Pravda

U zahtevu dostavljenom sudu, tužilaštvo navodi da Šešeljevo ponašanje posle povratka u Srbiju podriva osnov za njegovo privremeno puštanje. „Sada je očigledno da je poverenje veća bilo bez osnova jer je on izričito najavio da se neće vratiti u tribunal. Šešelj je pretio ljudima koji sarađuju sa tužilaštvom. NJegove izjave su uvredljive za žrtve”, piše pored ostalog u Bramercovom dopisu koji je dostavljen našoj redakciji iz Haškog tribunala. Tužilaštvo traži da se, po Šešeljevom povratku u Hag, hitno zakaže rasprava na kojoj bi se razmotrilo njegovo zdravstveno stanje. U podnesku se navodi da je očigledno da je zbog Šešeljevog ponašanja potrebno postaviti rigorozne uslove za njegovo eventualno privremeno puštanje na slobodu u budućnosti. Šešelj je, dodaje tužilaštvo, jasno pokazao da njegovo zdravstveno stanje nije prepreka za davanje neprihvatljivih javnih izjava. Bramerc se u svom podnesku sudu poziva na pravilo 65, prema kome oslobađanje može biti naloženo samo ako je sudsko veće sigurno da će se optuženi pojaviti na suđenju. Tužilaštvo zaključuje da su Šešeljeve javne izjave, da se neće dobrovoljno vratiti u tribunal kada to bude zatraženo, u suprotnosti sa odlukom sudskog veća. „U ovim okolnostima, veće bi trebalo da opozove odluku o Šešeljevom oslobađanju i naloži mu da se vrati u Hag. To bi moralo da učini ne samo da bi se osigurao integritet procesa u tribunalu, već i fer odnos prema Srbiji koja je potvrdila da će pružiti neophodne garancije, ako Šešelj potvrdi da će poštovati postavljene uslove”, dodaje se u podnesku. „Sam zahtev tužilaštva, kao i eventualna odluka suda, bili bi presedan u praksi tribunala. Odluka tužilaštva je politička. Tužilaštvo se nije žalilo na prvostepenu samoinicijativnu odluku sudskog veća da Šešelja pusti. On nije tražio da ga puste, već je sud to odlučio. Šešelj nije potpisao, niti prihvatio bilo kakve uslove. Postavlja se procesno pitanje da li se uopšte od Šešelja može tražiti da poštuje bilo kakve uslove ukoliko on nije na njih pristao”, kaže za „Politiku” advokat Goran Petronijević, branilac u predmetima pred Haškim tribunalom. On ukazuje da se u Hrvatskoj digla velika prašina oko Šešelja zbog predizborne kampanje. Šešelj je, ocenjuje Petronijević, u intervjuu hrvatskoj televiziji izjavio da je to vrsta provokacije koja je bila način da on probije blokadu srpskih medija. „Ako je uznemiravanje hrvatske javnosti glavni razlog haškog tužilaštva da traži da se opozove sudska odluka, to je , diskutabilno, tačnije - sramno. To je vrsta političkog pritiska, jer je očigledno da je dolazak Šešelja uzburkao pre svega hrvatsku javnost. Smatram da tužilaštvo nije doraslo zadatku koji radi i da, kao i u mnogo prethodnih situacija, nastavlja da ispoljava svoju političku, a ne krivično pravnu funkciju”, zaključuje Goran Petronijević. Kao dokaz za svoju tezu, Bramerc u dopisu sudu navodi i izjave Šešelja da se neće dobrovoljno vratiti u Hag na izricanje presude i da „može samo javno da žigoše izdajnike koji prave nagodbe sa tužilaštvom za niže kazne i pristaju da lažno svedoče za tužilaštvo”. Citira se i Šešeljeva čestitka srpskim četnicima na oslobađanju Vukovara, kao i njegova izjava da nikada neće odustati od velike Srbije. U prilog svom stavu, Bramerc podseća i na primedbu člana veća sudije Nijanga, koji je primetio da je raspravno veće, odlukom da pusti Šešelja bez ikakvog obavezivanja, stavilo srpske vlasti u neugodan i čudan položaj.

Pročitajte još:„SLUČAJ ŠEŠELJ“: I Jadranka Kosor se oglasila

U prilogu dopisa koji je predat sudu tužilaštvo je dostavilo transkripte sa Šešeljevih konferencija za novinare, na kojima je govorio da se sigurno neće dobrovoljno vratiti u Hag i da nije pristao, niti potpisao, bilo kakve uslove kako bi bio pušten na slobodu. Tužilaštvo citira i Šešeljeve izjave da su pregledi koje je obavio pokazali da on ima kancer na jetri koji nije „mnogo velik” i da će biti potrebno dva meseca da se odluči da li će biti potrebna operacija ili hemoterapija. Bramerc ukazuje i na njegovu izjavu da „nema bolje medicine od bavljenja politikom”. Šarović: Šešelj se neće dobrovoljno vratiti u Hag Tužilaštvo nema nijedan pravni argument protiv Vojislava Šešelja. „Formulacija da je Šešelj potkopao duh sudske odluke ne postoji u pravu i to je još jedan dokaz da je Bramercov cilj da spreči političko delovanje Šešelja koji nije prekršio nijedan zakon jer da jeste, ovde bi sigurno bio procesuiran. Nema tu govora mržnje, niti bilo kod krivičnog dela”, kaže za „Politiku” Nemanja Šarović, potpredsednik SRS i član Šešeljevog pravnog tima. On smatra da Šešelj sme da se bavi politikom i ima pravo slobode govora bez ikakvih ograničenja. S druge strane, nema nijednog procesnog razloga da on bude u pritvoru tribunalu posle završetka suđenja. Šarović tvrdi da je rok koji je tužilaštvo imalo da uloži žalbu na odluku suda o puštanju Šešelja istekao pre nekoliko dana. „Tužilaštvo se nije žalilo na tu odluku suda, jer nije imalo nijedan argument. Zato smatram da tužilaštvo sada nema pravni osnov da traži novu odluku”, kaže Šarović i tvrdi da se Vojislav Šešelj neće dobrovoljno vratitu u Sheveningen. „Šešelj se neće odazvati paničnim vapajima Haškog tribunala, jer pre konačnog puštanja na slobodu nije podnosio nijedan zahtev, niti mu je Haški tribunal postavljao bilo kakve uslove”, navodi se u saopštenju SRS.