Pravda

LJudi se razlikuju po tome koliko su spremni da rizikuju i koliko su njihove procene rizika racionalne ili iracionalne. To ima značajne implikacije u svim važnim sverama života, kao šti su zdravlje, ljubav, posao i sl. Da li je strah racionalan ili iracionalan ne zavisi od toga koliko je intenzivan već od toga do kakvih posledica može doći ako osoba stvarno uradi nešto čega se boji i što izbegava. Hrabri ljudi nisu oni koji nemaju strah već oni koji i pored straha urade ono čega se plaše jer procenjuju da im je to potrebno i da posledice toga neće biti previše ugrožavajuće i/ili nepopravljive. Racionalna procena rizika uvek podrazumeva procenu dobiti i štete. Iako je neosporno da je strah naš zaštitnik postavlja se pitanje da li je to zaista uvek tako? Da li je prisustvo straha uvek pouzdani pokazatelj da smo u opasnosti? Jednostavno da li su strah i opasnost ista stvar? Odgovor je da nisu. Odnos između straha i stvarne opasnosti je dosta složeniji. Zamislimo da su strah i opasnost dva skupa koja se međusobno seku deleći jedan zajednički deo. U takvom odnosu imamo tri situacije: -    opasne situacije kojih se osoba ne plaši (jer ne uviđa njihovu stvarnu opasnost), -    situacije kojih se osoba plaši a te situacije uopšte nisu opasne (tzv. iracionalni strahovi) i -    opasne situacije kojih se osoba zaista plaši (tzv. racionalni strahovi). Strahovi koji nam pomažu da izbegnemo opasne situacije su racionalni strahovi. Racionalan strah nas tera da pogledamo levo i desno kada prelazimo ulicu, da odemo kod lekara kada nas nešto boli, da ne stavljamo ruku na vrelu ringlu, da izbegavamo situacije gde možemo izgubiti podlogu i pasti i sl. Jednom rečju racionalni strahovi nam pomažu da preživimo i stoga su nam neophodni. Racionalni strahovi su plod učenja, odnosno stečenog iskustva. Kako ljudi nauče da ne stavljaju ruku na vrelu ringlu, tako što probaju.

Pročitajte još:Georgiev o perspektivi naših prostora…

Nasuprot tome, postoje brojne situacije kojih se osoba ne plaši a koje su opasne i štetne za nju. Na primer osoba može raditi razne stvari koje štete njenom zdravlju i nemati pritom nikakav strah. Na primer, osoba puši tri kutije cigareta na dan znajući koliko je to opasno za organizam a pritom to radi bez ikakvog straha i zabrinutosti za svoje zdravlje. Postoje ljudi koji se bave takozvanim ekstremnim sportovima u okviru koji se osoba izlaže opasnim situacijama i rizicima a osoba u tome pronalazi zadovoljstvo, uživa u izlučenom adrenalinu. U ovom slučaju osoba daje primat uživanju, zadovoljstvu u odnosu na opasnost i rizik. S druge strane postoje situacije kada se osoba plaši situacija koje zaista nisu opasne. Na primer osoba ima strah od javnog nastupa, strah od odbacivanja i kritike, strah od zatvorenog ili otvorenog prostora, strah od odvajanja od određene osobe ili grupe, strah od bolesti od koje osoba ne boluje, strah od goluba, bubašvabe i drugih bezopasnih objekata, strah od neuspeha, strah od uspeha, strah od igle itd. Ovde je reč o takozvanim iracionalnim, neurotskim strahovima. Ono što je zajedničko svim iracionalnim strahovima, bez obzira na objekat straha jeste sledeće: -    svi ovi strahovi se odnose na neku hipotetičku budućnost, na nešto što bi moglo da se desi a ne dešava se sada u ovom trenutku -    svi ovi strahovi baziraju se na imaginaciji, odnosno zastrašujućim slikama i fantazijama (koje stvara um osobe) a ne realnosti -    svi ovi strahovi imaju simboličko značenje (na primer: osoba se ne plaši lifta, već značenja da se iz lifta ne može pobeći lako i odmah) -    imaju limitirajući uticaj na osobu (limitiraju njenu slobodu, raspoloženje, lični razvoj, kapacitet za ljubav) -    njihov koren je u psihi osobe a ne u spoljašnjoj realnosti (svi iracionalni strahovi su iracionalni jer njihov uzrok ne leži u spoljašnjim uzrocima, spoljašnje situacije su samo okidači jer po svom značenju osobu asociraju na unutrašnji konflikt) -    pokazatelj su da osoba ima unutrašnji konflikt -   da osoba pokušava da kontroliše, supresuje i/ili izbegne strah i/ili druga neprijatna osećanja kao štu su bes, bol, krivica, stid i sl. -    osećaj bespomoćnosti, nemoći, osećaj nemanja kontrole nad strahom -    osoba po pravilu nije svesna šta je stvarni uzrok i značenje straha koji oseća -    osoba pokušava da se izbori sa strahom, da ga zaustavi ili pobegne iz situacija u kojima se on javlja Iracionalni strahovi su iracionalni zato što osoba ne razume njihovu stvarnu prirodu, poreklo i značenje. Osoba ne zna kako da se nosi sa njima, što joj dodatno produbljuje osećaj nemoći, bespomoćnosti i odsustva kontrole. Iracionalni strahovi su podsvesne prirode i govore jezikom podsvesnog uma a to je jezik simboličkog značenja, jezik metafora. To je razlog zašto je njihovo manifestno značenje tako nerazumljivo i iracionalno kritičkom, analitičkom umu. Izvor ovih strahova je u psihi osobe što znači da je i rešenje za njih tamo, unutar osobe a ne u spoljašnjem svetu. Ovi strahovi su u osnovi svih blokada koje osoba ima u sebi. Ovi strahovi sprečavaju osobu da se menja, razvija, ima potpnu slobodu i moć nad sobom i svojim životom. Kako prevazići iracionalne strahove? Na psihoterapiji mi pomažemo osobama da prevaziđu i trajno se oslobode svojih iracionalnih strahova. Taj proces se sastoji iz sledećih faza: -   preuzimanje odgovornosi za strah (osoba uviđa da sama stvara i održava svoje strahove i kada to shvati imaće moć da ih prevaziđe) -   razumevanje značenja, odnosno porekla straha -   bezuslovno prihvatanje straha (prevazilaženje otpora prema strahu, odustajanje od borbe, supresije, kontrole, izbegavanja i sl.) -   suočavanja sa strahom, na seansi i u svakodnevnim situacijama u kojima se strah spontano javlja Sve vrste iracionalnih strahova se mogu prevazići ako klijenti žele da sarađuju i pridržavaju se onoga što je neophodno u procesu terapije. Ključni preduslov za uspeh terapije je postojanje motiva, odnosno namere osobe da prevaziđe strah i preuzimanje lične dogovornosti. Dužina terapijskog procesa zavisi pre svega od: 1.    da li je klijent spreman da 100% sarađuje 2.    koliko ima snažan motiv da strah prevaziđe 3.    koliko dugo je izbegavao da se suoči sa strahom 4.    da li pored straha ima i neke dodatne poremećaje (kao što je na primer neki od poremećaja ličnosti) 5.    da li konzumira psihoaktivne supstance Piše: Dr Vladimir Mišić, psiholog Izvor: Pravda / vaspsiholog.com