Pravda

Posetiocima tribine prvi se obratio predstavnik Srpske radikalne stranke Teša Tešanović. Tešanović je ukazao da je, za razumevanje trenutne situacije u Ukrajini a posebno na istoku ove zemlje neophodno razumeti širi geopolitički kontekst ovih dešavanja. „Politički prevrat koji je doveo do građanskog rata i de fakto dezintegracije Ukrajine kao jedinstvene države može razumeti kao posledica delovanja zapadnih imperijalističkih sila. Zlodela nacista u Ukrajini ne mogu se osuditi a da se istovremeno ne osude i oni koji iza njih stoje a to su isti oni delatnici na međunarodnoj sceni koji su odgovorni za oružanu agresiju na SRJ i protivpravnu secesiju Kosova i Metohije.“ rekao je Teša Tešanović. Zatim se obratio Dragomir Antonić, etnolog, autor čitavog niza knjiga, članaka i televizijskih emisija. Antonić je poznat i pažljivim čitaocima Pečata ili onim manje pažljivim koji novine čitaju otpozadi jer se njegova kolumna redovno nalazi na poslednjoj stranici ovog beogradskog nedeljnika. Antonić je uglavnom govorio o dubokim istorijskim vektorima koji deluju ispod površine i koji određuju i tokove savremenih političkih zbivanja u Ukrajini. Kao najvažnije označio je dva takva faktora – verski sukob između rimokatolicizma i pravoslavlja i kompleks geopolitičkih pitanja koji je obično označava kao Istočno pitanje. Istočno pitanje, gotovo zanemaren izraz iz geopolitike prethodnih vekova, podrazumeva u svom izvornom značenju borbu velikih sila i mladih nacionalnih država za nasleđe Osmanskog carstva ali pod njime u širem smislu se može podrazumevati i borba velikih sila za kontrolu nad politički usitnjenim i nestabilnim prostranstvima jugoistočne Evrope, Bliskog Istoka i severne Afrike.Prema Antonićevom mišljenju ključna meta ovog sukoba je Moskva, odnosno što veće ograničenje ruske moći i uticaja. Nakon Antonića govorio je Aleksandar Pavić, politički analitičar i kolumnista, čest autor tekstova na stranicama portala Fond strateške kulture i jedan od najaktivnijih učesnika inicijative Nikad granica. Pavić je ukazao da je napad na tradicionalne vrednosti jedna od okosnica svih političkih sukoba poslednjih godina, pa tako i sukoba u Ukrajini. „Putinovo insistiranje na tradicionalnim vrednostima i njihova odbrana u političkoj areni učinili su ga popularnim i među zapadnim konzervativcima. U svom govoru pred Federalnom skupštinom Putin se osvrnuo na slatkorečivost Zapada prema ruskim liberalima 90—ih i činjenicu da što je Rusija bila popustljivija i kooperativnija, čak i u vezi sa pitanjima od vitalnog nacionalnog značaja, njeni zapadni oponenti su postajali nasrtljiviji i osorniji.“ rekao je Aleksandar Pavić. Govoreći o svom nastupu na televiziji Raša tudej u februaru ove godine Pavić je ukazao da je prvog dana nereda u Kijevu lako uspevao da ruskim gledaocima razjasni osnovne karakteristike i dinamiku tih dešavanja jer su ona umnogome podsećala na slična dešavanja u Jugoslaviji i Srbiji. Imao je priliku da uživo komentariše prve proteste i sukobe na Evromajdanu i da posvedoči o zatečenosti inače odlično obaveštenih Rusa koji rade na televiziji Raša tudej dešavanjima u Kijevu. Dragoslav Bokan, režiser, publicista, pisac i predstavnik Donjecke narodne republike u Srbiji, nadahnuto je govorio o dešavanjima u Novorusiji i ruskoj ulozi u njima smatrajući da ovde nastaje jedan nov geopolitički kvalitet koji je i za Srbiju od potencijalno ogromnog značaja.

Pročitajte još:Učenica Karlovačke gimnazije izbačena zbog slika na InstagramuMeđunarodna zajednica „toleriše“ promociju Velike Albanije!?

„Ono što su bili rasizam i antisemitizam za Hitlerovu Nemačku to je ideologija ljudskih prava za savremenu evroatlantsku imperiju. Suprotstavljanje ovoj ideologiji i insistiranje na autentičnim tradicionalnim, hrišćanskim vrednostima je jedan od elemenata sukoba koji se odvija u Novorusiji.“ poručio je Bokan. Bokan je svoje izlaganje zaključio rečima ohrabrenja za srpske patriote i ukazao da treba imati puno poverenje u vodeće ruske ličnosti i posebno predsednika Rusije Vladimira Putina jer obnova Rusije koju on vodi predstavlja ključan preduslov za obnovu posustale Srbije. Izvor: Pravda, Fond strateške kulture