Pravda

Hrvati u svojim medijima ističu kako je Srbija u glavnoj ulozi zbog bliskosti s Rusijom, i da je na Zapadu sve više onih koji veze Moskve i Beograda ocenjuju kao potencijalnu opasnost za zapadni Balkan. "Fajnenšl tajms" je u svojoj analizi povezao nedavni dolazak nemačkog predsednika Joakima Gauka u Sloveniju sa strategijom Berlina u zaustavljanju sve izraženijeg ruskog uticaja u regionu. “Gaukova poseta simbolizuje nemački interes za jugoistočnu Evropu. Treba biti još takvih poseta, a moramo slati i stručnjake, makar nas to koštalo. Rusija stiže u region i mi moramo da reagujemo”, glasi pojašnjenje nove nemačke politike iz ugla Rodriha Kisvetera, člana Odbora za spoljnu politiku u Bundestagu. Putinova taktika brine Evropu "Nemačke političare zabrinuo je Putinov dolazak u Beograd, a još više ruska taktika širenja ekonomskog uticaja među postkomunističkim državama. Bugarsku s Rusijom povezuju istorijski i ekonomski razlozi, a Slovačka i Mađarska zavise od energenata koje im isporučuje Putin", navodi "Fajnenšl tajms." Zapadni mediji ističu da se ruski uticaj neće ogrančiti na Ukrajinu, već da u Moskvi računaju i na Srbiju, "koja je zahvalna jer ni Rusija ne priznaje nezavisno Kosovo." "U prošlosti je zbog pravoslavnih veza Rusija doživljavala Srbiju kao mlađeg brata, a poslednjih godina Rusi su pokupovali neka od najvažnijih srpskih preduzeća", navodi se u izveštajima stranih medija. U Berlinu kažu: “Rusija razvija strategiju za balkanske države. Iako nema vojnih ambicija, u toku je medijsko-finansijska operacija”, zaključak je "Fajnenšl tajmsa." I "Rojters" je podsetio na upozorenje Angele Merkel povodom širenja ruskog uticaja u Srbiji i drugim državama zapadnog Balkana. “Rusija pokušava, 25 godina posle pada Berlinskog zida koji je signalizirao i slabljenje njenog uticaja u istočnoj Evropi, da povrati nešto od izgubljenog uticaja." To je najočiglednije u njenoj ulozi u Ukrajini, ali postoje puno prefinjeniji načini za koje se Rusija opredelila kada su bivše komunističke države u istočnoj Evropi u pitanju - putem energetskih sporazuma po kojima je ona njihov glavni opskrbitelj, kroz čvršće diplomatske veze, ali i snažnije pokušaje pridobijanja javnog mnjenja u sve više neprijateljski naklonjenom evropskom kontinentu”, navodi analiza "Rojtersa." Oštra politička borba Zapada i Istoka oko Srbije Prema analitičarima britanskog "Gardijana", politička borba Zapada i Istoka oko Srbije se zaoštrava, a srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu i pokretanje ruskog medijskog servisa u Srbiji deo su “mekane diplomatije” koja za cilj ima popravljanje imidža i jačanja uticaja u svetu. “Srbija balansira između vladine posvećenosti EU integracijama i pretežno konzervativnog društva u kojem neki Srbi osećaju veću naklonost prema Rusiji. Javno naljutiti Rusiju politički je neprihvatljivo u Srbiji koja je odbila da uvede sankcije Rusima zbog krize u Ukrajini uprkos pritisku da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU”, glasi analiza situacije u našoj zemlji. “Novo ledeno doba na Balkanu”, naslov je u nemačkim i austrijskim medijima koji se u poslednje vreme takođe intenzivno bave Srbijom.

Pročitajte još:Demografska propast Velike Britanije, najčešće dečije ime je Muhamed!

"Kronen cajitung" konstatuje da su se povratkom Šešelja u Srbiji “na muci našli baš premijer Vučić i predsednik Nikolić”. “Obojica su bili njegovi bliski saradnici koji su sa njim prekinuli sve veze tek u jesen 2008. godine. I dok Vučić pokušava da se distancira od novonastalog problema, Nikolić se do sada nije javio za reč”, navodi nemački list. “Dve najvažnije države Balkana ponovno su u političkom klinču”, objavio je austrijski dnevnik "Tiroler tagescajtung" povodom otkazivanja posete hrvatskog premijera Zorana Milanovića Srbiji. Austrijski liist preneo je i čvrst stav premijera Srbije Aleksandra Vučića da on ne dozvoljava da mu se drže “lekcije iz demokratije” i citira njegovu izjavu: “Nismo mi vreća za udaranje”. Izvor: Blic