Pravda

- Deli nas samo nešto više od 90 milja. Sve te vezuje Ameriku i Kubu u jedinstven odnos, kako porodični, tako i neprijateljski - rekao je Obama. Obama je govorio o promenama u politici prema Kubi koje je naložio, uključujući i trenutno preispitivanje stava prema karipskoj državi kao sponzoru terorizma, olakšavanje putovanja i veći pristup tehnologijama. U vezi s embargom prema Kubi, Obama je jasno stavio do znanja da ne može mnogo da učini. - Embargo koji je nametnut decenijama umetnut je u zakonodavstvo. Radujem se priključivanju Kongresa u poštenu i ozbiljnu debatu u vezi sa njegovim ukidanjem - naveo je američki predsednik. On je kazao da dve zemlje nikada neće moći da izbrišu istoriju, ali da mogu da idu napred. - Kubanci umeju da kažu "No es facil", nije lako, ali danas SAD žele da budu partner u tome da se običnim Kubancima život učini malo lakšim, slobodnijim, bogatijim. Posebno želim da se zahvalim NJegovoj svetosti papi Franji što se trudi da učini svet onakvim kakav bi trebalo da bude, a ne onakvim kakav jeste - naveo je Obama. On se zahvalio i njegovom timu iz Stejt departmenta i diplomatskim igračima koji su bili uključeni. - Todos somos Americanos (Svi smo mi Amerikanci)... danas Amerika bira da odbacila okove prošlosti. Za kubanski narod, za američki narod, za ovu hemisferu i za ceo svet - zaključio je Obama. Barak Obama i Raul Kastro, predsednici SAD i Kube, juče su razgovarali sat vremena telefonom, što je prva komunikacija Vašingtona i Havane na predsedbičkom nivou još od Kubanske revolucije. Kejti Hinmen, novinarka Si-En-Ena objavila je vest o ovom razgovoru na Tviteru. Britanski "Gardijan" podseća da su se Obama i Kastro rukovali prošle godine na komemoraciji Nelsonu Mandeli, tokom kratkog sastanka koji je imao širi simbolički značaj. Alan Gros (65), američki državljanin koji je pet godina bio zarobljen na Kubi, pušten je na slobodu i stigao je u SAD. Američki predsednik Barak Obama najavio je velike promene u politici prema tom ostrvu. Kubanske vlasti su uhapsile Grosa 2009. godine, pod sumnjom na špijunažu. Radnik USAID-a osuđen je zbog unošenja zabranjene tehnologije u zemlju i pokušaja da kubanskim jevrejima ilegalno omogući pristup internetu. Određena mu je kazna od 15 godina zatvora, ali je odslužio samo pet. Tehnološki procvat: Kubu i SAD će povezivati telefonske i internet veze Grosovo zdravlje se tokom proteklih nedelja naglo pogoršalo. NJegov advokat je saopštio da mu je vid ozbiljno oštećen i da se teško kreće. Porodica zarobljenika je uputila nekoliko apela za njegovo puštanje. - Poskakali smo od sreće kada smo čuli lepe vesti - rekla je njegova sestra Boni Rubinštajn. Kako prenosi Si-En-En, SAD su zauzvrat oslobodile trojicu kubanskih špijuna, pripadnika tzv. Kubanske petorke. Detalje dogovora o razmeni zatvorenika, koji se u tajnosti vodio tokom proteklih godinu dana, Barak Obama i Raul Kastro će izneti u odvojenim obraćanjima javnosti. Oba govora zakazana su za 18 časova. Stručnjaci ističu da Obama ne može da ukine sankcije bez odobrenja Kongresa Zapadni mediji spekulišu da bi američki predsednik mogao da objavi ukidanje sankcija Kubi, koje su uvedene još u vreme vladavine predsednika Dvajta Ajzenhauera. Neki čak ovaj trenutak porede sa padom Berlinskog zida. Međutim, stručnjaci napominju da će Obama moći da uvede samo manje izmene i olakša putovanje na Kubu, budući da mu je za ukidanje sankcija potrebno odobrenje Kongresa.

Pročitajte još:EU: Podrška palestinskoj državnostiGugl odao Ukrajince: Pretraživali recepte za pravljenje oružja

Na Tviteru se pojavilo nekoliko neproverenih informacija o eventualnim promenama u američko-kubanskim odnosima. Amerika će, navodno, početi da uvozi male količine kubanskih cigara, a na teritoriji Kube biće dozvoljeno korišćenje američkih kreditnih kartica. Britanski novinar Den Roberts objavio je da je papa Franja izvršio pritisak na Obamu da poboljša odnose sa Havanom. Kubanci skeptični Građani Kube i dalje čekaju, nadajući se potvrdi da će sankcije biti ukinute. Frenk Rejes, učitelj iz Havane, kaže da lokalni mediji nisu ponudili nikakve informacije o tome. - Kod nas se vesti ne šire tako brzo kao u zemljama koje imaju nesmetan pristup internetu. Zato ćemo morati da čekamo - ističe Rejes. Izvor: Gardijan