Pravda

Prenosimo tekst u celosti: Srpski dobrovoljci u Novorusiji poneli su ulogu čoveka koji kao da je u Srbiji izumro. Čoveka koji ne pravi paktove ni kompromise sa nečastivima, čoveka kome je čast da pogine u borbi protiv nepravde. Onog čoveka koji je održao naciju hrabrom i očuvao srpsku osobenost vekovima ne uvlačeći mač u korice prvo u epskim pesmama a onda i na bojnom polju. Dejan Berić, srpski dobrovoljac u Novorusiji, verovatno zato što to nije nikada ni želeo, vodeći svoju borbu poveo je borbu svih nas i postao jedan od takvih ljudi. Otkuda Vi u Novorusiji? Šta vas je motivisalo da odete u neki kraj sveta, koji uopšteno gotovo da nismo poznavali do skoro, i tamo rizikujete život? Kako i zbog čega? - Otkud ja u Novorusiji, već sam rekao mnogo puta. Tako da ću sad ukratko. Došao sam pomoći prvo pravoslavnoj braći, i boriti se protiv zločinaca NATO pakta koji su bombardovali našu zemlju, pošto su oni najviše zveckali oružjem i pretili kako će napasti Krim. Zaboravio sam jednu činjenicu tada NATO, i zemlje koje ga podržavaju, su najobičnije kukavice. Oni mogu samo da uđu u konflikt tamo gde postoji mogućnost bombardovati iz daljine po mogućnosti devedeset posto po civilnim ciljevima kako bi sejali strah i paniku. Tako da direktno i nisu učestvovali ali se ovde jasno vidi njihov uticaj. Takođe nekoliko Američkih oficira je ranjeno ovde. Nisu bili u boju, oni dođu malo dalje od linije fronta i objasne im koliko je važno da se uništavaju civilni ciljevi. To nisam čuo od jednog zarobljenog ukrajinskog vojniika, već je više njih ponovilo istu priču. Kako danas vidite događaje u bivšoj Ukrajini? Da ste čekali do ovih dana, da li bi Vaša odluka danas bila ista kao i tada – da odete u Novorusiju? Situacija u Ukrajini je više nego užasna. Da ne postoji toliko strašna medijska cenzura u Srbiji mogli bi da vidite sve užase jednog građanskog rata. I to što se prikaže je u više od pedeset posto laž. Ja to mogu razumeti iz jednostavnog razloga, objektivne su novine u Srbiji koje nisu kupili stranci. A takvih nema, jer one koje nisu oni kupili kontrolišu preko vlasti koja više nije srpska i gura Srbiju u potpunu propast. Voleo bih da grešim ali nisam siguran. Da nisam došao na početku, došao bih posle prvih slika pobijene dece po ulicama, školama... U svakoga je svest drugačija. Ja nikad nisam zaboravio šta su radili u Srbiji zločinci NATO-a. To ću uvek ponavljati, ne da bi se znalo da ja nisam zaboravio, već da podsetim one koji su zaboravili. Tako da prosto ne mogu da zamislim sebe da sedim u toploj sobi, igram igrice na računaru dok se povampireni fašizam budi u svom najgorem obliku. Iako su njegove reči od velike koristi i postoji potreba da se čuju, on se vešto "krio" od tamošnjih i drugih medija. Jednog dana pošao je u akciju sa grupom boraca Novorusije da bi pomogao u izvršenju jednog izuzetno važnog zadatka. Nije ni slutio da će se stvari spontano postaviti na novi kolosek kada je u pitanju njegova pojava u javnosti. Za Vas je najšira srpska javnost saznala kada je objavljeno da ste puškom zapalili oklopno vozilo ukrajinske naci-hunte. Da li je to i za vas lično bio jedan od važnijih događaja tokom rata u bivšoj Ukrajini? Ja sam se vešto krio od javnosti dok nismo išli na pomoć Motorolinoj grupi kada se pravio koridor Snježno - Stepanovka - Marinovka. Oni uvek uz sebe imaju kamermana koji malom kamerom snima šta rade. Zamolio me za intervju, rekao da je za njih, međutim sutra je video osvanuo na Jutjubu. Obišao sam sve reone gde se vode bitke. Od Srba sam sreo, u borbenim dejstvima, samo jednog čoveka to je Slaviša iz Beograda. Nažalost, on nije više sa nama ovde sada se odmara pošto im je avion pogodio kuću gde su bili i dobio je geler u stomak. Sad je sa njim sve u redu ali još uvek nije za teže poslove. Dejan ističe da on nije u Novorusiji sa četnicima niti bilo kojom drugom grupom ili borcima osim uz tamošnji narod zbog koga je i otišao. Jedino mu je važno da je tamo i da ga lokalno stanovništvo prihvata kao svog. Ponosno na beretki pored oznake izviđača, u obliku slepog miša, nosim petokratku. Nekome se to u Srbiji ne sviđa i prigvovara zbog toga. Ali to je moj izbor. Ovde su ljudi ponosni zbog toga. Ne mogu da izdvojim važniji događaj. Možda u Marinovki kada sam uspeo zapaliti BTR hicima iz snajperske puške. Koristio sam pancirno zapaljivu municiju. Nije to bilo neko junačko delo, kako ovde pripisuju, jednostavno BTR je išao na naše položaje i pucao iz oružja velikog kalibra. Nas je prošao jer smo bili poodmakli napred više od planiranog. Više od nemoći što nemam kod sebe nešto od protivoklopnih oružja pucao sam sa strane. Oklop mu je poprilično mekan, ne znam šta sam pogodio ali posle par metaka ze zapalio. Vlada generalno mišljenje kako snajperisti u ratu nađu neki zaklon i odatle „na miru“ pucaju u pokretne mete po svom prohtevu. Šta je tačno snajperista u ratu? To su isto malo pogrešne informacije. Ja sam običan vojnik kao i drugi sa automatom. Snajperista sam postao silom prilika. Sa famoznog aerodroma u Donjecku jedan snajperista je svaki dan ubijao po dvoje troje civila. Nisu ga uspeli naći četiri dana. Bilans za ta četiri dana je bio dvanaest mrtvih ljudi, od toga samo jedan muškarac, ostalo žene i deca. Uzeo zam snajper i krenuo da ga čekam. Razmotrio odakle je dejstvovao i opredelio tačku gde ću ga čekati. Potrefilo se da sam pravilno razmišljao i video ga posle njegovog prvog hica. I taj više nije pucao. Posle toga su me postavili da uništavam snajpere. I to mi je glavni zadatak, pretpostavljam. Ili se meni barem tako čini, najteži. Čitam ponekad komentare po novinama i jedan broj ljudi snajperistu vidi kao ubicu civila. To boli kad se pročita ali jedan pametan čovek je rekao "nije važno šta se kaže već ko je to rekao". Tako da sam i dalje snajperista u izviđačko diverazantskoj, sada već brigadi "Režanj" koja nosi ime po našem komandiru. Bili smo izviđačko diverzantska grupa sa jednim BTR-om, sada je to brigada. Sa trista ljudi i solidnom tehnikom. Kako narod Novorusije, a kako Vi, gledate na reakciju iz Srbije? Uključujući i narod i vlast. Ne želim da pričam o tome kako narod ovde gleda na reakcije iz Srbije. Jer ne mogu da im objasnim postupke srpskih vlasti. Samo kažem da nije bitno šta misli vlast bitno je šta misli narood. Moralne podrške je mnogo što je jako bitno, a vlast je poklonila Srbiju. Kako onda može da bude reper u odnosima? Mi običan narod, koji je uvek krvario jedan za drugoga, smo merilo odnosa dva naroda. Isto kao za vreme, zločinačkog bombardovanja Srbije kad vlast u Rusiji nije predstavljala narod, Rusi su dolazili da pomognu kao dobrovoljci. Mnogi su se i oženili u Srbiji, Republici Srpskoj. Nedavno je usvojen zakon kojim je zaprećena zatvorska kazna učesnicima u ratovima izvan matične zemlje Srbije. Taj zakon se ne odnosi na profesionalne srpske vojnike koji u NATO snagama „čuvaju mir“ a koji takođe u te misije odlaze dobrovoljno i jedini im je motiv novac. Oni koji iz Srbije tako odlaze na belosvetska ratišta kažu da na taj način, sa ponosom, predstavljaju svoju zemlju u svetu. Vi ste u Novorusiji sa ciljem da branite tamošnji narod od fašizma. Da učestvujete u očuvanju pravoslavnih svetinja i zemalja i za to ne tražite nikakav novac. Kako vi gledate na taj zakon? Pitanje vam je na mestu. Ja ću reći lično moje mišljenje i preneti šta kažu neki od bivših vojnika NATO zločinačke armije. U našu prvu inter brigadu došli su vojnici koji su bili pet godina po ugovoru u Francuskoj vojsci. Tome ima oko tri meseca. Čovek koga su najviše poštovali u toj četvoročlanoj grupi je bio Francuz srpskoga porekla Nikola. On je trenutno komandir novoosnovane međunarodne grupe. Više nismo zajedno ali održavamo kontakt koliko je moguće. Da li treba nešto više reći o NATO paktu, ako se saslušaju njegove reči. "Bio sam u toj zločinačkoj armiji u Avganistanu i stidim se toga. Došao sam ovde boriti se protiv fašizma". Šta je trebalo da se desi čoveku da napusti dobro plaćenu, dobro organizovanu vojsku i da dođe da ratuje u vojsci gde nema plate. Što se tiče organizacije ovde, treba još mnogo da se radi. Kad je došao pričao sam mu kako se ovde ratuje, nije verovao. Posle nekih dvadesetak dana, kada je otišao za Donjeck, sreli smo se. Sa osmehom je rekao da je mislio da ga plašim ali je sve tako. Možda mnogi neće moći da shvate zašto je to uradio. Ja znam. Video sam ga kad je došao i nedavno ponovo. Više ga niko neće oterati odavde, probudila se savest u čoveku. To fali da se probudi u Srbiji. Sve više i više dolaze ljudi koji su bili u vojsci neke od NATO zemalja i koji hoće da se konačno bore za ispravnu stvar. [caption id="attachment_427006" align="aligncenter" width="604"] Foto: Fejsbuk[/caption] Naravno, ne treba mnogo da bi se shvatilo ko ne upravlja Srbijom. Dejan kaže da je i taj zakon, o zabrani učešća u ratovimo širom sveta, donet na inicijativu i po želji nekoga izvan Srbije kako bi zaštitio sopstvene interese. Srbija više nije zemlja svojih stanovnika. Našom lepom zemljom upravljaju stranci i imaju slepe poslušnike u vlasti. Čitao sam taj zakon, i meni je on kao čoveku koji zna šta je vernost svojoj državi više je nego smešan. Zašto? Ne mogu sad tačno da citiram ali u njemu se navodi da u ratove van granica Srbije mogu da idu samo regularne snage vojske Srbije. Znači srpska vojska postaje jedan od šrafova NATO mašinerije. Srpska vojska će da učestvuje u ubijanju civila kao što se sedamnaest armija iživljavalo po Srbiji. Nadam se da će Bog da oprosti našoj vlasti što je donela jedan takav sramotni zakon. Meni je bilo užasno kad sam to pročitao. Nisam želeo da se bavim politikom ali me svojim postupcima teraju... Aleksandar Vučić nas je pozvao da se vratimo u Srbiju i da je više je ne sramotimo u svetu. Ne znam da li ga je bilo stid svojih predaka kad je to izjavio??? I jedan i drugi deda su se borili protiv fašizma. Nama je u krvi borba protiv nepravde, a oni svojim postupcima guraju sve više ljudi da dođu ovde. Ako sam ja dobro shvatio, a vi me ispravite ako grešim, mi koji smo ovde došli srcem, sramotimo Srbiju, a oni koji budu išli kao plaćenici armije koja je po našoj lepoj zemlji bombardovala porodilišta, bolnice, škole, zgrade medija, vozove... Oni brane čast Srbije. Meni nešto tu deluje nenormalno. [caption id="attachment_427007" align="aligncenter" width="600"] Foto: Fejsbuk[/caption] Setite se velikih reči izrečenih na svetoj Srpskoj zemlji "nije važno koliko je brojniji neprijatelj, važna je svetinja koja se brani" tako da ja ostajem ovde i nadam se da će u Srbiji doći na vlast neki normalni ljudi koji će promeniti zakon i da ću moći da dođem u svoju zemlju. Zanima me jedno, da li će neko doneti zakon kojim se osuđuje vlast koja je svojim postupcima dovela do toga da ljudi u Srbiji izvršavaju samoubistva jer nemaju da plate račune, jer su im smanjili plate koje su i onako male, penzije koje su zaslužili svojim radom. Vlast je direktno odgovorna za mnogo izgubljenih života u Srbiji. Kome će oni da odgovaraju za to? Za kraj oko politike. Gospodo političari želim vam dug i zdrav život, da dočekate i poženite praunuke, i da vidite kako će buduće generacije da se stide onoga što ste radili. Posle razgovora sa nekim ko ideale brani i živi njima, teško je pritisnutom sužnju u Srbiji da ne romantizuje svoj pogled na učešće u tamošnjem ratu protiv nacista. Nedavno sam pitao prijatelje - šta misle o odlasku u Novorusiju kao doborovoljci? Nakon kratke pauze, kada je već mnogo toga prošlo kroz glavu, jedan je kratko odgovorio tonom koji ukazuje da je pitanje nepotrebno "a ko ne bi voleo da bude tamo"? Ipak, uglavnom nalazimo više razloga da ne odemo nego da odemo... Obaveze prema porodici, poslu, životu pretvorile su nas u "heroje sa nedostatkom slobodnog vremena" kako sam negde pročitao. Ali eto, ne baš sve nas.

Pročitajte još:(VIDEO) Da li se sećate ovog govora? Šešeljeve reči pre odlaska u Hag

Izvor: KM Novine