Nakon što su informacije o poreskom raju u Luksemburgu nedavno bacile senku na početak mandata Žan-Kloda Junkera na čelu Evropske komisije, njegov položaj prete da uzdrmaju novi, prekjuče obelodanjeni podaci. Nekadašnji premijer i ministar finansija malene kneževine ne može sasvim da se odbrani od optužbi da je nemoguće da nije bio upoznat sa finansijskim mahinacijama koje su odigravale u njegovom dvorištu. U novom talasu inkriminišućih podataka u sklopu novinarskog istraživanja nazvanog „Luksliks” (nije povezan sa „Vikilikom”, na koji namerno leksički podseća) obelodanjene su informacije o finansijskom hvatanju krivina giganata poput kompanija „Dizni” i „Kouk industriz”. Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) saopštio je da su ove firme veštim finansijskim driblinzima u periodu od 2009. do 2013. proknjižile stotine miliona dolara po povlašćenoj poreskoj stopi. ICIJ je stajao i iza prethodnog kontigenta informacija o luksemburškim poreskim olakšicama, a političku cenu otkrića je zamalo platio Junker, o čijem poverenju se glasalo u Evropskom parlamentu. Predsednika Evropske komisije (EK) podržala je ogromna većina evropskih poslanika, ali je ostao neprijatan osećaj da je veliki skandal obeležio početak njegov mandata. Povodom najnovijih zamerki oglasili si su se „Dizni” i „Kouk industriz”, ali i luksemburško ministarstvo finansija. Zajedničko im je objašnjenje da „ništa nije urađeno mimo zakona”. Upravo je legalnost finansijskih operacija, to jest pronalaženje rupa u zakonu koje omogućavaju umanjeno oporezivanje, najopasnija dimenzija ovog slučaja, upozoravaju iz ICIJ-a. Ovakvo poslovanje je zapravo moralno neprihvatljivo jer na taj način države u kojima posluju međunarodne kompanije gube milijarde dolara koje bi im na na ime poreza pripale. „Organizacija za pomoć državama u razvoju ’Ekšn ejd’ već dugo ukazuje na to da međunarodni koncerni tako izbegavaju plaćanje poreza u siromašnim državama. Ta ’izgubljena’ sredstva su veća od pomoći za razvoj koju dobijaju te zemlje. Skandal je u tome da mnoge države, ne samo Luksemburg, decenijama trpe ili čak podstiču takve metode”, ocenjuje Dojče vele. Analitičari sve češće iznose dilemu da li će Evropska komisija sa Junkerom na čelu biti u stanju da stane u kraj ovakvoj praksi. Problem je u tome što je poreska politika u nadležnosti država članica EU, a politika oporezivanja nije usaglašena na nivou EU. Kritičari sadašnjem poretku zameraju nepostojanje poreske unije, sa jednakim poreskim stopama i propisima. Objavljivanje novih informacija se podudarilo sa intervjuom koji je Žan-Klod Junker juče dao za francuski „Liberasion”, gde je šef EK prizna da ga je „Luksliks” – oslabio.
Pročitajte još:Zastrašujuća anketa: Polovina amerikanaca odobrava mučenje zatvorenika od strane CIAPutin najuticajnija ličnost u 2014. godini„Subjektivno govoreći, nemam sebi da zamerim ništa više nego što bi drugi sebi zamerili. Ali objektivno gledano, oslabljen sam zbog toga što ’Luksliks’ sugeriše mogućnost da sam bio umešan u mahinacije koje gaze sve moralne norme”, tvrdi Junker i dodaje da su u ovom slučaju svi krivi. On je, istina, i ranije, kada je cela priča uzela maha, izjavljivao kako nije tvorac poreskog sistema Luksemburga, ali da se zbog odgovornih pozicija koje je zauzimao oseća „politički odgovornim”. Ranije su obelodanjene informacije da je Luksemburg kao država sa multinacionalnim kompanijama sklapala tajne ugovore po kojima ih je minimalno oporezivala. Kompanije „Ikea”, „Pepsi”, „Amazon” i još 340 giganata kroz ovu zemlju su provukle više stotina milijardi dolara. Izvor: Politika
