i doneti zakon kojim bi mu se dala posebna snaga. Tužilaštvo Srbije za ratne zločine je u 14 predmeta završilo istragu protiv 95 bivših pripadnika OVK osumnjičenih za zločine nad 113 Srba i nealbanaca počinjene od marta 1998. do 1999. ali su procesi prekinuti jer vlast u Prištini ne želi da ih izruči. Takođe je ukazao da postoji problem sa Interpolovim poternicama za tim licima zbog toga što države koje su priznale Kosovo nerado izručuju svoje državljane Srbiji. Stanković je naveo da su do sada izručena samo tri lica, dok je jedno sa poternice uhapšeno na prelazu Merdare. Član ovog odbora i poslanik SNS Momir Stojanović konstatovao je da se iz izlaganja zamenika tužioca vidi nemoć Tužilaštva, a prisutne predstavnike je upitao kako su bili tako revnosni u slučajevima u kojima su Srbi optuženi za zločine, pa su predali sve što se od njih tražilo, pa i svu dokumentaciju kako bi se dokazala komandna odgovornost. „Kome se to dodvoravamo? Dok ne naučimo da poštujemo sebe, neće nas ni drugi poštovati”, rekao je Stojanović i pozvao predstavnike Tužilaštva da kažu ko ih i čime sprečava da rade svoj posao. Zamenik tužioca Bruno Vekarić vidno iznerviran izlazio je dva puta za govornicu i odgovarajući na kritike koje su upućene Tužilaštvu rekao da „ukidanje presuda nije do Tužilaštva, nego je to stvar sudova i da zato ne treba davati političke kvalifikacije”. Vekarić je konstatovao da je zamenik tužioca Stanković bio skroman u svom izveštaju pa nije naveo da su pripadnici MUP-a na različite načine analizirali izjave 432 lica, od toga je njih 120 razgovaralo sa istražnim organima a 30 će se pojaviti pred različitim sudskim većima, uključujući i međunarodne, pa će se na taj način „čuti glas o zločinima nad Srbima”.

Pročitajte još:Evo dokaza koliko je država priznalo nezavisnost Kosova

Izvor: Politika