Najnovije

Belgija na prvom, Srbija 31. na listi dobrih zemalja za kulturu

BRISEL - Gud Kantri Indeks napravio je listu od 125 zemalja koje svojom kulturom doprinose čovečanstvu. Statističkim merenjem raznih faktora, uključujući i uticaj UNESKO-vih kulturnih znamenitosti na ekonomiju i kreativni izvoz, na samom vrhu nazali se Belgija, a Srbija je u ovoj podeli zauzela 31. mesto.
Narodni muzej (Foto: http://www.narodnimuzej.rs )

Narodni muzej (Foto: http://www.narodnimuzej.rs )

U svetu postoje mnoge jedinstvene kulture, koje različito doprinose civilizaciji, a na vrhu liste Gud Kantri Indeks nalazi se deset evropskih zemalja, poput Nemačke, Austrije, Češke, Estonije i drugih. Srbija je u toj podeli zauzela 31. mesto iza Rumunije i Hrvatske, a ispred Švajcarske i Mauricijusa. Poslednje na listi su afričke zemlje Demokratska republika Kongo, Libija i Sudan. Belgija, koja se našla na samom vrhu liste Gud Kantri Indeks, dugogodišnji je svetski lider u produkciji crtanih filmova i stripova koji su poznati širom planete, što, takođe, spada u značajna kulturna dostignuća. Žorž Prosper Remi (Georges) poznatiji kao Erže započeo je svoj strip o Tintinu 1929. godine, dok je Pjer Kuliford odnosno Pejo stvorio je svet štrumpfova 1958. Muzej Erže u Luvan La Nevu Muzej Erže otvoren u Luvan La Nevu 2009. godine i privlači svetsku publiku. Folklor je, takođe, veoma važan Belgijancima i danas postoje mnogi festivali i karnevali širom zemlje. Karneval Binš, u istoimenom gradu izvodi se tokom pokladne nedjelje, pre Čiste srede (40 dana pre Uskrsa), kada stotine učesnika u kostimima i sa maskama paradira ulicama goneći tako uroke. Na drugom mestu je Holandija, prepuna znamenitih mesta, od kanala Amsterdama, do rascvetanih polja lala i vetrenjača Kinderdijka, a poseduje i značajnu istorijsku umetničku scenu čiji su najveći predstavnici stekli slavu i van granica ove zemlje. Rijksmuseum u Amsterdamu je nezaobilazan – čuva dela poput Vermerove ’’Mlekarice’’ (1660) ili Rembrantovog ’’Isaka i Rebeke’’ (1661). Niz manjih muzeja takođe slave holandsku kulturu i slikarstvo, poput Van Gogovog muzeja ili kraljevske Delft radionice poznate po čuvenim proizvodima od keramike. Iako je jedna od najmanjih država Evrope, Malta poseduje devet znamenitosti koje čine svetsku baštinu, uključujući i prestonicu Valetu. Ovim ostrvom vladali su Feničani, Grci, Arapi i Red vitezova Sv. Jovana i iz mešanja ovih kultura proistekla je zadivljujuća arhitektura. Impresivna katedrala Sv. Jovana je pravi primer baroka i spada u najlepše evropske katedrale, dok je Nacionalni muzej lepih umetnosti smešten u rokoko palati i predstavlja jedinstvenu mešavinu stilova čini maltešku kulturu neuporedivom. Gradovi i arhitektura Austrije igraju ključnu ulogu u njenom kulturnom identitetu, a Salcburg i Beč su proglašeni za svetsko kulturno nasleđe, tj. svetsku baštinu UNESKO-A. STARI putevi i izgled Beča čine važan deo pojedinih modernističkih radova austrijske književnosti baš kao što je Pariz bio inspiracija za Balzaka ili Flobera. Zdanja poput katedrale Stefansdom u Beču ili dvorci Šenbrun i Burg Krozenštajn (Kreuzenstein) svedoče o austrijskoj bogatoj i raznovrsnoj istoriji. Češka kultura izbija iza svakog ćoška ove zemlje, naročito u Pragu, čija je istorijska četvrt takođe na UNESKO-voj listi svetske baštine. Grad je poznat po velelepnoj arhitekturi, procvatu umetničke scene i kuhinji. Iako u poređenju sa drugim evropskim zemljama, Češka možda ne zapada za oko kao gastronomski raj, njena kuhinja ima mnogo toga da ponudi. Jela, uglavnom sa mesom, razne supe i ukusna piva načinile su da se kuhinja Istočne Evrope nađe visoko na listi najboljih restorana i barova. Danska je uvek ulagala u umetnost, i danas većinu kulturnih i umetničkih projekata finansira država, a bavljenje umetnošću se itekako podstiče. Muzeji, naročito nacionalna galerija Statensmuseum for Kunst, čuvaju velike kolekcije danskih i stranih umetnika. Možda najveći dragulj danskog kulturnog nasleđa je arhitektura – Gruntvigova crkva u Kopenhagenu kao klasični primer Klimtovog ekpresionizma (Peder Vilhelm Jensen-Klimt) ili čuvena Bagsvard crkva koju je dizajnirao Jern Ucon (Jørn Utzon), tvorac zdanja Sidnejske opere. Najbolje od nordijske i istočnoevropske kuhinje može se naći u Estoniji. Osim velikog broja uzbudljivih restorana koji mame posetioce, ova zemlja ponosi se i zadivljujućom arhitekturom još iz srednjevekovnih vremena. Međutim, prava draž Estonije je muzika. Odavde su potekli mnogi kompozitori moderne klasične muzike kao što je, recimo, Arvo Part (Arvo Pärt) ili čak neobični folk metal bend Metsastol. Talinska nedelja muzike koja se održava u proleće predstavlja svake godine nove talente, a letnji Viljandi folk muzički festival, smešten u istoimenom zamku, jedan je od najpoznatijih svetskih festivala te vrste. Sve to kulminira svake pete godine na ’’Festivalu pesme’’ kada se hiljade Estonaca okupi da bi pevali zajedno. Kao i u slučaju Belgije, i u Nemačkoj tradicija i festivali zauzimaju važno mesto. Minhenski Oktoberfest, koji proslavlja nemačka piva, postao je događaj svetkog glasa, sa milion posetilaca godišnje. Jedan od najpoznatijih nemačkih tradicionalnih događaja je Božićna pijaca kada se stotine ovakvih marketa/festivala može naći širom zemlje kao i velika turistička atrakcija Božićni festival u Nirnbergu i sl. Svaki od njih se fokusira na ono što čini nemačku kulturu – hranu i ručno pravljene proizvode i druge zanimacije starih zanata. Na listi su se, takođe, našli i Irska i Luksemburg.
Pročitajte još:Kusturica: Klinton se smejao Jeljcinu, ali ne vidim da se Obama smeje PutinuGrupa Van Gog planira da snimi spot za svaku pesmu sa novog albuma
Irska je prepoznatljiva po Danu Sv. Patrika, zelenim predelima i mitologiji koji zauzimaju veliko mesto i u književnosti – u DŽojsovim ’’Dablincima’’ ili Jejtsovoj poeziji. Irska prirodna bogatstva, poput ostrva Aran, privlače veliku pažnju. Sačinjen iz trojezične zajednice, Luksemburg poseduje karakterističnu i naprednu kulturnu scenu uz pregršt muzeja, koncerata i izložbi. Sam grad Luksemburg nudi dosta šetajućih tura tokom kojih šetači mogu uživatu u prelepim pogledima, a izvan grada nalaze se i mnogi dvorci izgrađeni u nemačkom ili francuskom stilu. Izvor: Blic

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Filantropi iz evrope

Zvonjenje na vratima.Čovek otvara vrata i vidi na pragu kako stoji osoba sa kiselim izrazom ...

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA