BEOGRAD - Zvanični zahtev Hrvatske, kojim će od Srbije tražiti dve milijarde evra za svoja ulaganja u obrenovačku elektranu, „kuva“ se ovih dana u zagrebačkoj vladi, pišu Večernje Novosti.
Dok hrvatski energetičari razmišljaju o tome koliko da traže besplatnih kilovata za navodni deo u TENT pre raspada Jugoslavije, Srbija svoju imovinu, koju je ostavila iza granice, iščekuje zakonskim putem - dugo čekanom sukcesijom. Iako Beograd ima 20 puta veća potraživanja od Zagreba, naši susedi sa Zapada ne žele da svedu ukupne račune već da novac dobiju - odmah! Iz Hrvatske elektrodistribucije HEP izračunali su da su pre raspada Jugoslavije za obrenovačku elektranu izdvojili sredstva koja se danas mere iznosom od malo više od dve milijarde evra, pa će na adresu naše vlade uskoro poslati ova potraživanja. Ipak, problem nastaje jer ukoliko bi Hrvatska potraživala od Srbije novac na osnovu ulaganja u svojinu, onda bi ovaj slučaj potpadao pod sporazum o sukcesiji i bio bi rešavan u okviru deobnog bilansa između bivših jugoslovenskih republika, na šta naša zemlja i čeka. Ako je, pak, potraživanje bazirano na obligacionom odnosu, to jest konkretnom ugovoru, Hrvatska bi preko suda mogla da traži novac. Problem je, međutim, kako je za „Novosti“ potvrđeno na beogradskom pravnom fakultetu, što je u tom slučaju potraživanje - zastarelo!
Pročitajte još:ANALIZA: Da li je Šešelj politička bomba!?
Stav Hrvatske da traži novac koji je uložila u Srbiju, ukoliko se pokaže kao tačan podatak, validan je, smatra LJubograd Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ipak, pre nego što svoja potraživanja i stave na papir u formi advokatskog zahteva, moraju da svedu i račune na drugoj strani. - Hrvati mogu da traže šta su uložili, ali treba da budu svesni da, kada bi Srbija uradila to isto, naši susedi bi bili u debelom minusu - kaže Savić. - Nesrazmera između hrvatskog i srpskog ulaganja u periodu zajedničke države je ogromna, i to u korist Srbije. Neuporedivo smo mi više novca dali u infrastrukturne, energetske, vojne objekte nego što je Hrvatska ulagala kod nas. Savić napominje da zasada nije urađena nijedna detaljna studija koja bi popisala koliko je koja republika ulagala kod suseda u zajedničkoj Jugoslaviji, pa je zato neumesno i da Hrvatska licitira sa svojim brojkama. Izvor: Večernje Novosti / Pravda
PROF. DR DRAGANA STENLI: ZAPADNI OBRAZOVNI SISTEM KAO UNOSAN BIZNIS MODEL 
