Pravda

Dolazak kineskog premijera Li Kećijanga u Beograd nagoveštava ozbiljne namere Pekinga da ojača veze sa zemljama Centralne i Istočne Evrope, a Srbija, za razliku od Hrvatske, već ima nekoliko projekata s kineskom stranom, piše Jutarnji list. "Sa tog zaista impresivnog skupa, koji je okupio čak 6.600 učesnika, u znak protesta zbog izjava četničkog vojvode Vojislava Šešelja, izostao je jedino premijer Zoran Milanović. Iako je poslao jasnu poruku Srbiji, propustio je priliku za razgovore s Li Kećijangom i drugim premijerima", piše Jutarnji. U Pekingu nisu želeli da komentarišu Milanovićevu odluku, ali se ne krije da Milanovićev izostanak neće pripomoći razvoju saradnje Kine i Hrvatske, naveo je list. "Teško je očekivati ozbiljnija kineska ulaganja, ako se o tome ne razgovara na najvišem nivou, za šta je Beograd, smatraju neslužbeno u Pekingu, bio sjajna prilika", zaključuje Jutarnji list.

Pročitajte još:Nikolić sutra na sastanku sa Kećijangom Vučić: Kina za građane Srbije – iskreni prijatelj

Veći deo teksta je posvećen potpisanim i najavljenim projektima između Kine i Srbije. Srbija je, piše taj zagrebački dnevnik, iskoristila priliku da se kao domaćin Trećeg sastanka šefova vlada 16 država Centralne i Istočne Evrope s kineskim premijerom Li Kećijangom predstavi svetu kao "ulazna vrata" za kineski kapital na Balkan i u Evropu, ali i za susrete srpskog premijera Aleksandra Vučića s predsednicima vlada 15 država s kojima je dogovarao više projekata, navodi list. Reč je o projektima poput gradnje auto-puta od Temišvara do Beograda, železničke pruge Beograd–Budimpešta, izgradnje saobraćajne infrastrukture između BiH i Srbije, kao i željezničke pruge Beograd–Bar. Prisutnost Kineza se ogleda i u modernizaciji Termoelektrane Kostolac, kao i u izgradnji deonice auto-puta na Koridoru 11 od Obrenovca do LJiga u dužini od 50 kilometara, dodaje list. Jutarnji piše i da su Kinezi, doduše, pokazali zanimanje za investiranje u Hrvatskoj, pre svega u luke (Ploče, Rijeka, Vukovar) i železničku infrastrukturu, kao i za moguću izgradnju elektrana, ali do danas ta najmnogoljudnija zemlja sveta u Hrvatskoj nije započela nijednu investiciju. Srbija, međutim, za razliku od Hrvatske – a to ovih dana s ponosom ističu premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić – već ima nekoliko projekata. List ističe da je ono što Srbija očekuje od ovogodišnjeg Samita – potpisivanje ugovora o izgradnji savremene železničke pruge Budimpešta–Beograd (u dužini od oko 380 kilometara), kojom bi, kad za dve godine bude završena, vozovi mogli da saobraćaju brzinom od oko 200 kilometara na sat. Deo tog projekta budućnosti je moderna železnička pruga koja će brzim vozovima povezivati Kinu sa Evropom i koja se već opisuje kao glavni transportni i logistički pravac između Azije i Evrope. "U Turističkoj organizaciji Beograda procenjuju da će tamošnji hotelijeri i ugostitelji na njemu zaraditi oko milion evra", navodi Jutarnji. Istovremeno, navodi list, kineska "ofanziva šarma" ima za cilj da pokaže svetu da je kineski kapital spreman da dođe u centralnu i istočnu Evropu, za koje američki i evropski kapital, i pored mnogo priče, ipak ne pokazuje previše zanimanja. Izvor: Jutarnji list