Pravda

Primera radi, nije se libio ni da ukaže da je pad cena nafte plod zavere Saudijske Arabije i SAD, naglasivši: „Mnogo je svakakvih razgovora. Priča se i da Saudijska Arabija i SAD na taj način žele da kazne Iran i da utiču na ekonomije Rusije i Venecuele. Možda je tako, a možda i nije jer se može raditi i o borbi tradicionalnih proizvođača protiv nafte iz škriljaca”. Prenosimo vam nekoliko najvažnijih novinarskih pitanja i odgovore predsednika Ruske Federacije: Anton Vernicki, Prvi kanal (ruske državne televizije): Vladimire Vladimiroviču, da li je ovo što se sada dešava sa našom ekonomijom – kazna zbog Krima? Možda je vreme da se to pošteno kaže?Putin: Ne, to nije kazna zbog Krima. To je kazna, preciznije, to je plaćanje zbog naše prirodne želje da se održimo kao nacija, kao civilizacija, kao država. A evo zašto. Ja sam već, odgovarajući na pitanje Vašeg kolege iz NTV, rekao da smo se mi posle rušenja Berlinskog zida, posle raspada Sovjetskog Saveza (takođe sam i u poslanici govorio o tome) potpuno otvorili za naše partnere. Šta smo uvideli? Direktnu, punu podršku teroristima na Severnom Kavkazu. Direktnu, razumete li? Šta je to, zar partneri tako postupaju? Ja sad neću ulaziti u detalje, ali to je činjenica i svi to znaju. Po bilo kom pitanju, šta god da radimo, uvek nailazimo na probleme oponiranja i borbe s njima. Setimo se kako se čitava zemlja pripremala za Olimpijadu 2014. Sa kakvim poletom i entuzijazmom smo sve to radili da bi smo priredili praznik ne samo za naše ljubitelje sporta, nego i za ljubitelje sporta u čitavom svetu. Ali, očigledna je činjenica da su bile preduzete mere bez presedana i očigledno koordinirani pokušaji da se diskredituju i pripreme za Olimpijadu i sam tok Olimpijade. To je očigledna činjenica. Radi čega? Kome je to potrebno? I tako stalno. U Valdajskom klubu sam pominjao naš najprepoznatljiviji simbol – medveda koji čuva svoju tajgu. Znate o čemu se radi? Ako nastavimo sa takvom analogijom, pada mi ponekad napamet misao: možda naš meda treba malo da sedi mirno, da ne juri prasiće i divlje svinje po tajgi, nego da se hrani jagodama i medom. Hoće li ga, možda, ostaviti na miru? Neće ga ostaviti, zato što će uvek nastojati da ga stave na lanac. A čim uspeju da mu stave na lanac iščupaće i zube i nokte. U današnjem poimanju to su snage nuklearnog obuzdavanja. Čim se, ne daj Bože, to desi, ni med neće biti potreban, odmah će i tajgu dovoditi u red. Od zvaničnih lica često čujemo da je nepravedno da čitav Sibir sa njegovim neizmernim bogatstvom pripada Rusiji. Kako nepravedno? A zgrabiti od Meksika Teksas – to je pravedno. A to što mi gospodarimo na svojoj sopstvenoj zemlji - to je nepravedno, treba je razdati. A, kasnije, čim iščupaju nokte i zube, tada meda uopšte nije potreban. Zato se ne radi o Krimu. Radi se o tome što mi branimo našu nezavisnost, svoj suverenitet i pravo na postojanje. Upravo to svi mi treba da razumemo. U ukupnom obimu problema koje danas imamo, oko 25 procenata, uključujući i ekonomiju, verovatno je rezultat sankcija. Ali mi moramo da shvatimo: ili ćemo proći kroz to, ukoliko želimo da se održimo i da se borimo, da se promenimo, i to na bolje ili će našu kožu da okače o zid. To je naš izbor. Krim nema ništa s tim. Aleksej Anišćuk, agencija Rojters: U poslednjih godinu dana Rusija je uvučena, reklo bi se, u jednu od najvećih kriza u svojoj novijoj istoriji. Sve je počelo od događaja u Ukrajini krajem prošle godine, nastavilo se pogoršavanjem odnosa sa Zapadom bukvalno do nivoa „hladnog rata”. A sada vidimo duboku valutnu krizu, koja u potpunosti preti da preraste u finansijsku i ekonomsku, postoji takav rizik. Znam da ste Vi često skloni da za sve što se događa krivite neke spoljne sile, ali ja tačno znam da su neki predstavnici elita, ljudi iz Vašeg okruženja, najinformisaniji građani Rusije, uprkos svojoj javnoj retorici, često skloni da za neke stvari krive upravo Vas, kao čoveka koji u poslednjih 15 godina donosi sve ključne odluke u Rusiji.Putin: Dajte poimenično... Anišćuk: Nažalost, ne mogu: često se žale, ali žele da ostanu anonimni. Međutim, u poslednje vreme, zaista, u razgovoru s novinarima provlače se takve misli. S tim u vezi, imam pitanje, neću da Vam oduzimam mnogo vremena: koliko ste sigurni u Vaše okruženje, u to da Vas bezuslovno podržava? I da li smatrate da postoji rizik od državnog ili čak dvorskog prevrata? O tome šta ćete da radite u slučaju „narandžaste” ili, ne daj bože, „crvene” revolucije govorili ste mnogo puta. A, da li imate neki plan za slučaj izdaje okruženja i dvorskog prevrata?Putin: Što se tiče dvorskih prevrata, možete da budete mirni: mi nemamo dvorce, zato ne može biti ni dvorskih prevrata. Imamo zvaničnu rezidenciju Kremlj, ona je dobro zaštićena, i to je takođe faktor naše državne stabilnosti. Ali, stabilnost nije zasnovana na tome: ona je zasnovana na sledećem – ne može postojati nikakva čvršća baza od podrške ruskog naroda. Mislim da se nećete sporiti sa mnom da u glavnim sferama naše spoljne, pa i unutrašnje politike takva podrška postoji. Zašto je to tako? Zato što ljudi srcem i dušom osećaju da mi (i ja, konkretno) delujemo u interesu ogromne većine građana Ruske Federacije. Sada o tome ko je kriv, a ko nije za te ukrajinske događaje, od kojih je počela serija kataklizmi današnjice. Vi znate moj stav, mnogo puta sam govorio o tome da je izvršen državni prevrat, i to je ogromna greška. Istočna Evropa, naši susedi, uključujući Ukrajinu koja nije banana država. To nije ni Severna Afrika ni Somalija, gde se mogu eto tako pomoću nekih specijalnih sredstava, ili bojovnika, ili ljudi koji su nezadovoljni čak, možda, politikom svog državnog rukovodstva, izvoditi državni prevrati. Vi kažete da ja nekoga krivim. Nikoga ja ne krivim – ja prosto konstatujem činjenice. Ali, takođe bez ulaženja u detalje i podrobnosti, reći ću Vam o diskusijama koje smo imali o tome s našim partnerima. Znate za poznati sporazum između opozicije u Ukrajini i vlasti od 21. februara. Sporazum je potpisan, tri ministra inostranih poslova, kao garanti tog sporazuma, su ga potpisala: Nemačka, Poljska i Francuska. Imali smo razgovor s vrhom Sjedinjenih Američkih Država, sve vreme su nam govorili: samo da Janukovič ne primenjuje silu, samo da ne primenjuje silu. On je nije primenio. Rezultat – državni prevrat. Nama kažu: „Pa, šta smo mogli da uradimo, situacija se otela kontroli, to se zove 'eksces izvršioca' u krivičnom pravu”. Dozvolite, ako je to "eksces izvršioca", šta bi vi trebalo da kažete, čak i ukoliko ne biste mogli da zaustavite te ekstremiste, koji su upali u zgradu predsedničke administracije i zauzeli zgradu Vlade? Trebalo je da im kažete: „Znate šta, momci, mi želimo da vas vidimo u Evropi, želimo da potpišete i ratifikujete sporazum o pridruživanju, vi ste deo evropske porodice. Ali, ako budete delovali tako, nikad nećete biti u Evropi i nikad vas nećemo podržati. Hajde se lepo vratite na sporazum od 21. februara, formirajte vladu nacionalnog jedinstva i radite zajedno!” Uveren sam - da je bio zauzet takav stav - da sada ne bi bilo nikakvog građanskog rata u Ukrajini i ne bi bilo mnogobrojnih žrtava. Naše kolege su zauzele drugi stav: od kolačića na Majdanu prešli su na obećanja političke i ekonomske prirode. Uzgred, parice treba platiti ukrajinskom narodu, ali nema ništa od toga, niko ništa ne plaća. Novac praktično ne daju, sve samo preko međunarodnih finansijskih organizacija. Zato smatram da je naš stav od početka bio apsolutno primeren i objektivan. Sada što se tiče elita. Znate, postoji elitno vino, postoje elitna odmarališta – elitni ljudi ne postoje! Znate šta je „ruska elita”? To je onaj ko se trudi na svom poslu, to je seljak, to je čovek na čijim se plećima drži cela zemlja, vekovima se držala, drži se sada i držaće se. Sve ostale podele na nekakve elite smatram apsolutno neopravdanim. Postoje ljudi koji su bogati i ljudi koji su siromašni, ali svi su oni jednaki pred zemljom, pred zakonom. Postoje i bogati ljudi koji su patriotski nastrojeni. Vi kažete da su možda neki nezadovoljni. Naravno, čemu da se raduju? Oni su nezadovoljni. Ali, pitanje je kako oni misle da izađu iz te situacije: da budu stalno u položaju zavisnosti, stalno negde na udici? Sada je jedna naša ruska kompanija registrovana negde u ofšoru, na nekim ostrvima, donela odluku o dividendama. Legalna kompanija koja, istina, radi u ofšor zoni, velika. Doneli su odluku. Znate šta je bilo dalje? Pošto tamo ima neko od „sankcionisanih”, saopštili su im da su lokalni direktori rekli: „Ne, ne možemo da vam isplatimo novac za dividende, moramo da se prokonsultujemo. Oni im kažu: „S kim da se prokonsultujete? Dužni ste po zakonu”. – „Dužni smo, ali nećemo”. Oni kažu: „Pa, to je nečuveno i nasilje, tužićemo vas!" Znate šta su ovi uradili? Šta mislite, šta su uradili? Ne znate. Ja ću Vam reći: jednostavno su dali ostavke. Cirkus, dali su ostavke. A bez njihovog potpisa nema isplate. A posle, na te funkcije ne mogu nikoga da postave zato što je stigla komanda da se ne ide na te funkcije. To je to, novac se tako zaglavio. Ako govorite o predstavnicima ruskog biznisa, da li oni žele tako da žive? Većina njih ne želi. Glavni zaštitnik interesa ruskih građana, čime god da se bave, uključujući preduzetništvo, može biti samo snažna ruska država. DŽon Simpson, Bi-Bi-Si: Zapadne zemlje su gotovo jednoglasne u tome da je počeo novi „hladni rat” i da ste, pošteno govoreći, Vi takođe dali tome svoj doprinos. Mi praktično svaki dan vidimo kako ruski avioni izvode veoma opasne manevre u pravcu vazdušnog prostora zapadnih zemalja. Mislim da se to radi po Vašem nalogu, pošto ste Vi vrhovni komandant ruskih snaga i samo Vi imate mogućnost da šaljete rusku vojsku u blizinu drugih suverenih država, kako u pravcu Krima, tako i drugih zemalja.Sada se suočavate sa velikim problemom kada je u pitanju ruska valuta. Vama je potrebna podrška, između ostalog, iz zapadnih zemalja.Želim da Vam postavim sledeće pitanje: možda biste želeli da iskoristite mogućnost na ovoj konferenciji za medije da kažete zapadnim zemljama da ste sada spremni za to da se pozabavite rešavanjem problema u Ukrajini?Putin: Veliko Vam hvala na pitanju. Prvo o našim vežbama, manevrima, razvoju Oružanih snaga. Rekli ste da je Rusija u izvesnoj meri dala svoj doprinos napetosti koja trenutno postoji u svetu. Rusija je dala svoj doprinos, ali samo u tom smislu što ona sve jače i sve tvrđe brani svoje nacionalne interese. Mi ne napadamo (u političkom smislu te reči), mi nikoga ne napadamo. Mi samo štitimo svoje interese. I nezadovoljstvo naših partnera, pre svega Amerike, ima veze s tim što mi radimo upravo to, a ne s tim što mi sebi u sferi bezbednosti dopuštamo neke poteze koji izazivaju napetost. Pojasniću. Vi govorite o letovima naše avijacije, uključujući letove strateške avijacije. Znate li Vi da je Rusija početkom 90-tih godina potpuno prestala da izvodi, kako je to činio Sovjetski Savez, letove strateške avijacije u udaljenim zonama patroliranja? Mi smo potpuno prestali, a američki strateški avioni s nuklearnim oružjem su nastavili da lete. Zašto? Protiv koga? Kome su pretili? Mi nismo leteli, i nismo leteli, i tako iz godine u godinu. I tek smo pre dve-tri godine počeli ponovo da letimo. Pa, ko provocira? Mi? Imamo praktično samo dve baze u inostranstvu, i to na mestima gde postoji opasnost od terorizma: u Kirgiziji, nakon što su tamo došli bojovnici iz Avganistana, na molbu kirgiskih vlasti, tada predsednika Akajeva, i u Tadžikistanu – takođe na granici s Avganistanom. Mislim da ste i vi zainteresovani za to da tamo sve bude mirno. I to je osnovano, razumljivo i jasno. Američke baze su po celoj zemaljskoj kugli. I Vi hoćete da kažete da se mi ponašamo agresivno? Ima li u takvom zaključivanju ikakve logike? Šta u Evropi rade američke oružane snage, uključujući taktičko nuklearno oružje? Šta rade tamo? Slušajte, kod nas je budžet Ministarstva odbrane za sledeću godinu porastao, ali je on u dolarskoj protivvrednosti, da ne pogrešim, oko 50 milijardi. A budžet Pentagona je praktično deset puta veći – 575 milijardi, mislim da ga je Kongres usvojio nedavno. I Vi hoćete da kažete da mi sprovodimo agresivnu politiku? Ima li bar u tome logike? Da li mi pomeramo svoje oružane snage prema granicama Sjedinjenih Država ili drugih država? Ko pomera NATO baze prema nama, vojnu infrastrukturu? Ne mi. Da li nas neko sluša, da li vodi bilo kakav dijalog povodom toga s nama? Ne, apsolutno nikakav. Uvek je samo jedan odgovor: „To nije vaša stvar. Svaka zemlja ima pravo da izabere svoj način zaštite bezbednosti”. Da, dobro. Ali, onda ćemo i mi da radimo isto to. Zašto je nama to zabranjeno? I, na kraju, već sam govorio o tome i u poslanici – o sistemu protivraketne odbrane. Ko je jednostrano napustio sporazum koji je, nema sumnje, bio kamen-temeljac celokupnog sistema međunarodne bezbednosti? Mi? Ne. To su učinile SAD. Jednostrano su ga napustile. Stvaraju nam pretnje. Postavljaju elemente strateške PRO ne samo na Aljasci, već i u Evropi, i u Rumuniji, i u Poljskoj – direktno pored nas. I Vi hoćete da kažete da mi sprovodimo agresivnu politiku? Pitanje je: da li mi želimo ravnopravne odnose? Da, želimo. Ali, uz bezuslovno poštovanje naših nacionalnih interesa i sferi bezbednosti, i u ekonomskoj sferi. Mi smo 19 ili koliko već godina vodili pregovore o ulasku u STO (Svetska trgovinska organizacija). Učinili smo veoma mnogo ustupaka. I uvek smo smatrali da je to što je dogovoreno čvrsto kao armirani beton. Ne bih sad da govorim ko je u pravu, a ko u krivu. Ali evo, smatram da smo mi u pravu u vezi ukrajinske krize. I smatram da naši zapadni partneri nisu u pravu. Ali, pustimo to sad. Mi smo ušli u STO. Tamo postoje pravila. Kršenjem svih tih pravila i kršenjem normi međunarodnog prava i Povelje UN, ruskoj privredi su jednostrano uvedene sankcije, na apsolutno protivpravan način. Opet mi nismo u pravu? Mi želimo da razvijamo normalne odnose u sferi bezbednosti, i u borbi protiv terorizma. Radićemo zajedno na neširenju nuklearnog oružja. Radićemo zajedno na takvim pretnjama kao što su trgovina drogom, organizovani kriminal, širenje teških infektivnih bolesti, uključujući Ebolu. Sve ćemo to zajedno raditi, između ostalog, sarađivaćemo i u ekonomskoj sferi, ako to budu želeli naši partneri. Jevenij Rožkov, televizija Rusija 1: Šta se događa na istoku Ukrajine, šta se događa u delu Ukrajine koji se danas naziva Novorosija, koji sam sebe naziva Novorosijom? Kako vidite sudbinu Novorosije, tog dela Ukrajine? Da li verujete u uspeh sporazuma iz Minska, da li će on dovesti do mira? Kako ćemo dalje pomagati Donbas: isto kao i dosad - humanitarnim konvojima - ili i na neki drugi način?Putin: Polazimo od toga da će se kriza kad-tad rešiti, a što pre - to bolje. Kriza mora da se reši i biće rešena političkim sredstvima, a ne putem pritisaka, bez obzira na koga - ili ekonomskom blokadom ili primenom oružanih snaga. Naravno, mi ćemo pomagati narod onako kako to činimo i sada. Poznato vam je da smo već deseti humanitarni konvoj uputili. Ali, moramo ipak da polazimo od jednog od osnovnih principa međunarodnog prava - od prava ljudi da sami rešavaju svoju sudbinu. Nisam ovo slučajno rekao i nije otrcana fraza da je potrebno povratiti mir i da se moraju pronaći politička rešenja. Polazimo od toga da će biti obnovljen sveukupni politički prostor. Kakav će taj prostor biti, teško je reći. Međutim, meni se čini da tome treba da težimo. Tome treba da streme obe strane i u tome je problem. Obe strane! Treba poštovati ljude koji žive na jugoistoku Ukrajine. Treba obnoviti ekonomske veze. Poznato je da značajan deo elektroprivrede Ukrajine funkcioniše na donbaskom uglju, ali ga do dan danas iz Ukrajine ne kupuju. Nas su molili da izvršimo pritisak na jugoistok Ukrajine, na Donbas da pristanu na isporuku uglja. Mi smo to uradili, ali ga oni sve dosad ne kupuju. Zašto? Zato što su zatvorili sve banke i ne mogu da plate. Kolege su mi bukvalno juče rekle: „Da, spremni smo da platimo. Uplatili smo avans“. Ispostavilo se da nema nikakvog avansa. Navodno su uplatili rudarima na kartice. Ali, kartice ne funkcionišu. I tako se događa sa svakim pitanjem. Ali, drugog puta, osim mirnog načina rešavanja, nema. Što se tiče sporazuma iz Minska - to je veoma važan deo, i mi pratimo kako se dogovoreno poštuje, zato što sam, zajedno sa Petrom Aleksejevičem Porošenkom, bio jedan od inicijatora susreta u Minsku. Predsednik Ukrajine, naravno, želi mirno rešenje, ne sumnjam da on to želi. Ali, on tamo nije sam. Trenutno čujemo izjave drugih funkcionera da se tamo mora ratovati do kraja i da sve može dovesti do neke krize na čitavom kontinentu. Čujemo mnogo ratničkih izjava. Mislim da je predsednik Porošenko ipak raspoložen za mirno rešavanje krize, ali za to su potrebna konkretna dejstva, konkretni koraci. Reći ću vam jednu važnu stvar koju želim da svi to čuju. Naši predstavnici u Minsku potpisali su u septembru memorandum i anekse koji su određivali demarkacionu liniju. Predstavnici Donjecka nisu potpisali te protokole. Eto šta je u pitanju. Oni su od samog početka rekli: „Ništa ne možemo“. I kada smo pokušali da insistiramo, ovo vam otvoreno govorim jer se radi o stvarima koje javnost mora da zna, odgovorili su nam: „Mi ne možemo napustiti ta sela (radi se o tri-četiri sela koja su sporna), tamo nam porodice žive, deca, žene i sestre. Ne želimo da ih sve pobiju i siluju“. Eto u čemu je problem i to je najvažnije. Ali, i ukrajinski zvaničnici ne povlače svoje jedinice sa tih položaja, odakle su morale da odu, recimo sa donjeckog aerodroma. Ostale su tamo gde su i bile. Ali, da li znate šta se trenutno dešava? Dobrovoljci su dozvolili da tamo Ukrajinci zamene svoju vojsku na aerodromu, vozili su ih u saune, šalju im namirnice. Znate, možete da se osmehnete na to, ali sa druge strane, u tome ima i nešto pozitivno. Možda će se ljudi, na kraju krajeva, ipak dogovoriti. Svi insistiraju da se ratni zarobljenici razmene. Smatram da treba razmeniti sve bez prethodnih uslova. Ali, život je komplikovaniji. Kada se pojave spiskovi, ispostavi se da (bar kako nam govore predstavnici Donbasaa) se na tim spiskovima nalaze lica koja na jugoistoku Ukrajine nisu uhapšena zbog ratnih dejstava, već negde u Hersonu ili u Odesi. Treba sve spiskove uporediti. Bez obzira na sve, mi na tome insistiramo. Smatram da ljudi treba da budu do Nove godine, do Božića zajedno sa svojim porodicama, bez obzira na okolnosti. Juče je bio dogovor da se razmeni 30 ljudi. Predstavnici dobrovoljaca su otišli na dogovoreno mesto razmene, a tamo su se pojavili zvanični predstavnici vlasti Kijeva i rekli: „Ne, neće biti razmene sve do sledećeg susreta u Minsku“. Naravno da je moguće ići i tim putem, ali ako im je već dovezeno 30 ljudi, mogli su makar da ih preuzmu. Razumete? Dogovorili smo se da se donese zakon o amnestiji. Gde je? Sve vreme nam govore da je bio donet zakon o posebnom statusu (delova Donbasa). Ali, zašto taj zakon nije mogao da funkcioniše? Zato što je zakon mogao stupiti na snagu i početi realno da funkcioniše tek nakon donšenja akta o demarkacionoj liniji, ali on uopšte nije bio ni donet. Ako Ukrajina želi da obnovi mir, spokojstvo i teritorijalnu celovitost, onda treba poštovati ljude koji žive na tim teritorijama zemlje, i - poštujući ih - sa njima voditi direktan, otvoren i pošteni politički dijalog i prestati sa pritiscima. Nadam se da će, na kraju krajeva, ovim putem svi da pođu. Veronika Romanjenkova, agencija TASS: Ove godine se ispostavilo da je energetska diplomatija prerasla u ključni faktor geopolitike. Koliko su opravdani zaokret Rusije na Istok i sporazumi o gasu sa Kinom i Turskom?Da li ste sagledali svo moguće "podvodno kamenje", jer i dan danas mnogi smatraju da ugovor sa Kinom nije rentabilan i da će „Turski tok“ dovesti Rusiju u zavisnost od Turske? Možete li da ovo negirate?Putin: Ne, i nemam nameru da o činim. To su, znate, toliko očigledne stvari da se nema šta osporiti. Često čujem „okretanje Rusije na Istok“. Pročitajte američke analitičke tekstove. Tamo pišu o okretanju SAD na Istok. Da li toga ima ili nema? Ima delimično. A zašto? Da li to ima veze s politikom? Ne, to ima veze s procesima u globalnoj privredi, zato što se istočni deo Azijsko-pacifičkog regiona razvija brže od svih drugih delova sveta, pojavljuju se nove mogućnosti. S aspekta energetike, u Kini, Indiji, čak i Japanu i Južnoj Koreji potrebe za energentima rastu "koracima od sedam milja". Tamo se sve razvija brže nego u drugim delovima sveta. Zar treba da se odreknemo toga? Mi smo sve što sada radimo planirali odavno, još pre raznih problema u globalnoj, pa čak i našoj privredi. To je samo realizacija onoga što smo zamislili ranije. Što se tiče ugovora s Kinom, on nće donositi gubitke. Obe strane, želim to da naglasim, obe strane su dale povlastice, to je istina. Kineska strana je dala povlastice, neću sada da govorim o kojim povlasticama je reč, tu nema ničeg neobičnog. Jednostavno, Vlada je donela odluku da pruži određene povlastice učesnicima tog procesa, i mi smo doneli odluku o pružanju određenih povlastica. I projekat je, svakako, postao rentabilan. Svakako! Tim pre što smo dogovorili formulu cene, koja se po malo čemu razlikuje, ako se uopšte i razlikuje, od formule koju koristimo za Evropu, ali uzimajući u obzir koeficijente vezane za tržište tog regiona. To je apsolutno normalna stvar. Pored svega ostalog, to će nama, Rusiji, omogućiti da, dobijajući i koncentrišući ogromne resurse u početnoj fazi tog projekta, ne samo da izgradimo izvoznu cev, već da započnemo gasifikaciju Dalekog istoka. To će nam omogućiti da napravimo još jedan veoma važan korak. Koji? Da spojimo zapadni i istočni cevovodni gasni sistem. I da imamo mogućnost da prebacujemo resurse s Istoka na Zapad i sa Zapada na Istok onda kada to bude povoljno s aspekta svetske konjunkture. Izuzetno važna stvar. Mi bez toga prosto ne bismo mogli da pristupimo gasifikaciji delova našeg Dalekog istoka i istočnog Sibira. To je apsolutno korisna stvar. Da ne govorim o tome da je u pitanju ogromno gradilište, radna mesta, prihodi na svim nivoima poreskog sistema, oživljavanje ovog dela sveta i naših dalekoistočnih regiona. Što se tiče Turske, njena privreda takođe raste. NJoj su, kao i Azijsko-pacifičkom regionu, potrebni dodatni energenti. Mi smo izgradili takozvani Plavi tok pre mnogo godina. I sada turski partneri postavljaju pitanje povećanja isporuka, pre svega, na unutrašnje tursko tržište. Šta treba, da odbijemo? S njima imamo sve osnovne sporazume vezane za formulu cene, dinamiku isporuka itd. Otprilike znamo njihove potrebe. Naravno, prodaćemo ono što imamo i što je njima potrebno. Naravno, da ćemo da radimo to. Da li je moguće takozvano evropsko čvorište na granici Turske i Grčke? To ne zavisi od nas. To u značajnoj meri zavisi od naših evropskih partnera. Da li oni žele da imaju stabilne, garantovane, apsolutno jasne isporuke energenata iz Rusije, koje su im veoma potrebne, bez tranzitnih rizika? Odlično, onda ćemo sarađivati. Onda se može preko Grčke izaći i na Makedoniju, zatim dalje na Srbiju, može se opet doći u Baumgarten, u Austriju. Ne žele? Onda nećemo. Stvar je u tome što jeftinijih i pouzdanijih isporuka od ruskih nema, niti se naziru u bliskoj budućnosti. [caption id="attachment_437957" align="aligncenter" width="650"] Redovna godišnja konferencija za novinare Vladimira Putina (Foto: kremlin.ru)[/caption] Grigorij Dubovicki, RIA Novosti: Mnogi eksperti, pa i Vi, govorili su o tome da su jedan od uzroka sadašnje ekonomske situacije radnje deviznih špekulanata. Navođene su čak konkretne kompanije, konkretna prezimena. Da li možete da kažete ko su ti ljudi, Rusi ili neki stranci? Zašto ne uspevamo da izađemo na kraj s njima? Da li su oni tako jaki ili smo mi tako slabi?Planiraju li Centralna banka i Vlada takve mere kao što su fiksiranje kursa rublje ili denominacija rublje?Putin: To je upravo ono što su uradili naši ukrajinski partneri, i nije im donelo nikakve pozitivne rezultate. To jest ili da ih nateramo da prodaju, ako ste na to mislili, da teramo privredne subjekte, izvoznike naših osnovnih roba, koji imaju devizne prihode, da obavezno prodaju devize. Ali, sutra će oni da dođu i opet da kupe. Tako je bilo u Kijevu, a i u drugim zemljama se dešavaju slične stvari. Kao sledeći korak, trebalo bi im onda ograničiti kupovinu deviza na domaćem tržištu, ali tako bismo otišli predaleko. Zato CB ne planira, koliko je meni poznato, kao ni Vlada, da ograničava naše izvoznike u tim pokazateljima, i to je pravilno. To ne znači da Vlada ne može da deluje makar preko svojih predstavnika u upravnim odborima. Razumete, radi se o našim najvećim energetskim kompanijama, pre svega onim sa državnim učešćem, zato je uticaj tamo moguć. Ali, nikakve direktive i ograničenja se ne planiraju, mi to nećemo raditi. Što se tiče tzv. špekulanata. To nije krivičnopravni pojam - špekulanti na deviznom tržištu . To mogu biti stranci - učesnici na deviznom tržištu, različiti fondovi, oni su prisutni na ruskom tržištu i prilično su aktivni. To mogu biti i naše kompanije, i generalno, to je potpuno u skladu sa praksom svake tržišne privrede. Oni se pojavljuju uvek kada može da se zaradi novac. Ne da kradu, ne da nekoga prevare, već upravo da rade na tržištu, stvarajući sebi povoljnu situaciju, podstičući, recimo, kako je to bilo na početku ovog procesa, u konkretnom slučaju Centralnu banku Ruske Federacije, da izlazi na tržište i prodaje devizne rezerve u nadi da će pomoći kursu nacionalne valute, da vrši takozvane intervencije. Međutim, CB se zaustavila, i dobro je uradila. Trebalo je, možda, ranije i oštrije to da uradi, onda, možda, ne bi bilo potrebe da se stopa diže na 17 odsto. [caption id="attachment_437961" align="aligncenter" width="650"] Redovna godišnja konferencija za novinare Vladimira Putina (Foto: kremlin.ru)[/caption] Natalija Galimova, Gazeta: U govoru u Federalnom parlamentu posle referenduma na Krimu, Vi ste upotrebili izraz „peta kolona“ i „nacionalni izdajnici“. Nikog konkretno niste prozvali, ali je zbog vašeg olakog korišćenja termin „peta kolona“ ponovo ušao u svakodnevni politički rečnik. Oni koji Vas podržavaju od tada nazivaju „petom kolonom“ ljude koji se ne slažu sa vlašću. Koga ste imali u vidu kada ste govorili o „nacionalnim izdajnicima“, „petoj koloni“? I gde po Vama završava opozicija a počinje „peta kolona“? Na kraju, da li osećate ličnu odgovornost za vraćanje tog termina, koji samo povećava netrpeljivost i raskol u društvu?Putin: Ne osećam nikakvu odgovornost u tom smislu. Sve što radim usmereno je na to da se naše društvo ujedini, a ne podeli. Ako smatrate da se to dogodilo (a ja Vam verujem, verovatno tako i jeste, Vi, verovatno, i bolje to osećate), onda treba da budem pažljiviji u svojim javnim izjavama, razmisliću o tome. Međutim, ne može se sve ni lakirati beskonačno. Treba ponekad nazivati stvari njihovim pravim imenom. Pitanje je izuzetno složeno. Govorim potpuno otvoreno, teško mi je da odgovorim na to, zato što je granica veoma tanka. Teško je, verovatno, dati naučnu definiciju, gde prestaje opozicija i počinje „peta kolona“. Ove godine smo svi, a kod nas je 2014. bila Godina kulture, slavili jubilej Mihaila Jurjeviča LJermontova, našeg genijalnog pesnika. Svi se sećamo njegovih redova kada je pisao o Borodinu „Umrimo pod Moskvom, kao što su naša braća umirala!“ Ali, on je pisao i druge stihove: „Zbogom, prljava Rusijo, zemljo robova, zemljo gospode, i vi, mundiri plavi, i ti, njima odani narode“ Da li je on bio opozicionar? Naravno, bio je opozicionar. Jer, ako znate, sigurno mnogi ovde znaju kada je napisao „Pesnikovu smrt“ o Puškinovom ubistvu, jedan rođak je došao kod njega kući i, videvši šta je napisao, tražio mu da umekša tekst pesme. On se toliko naljutio, da ga je čak pooštrio i napisao na kraju: „I nećete oprati svom vašom crnom krvlju pravednu krv pesnika“. On je, naravno, bio opozicionar u odnosu na vlast. Međutim, ja smatram da je bio patriota. To je zaista veoma tanka granica. Jer, on je bio oficir, bio je veoma hrabar oficir, išao je pred metke za interese zemlje. Granica između opozicionara i „pete kolone“ je unutrašnja, nju je teško videti spolja. U čemu se ona sastoji? Opozicionar se, čak i kad je veoma tvrd, do kraja bori za interese svoje Otadžbine. A „peta kolona“ su ljudi koji izvršavaju ono što nalažu interesi druge države, njih koriste kao instrument za postizanje političkih ciljeva koji su nama strani.

Pročitajte još: Putin o svom ljubavnom životu Putin: Amerika nam preti u Istočnoj Evropi Merkel: Putinu treba verovati na reč

Izvor: Fakti