Pravda

"Umesto da oceni ustavnost Briselskog sporazuma, Sud se poveo za nadripravnim tumačenjem ministra pravde i proglasio ovaj antiustavni dokument političkim aktom. Tim kukavičkim činom Sud je pogazio i Ustav Srbije i osnovne principe pravničke struke", naveo je Samardžić u izjavi za agenciju Beta. Današnja Politika piše da je Ustavni sud Srbije odbacio zahtev za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, jer je većinom glasova ocenio da je reč o političkom, a ne pravnom pitanju. Samardžić je ocenio da je "nečasna namera Ustavnog suda bila da se sa pravno-političke vetrometine bezočnog kršenja Ustava ukloni u zavetrinu takozvanih čisto pravnih pitanja". "Za ovaj Sud, Briselski sporazum, kao akt predavanja Kosova i Metohije Albancima, nema pravnih posledica. Da li se to Srbija pretvara u zemlju pravno neograničene autokratije? Svojom odlukom, Ustavni sud Srbije svrstao se u red administrativnih organa koji izvršavaju vladine naloge", naveo je predsednik Državotvornog pokreta, koji su formirali bivši funkcioneri DSS. List "Politika" piše da je odluka o odbacivanju zahteva za ocenu ustavnosti doneta 10. decembra, na 35. sednici Ustavnog suda. Ovoj odluci prethodilo je više pripremnih ročišta, a glavna rasprava trajala je ceo dan. Kako piše Politika, sud je na 40 stranica obrazložio odluku o odbacivanju predloga za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, ali obrazloženje još nije objavio na svom zvaničnom sajtu. Podnosilac predloga za ocenu ustavnosti bila je poslanička grupa Demokratske stranke Srbije. List podseća da je ministar pravde Nikola Selaković izjavio sredinom ove godine da Ustavni sud Srbije treba da se proglasi nenadležnim za utvrđivanje ustavnosti Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine jer je reč o političkom aktu. "Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje politički akt, jer će time preuzeti ulogu Vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike", rekao je Selaković u javnoj raspravi o predlogu za ocenu ustavnosti sporazuma potpisanog u Briselu u aprilu 2013. godine. Rašković Ivić: Nesagledive posledice za opstanak države i sigurnost pojedinca Predsednica Demokratske stranke Srbije (DSS) Sanda Rašković Ivić ocenjuje da je odluka Ustavnog suda doneta pod političkim pritiskom vlasti i da će proizvesti nesagledive posledice za opstanak države Srbije i sigurnost svakog pojedinca. "Zahtevi predsednika Srbije Tomislava Nikolića da Ustavni sud 'zastane sa ocenom ustavnosti', pritisci ministra pravde Nikole Selakovića i izvršne vlasti da se sud "proglasi nenadležnim“ rezultirali su ovom kapitulacijom Ustavnog suda i pobedom politike nad pravom“, ističe ona u saopštenju. Briselski sporazum je, kako je podvukla, i pravni akt, a ne samo politički sporazum kojim Vlada ukida institucije države Srbije na Kosovu i Metohiji, narušava teritorijalni integritet zemlje i sopstvene građane prepušta na milost i nemilost lažne države Kosovo. "Ako Ustavni sud kaže da Briselski sporazum nije pravni akt, na osnovu čega naši državljani na Kosovu i Metohiji više ne mogu dobiti ni ličnu kartu ni pasoš Republike Srbije i na osnovu čega je uvedena carina na robu koja se iz ostatka Srbije prenosi na Kosovo i Metohiju", upitala je Rašković Ivić. Nažalost, konstatovala je ona, Srbija je postala država u kojoj Ustavni sud umesto da štiti Ustav postaje saučesnik izvršne vlasti u njegovom kršenju i razbijanju Srbije. Borislav Stefanović: Najveći uspeh ove vlasti je taj što cela javnost ne obraća pažnju ni na šta drugo osim na golu egzistenciju Nekadašnji šef tima Vlade Srbije za tehnički dijalog s Prištinom Borislav Stefanović ocenio je da je čudno to što je Ustavni sud odlučio da ne raspravlja o Briselskom sporazumu, s obzirom na to da su i njegov izveštaj i taj sporazum usvojen u Skupštini Srbije. U izjavi agenciji Beta, Stefanović je ocenio da Briselski sporazum ima jasne pravne odredbe i da je "zanimljivo" da ga sada Ustavni sud proglasi deklaratornim aktom. Prema oceni Stefanovića, to je posledica situacije u kojoj premijer Srbije Aleksandar Vučić ima "punu institucionalnu i vaninstitucionalnu kontrolu" svega u državi. Stefanović, koji je i poslanik opozicione Demokratske stranke, ukazao je da je slično objašnjenje o Briselskom sporazumu, kao i Ustavni sud, svojevremeno izneo i ministar pravde Nikola Selaković. "Time je Selaković, na neki način, prekoračio ovlašćenja i zašao u domen ekskluzivnog prava Ustavnog suda i to se može čitati kao pritisak na sud i davanje smernica kako da odlučuje", rekao je Stefanović. On je, međutim, rekao da to više nikome nije bitno. "Nova vlast je uspela u potpunosti da cela javnost ne obraća pažnju ni na šta drugo osim na golu egzistenciju. I to je najveći uspeh ove vlasti", rekao je Stefanović.

Pročitajte još:Šešelj za rusku televiziju o Putinu, Vučiću i NemačkojU skupštini počela rasprava o predlozima zakona NBS

Izvor: Tanjug, Beta, Politika