Najnovije

Teodor Meron: Hag nije pravio greške, ni u slučaju Gotovina, ni u slučaju Šešelj

SARAJEVO - Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron ocenjuje da oslobađajuće presude Tribunala nisu bile greške i najavljuje da će poslednja presuda biti izrečena polovinom 2017. godine.
Teodor Meron (Foto: JuTjub)

Teodor Meron (Foto: JuTjub)

"Naša privrženost obezbeđivanju pozivanja na odgovornost ne znači da se svako suđenje mora završiti osuđujućom presudom", rekao je Meron za "Dnevni avaz", odgovarajući na opasku novinara da je Tribunal napravio i neke očite greške - oslobodio neke srpske i hrvatske zapovednike te prihvatio izuzeće sudije po zahtevu Vojislava Šešelja.
"Mandat sudija jeste da utvrde da li je određena osoba kriva van razumne sumnje prema zakonu i na osnovu dokaza. Da je jedina uloga sudija da osude, živeli bismo u svetu u kojem bi svaka osoba optužena za zločin automatski bila kriva.Takav svet nije ono što mislimo kada kažemo - pravda", objašnjava Meron.
On je napomenuo da pravna pitanja u vezi sa predmetom "Šešelj", uključujući njegovo privremeno puštanje na slobodu, spadaju u nadležnost Pretresnog veća Tribunala koje postupa u tom predmetu te da, kao predsednik, nema i ne sme imati bilo kakvu ulogu u vezi s tim pitanjima.Na pitanje da li se boji da će Šešelj usporiti proces obnove regionalnog poverenje koji je Tribunal počeo, Meron je odgovorio da uspešnost uspostavljanja mostova između država i naroda na Balkanu zavisi od lidera i društvenih zajednica u tom regionu.
"To su kompleksni procesi koje ne mogu diktirati spoljni faktori, već moraju doći iznutra u tim zajednicama", naglasio je predsednik Tribunala.Govoreći o zaštiti svedoka, on je rekao da je to za Tribunal od najveće važnosti i podsetio da taj sud primenjuje brojne zaštitne mere, a organizuje i relokacije u najozbiljnijim slučajevima.
Upitan da li će Tribunal biti primoran da radi i nakon 2017, za kada je najavljeno da će biti zatvoren, Meron je rekao da će Trubunal biti zatvoren nakon što završi svoj preostali pravosudni posao i preduzme administrativne korake, poput rashodovanja preostale imovine."Početkom 2015. preostaće četiri prvostepena i pet drugostepenih predmeta, ali se krajem te godine očekuje da će se taj broj smanjiti na samo jedan prvostepeni i jedan žalbeni postupak. U ovom trenutku očekuje se da će poslednja presuda - žalbena presuda u predmetu 'Prlić i drugi', biti izrečena polovinom 2017.", kaže Meron.
On navodi da je svestan kritika da je Tribunal spor i skup, ali napominje da se mora imati u vidu da je vrsta predmeta koji se vode pred Tribunalom potpuno drugačija od onih koji se vode pred nacionalnim sudovima, pri čemu se većina suđenja koja su u toku odnose na optužene koji su kasno uhapšeni, poput Karadžića, Mladića i Hadžića.Meron ističe i da sudije ne mogu biti podložne spoljnim uticanjima, popularnim percepcijama ili kritikama, predlošcima o nečijoj krivici ili ličnim stavovima, te da "pravda jeste i mora ostati slepa na sve to".
Upitan da li veruje da će žrtve naći svoj mir i utehu u presudama koje je Tribunal izrekao, Meron je izrazio nadu da će vremenom čak i one žrtve koje nisu zadovoljne određenim odlukama shvatiti da poštovanje vladavine prava zahteva da prihvatimo ne samo pravosudne odluke s kojima se slažemo, već i one s kojima se ne slažemo.Govoreći o Mehanizmu za međunarodne krivične sudove koji ima mandat da izvršava određene ključne funkcije Tribunala nakon što on bude zatvoren, Meron kaže da će Mehanizam imati jurisdikciju nad svim žalbenim postupcima na presude izrečene posle 1. jula 2013. "To uključuje eventualne žalbene postupke proistekle iz aktuelnih suđenja koja se vode pred Tribunalom u postupcima protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Gorana Hadžića i Vojislava Šešelja", precizirao je on. On je, takođe, rekao da je Tribunal prestao s podizanjem novih optužnica u vezi s navodima o ratnim zločinima i međunarodnim zločinima 2005. godine, a da Mehanizam nema mandat da sam podiže optužnice, te da je na sudovima u BiH i drugde u regionu da obezbede pozivanje na odgovornost.
Pročitajte još:
Prema Meronovim rečima, Tribunal je locirao svaku od 161 osobe protiv kojih je podigao optužnice, što je rekord, ali mandat Tribunala nikada nije bio da sudi svima koji su osumnjičeni za ratne zločine počinjene tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji."Veliki deo odgovornosti za krivično gonjenje takvih predmeta jeste na lokalnim sudovima u regionu. Nacionalni pravosudni sistemi sve više rade na tom zadatku", zaključio je predsednik Haškog tribunala u intervjuu "Dnevnom avazu".
Izvor: Tanjug
 

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA