Pravda

Ako niste, primetili, većina medija je prenela informaciju kako su Hrvati opleli po nekada uspešnom košarkašu (http://www.jutarnji.hr/kad-karijera-krene-nizbrdo-darko-milicic-nekad-je-bio-drugi-pick-nba-drafta--a-danas-je-seseljovac-i-los-boksac---/1258397/) – opet,ako niste primetili (a, jeste), "blago" je ironično da oni mediji koji su stali iza Šimunovićevog ustaškog pokliča i kojima “Za dom spremni” i “Ajmo, ajmo ustaše” sa svake utakmice ne predstavljaju problem, danas nekoga kritikuju zbog tetovaža ili političkog opredeljenja. U tom naletu hrabrosti medija koji, između ostalog, otvoreno poziva ljubitelje ustaške ideologije da se priključe borbi "Desnog centra" u Ukrajini, "zaboravili su" jednu stvar, hrabro izbegavši da potpišu tekst. Anonimni junak, propustio je, međutim, da primeti par stvari, na odbrani evropskog puta "susjedne" Srbije i čitavog regiona, na kojem izgleda stoji samo Miličić – recimo, da je Darko, kakav god bio, osvojio šampionski prsten u NBA ligi (retka privilegija), a onda isti taj prodao da bi pomogao bolesnoj deci (retka plemenitost). Zaboravio je da nakon opservacije kako je Darko “Šešeljev advokat”, istakne kako je u istom tom ringu, ali malkice kasnije, bio i Čankov advokat koji je, silom prilika, upadao u raznorazna politička bliska prijateljstva. I, konačno, da vidimo šta se to zamera Miličiću, tom opakom, opasnom i nakaznom simbolu antievropske priče? To što je nakon utakmice sa Italijanima opsovao sudije? Samo onaj ko je u trećem osnovne oslobođen fiskulture ne zna i nije upućen da su psovke, strast i uvrede deo gotovo svake sportske priredbe, od seoske lige, pa do svetskog top nivoa. Dakle, ili su i Murinjo, Greg Popovič, Zidan i društvo takođe retrogradne antievropske snage, ili je ova opaska upućena na račun Miličića krajnje besmislena i komična. To što je, u vremenu dok je Šešelj tamnovao, bio otvoreno na njegovoj strani? Nije li osnova svakog demokratskog, otvorenog, pa i evropskog društva pravo pojedinca na lični i politički stav, angažman i delovanje? To što je istetovirao četničke vojvode? Pa, zar je lik jednog Đujića ili Kalabića veći problem od parola i grafita "Srbe na vrbe", razbijanja ćiriličnih tabli ili slavljenja akcije u kojoj je prognano pola miliona ljudi, o čemu, ni jedan jedini put nije pisao ni portal na kojem se izvorno pojavio tekst, a ni oni koji su ga sa zadovoljstvom preneli? Zar je DŽo Šimunić "domoljub", a Miličić opasni šovinista? To što je promenio karijeru i rešio da se oproba u svetu kik boksa? Nije li upravo jedna od najvećih evropskih tekovina pravo na slobodan odabir profesije i promene u karijeri? Valja li onda, kada već pričamo o košarci, ismevati i Majkla DŽordana jer je u jednom momentu sa parketa prešao na travu, gde se odlično pokazao u golfu? Konačno, da apostrofiramo još jednom, šta god radio – zakucavao i impresionirao NBA agente, krvario na terenu za Srbiju, podržavao Šešelja, psovao sudije, tetovirao se, poklanjao milionske iznose, boksovao, Darko Miličić je radio to iz srca i sa imenom i prezimenom. Onaj ko ga je napao, uradio je to iz interesa i čak bez inicijala. Pametnome dovoljno. Nije, međutim, problem samo u Jutarnjem listu, naprotiv. Problem je u svim onim našim medijima koji su taj tekst sa zadovoljtsvom, slavodobitno likujući, preneli i na naslovne strane "zakucali". Tu smrdi. I baš tim, koji su u tome uživalil, oprosti, Darko. Hrišćanski je. Oprosti im, jer znaju šta rade. I masno su plaćeni za to. Tako je to na Balkanu, već decenijama. NJih plaćaju, a nama ispostavljaju ceh. Sve u ime Evrope, antifašizma i vrednosti. Kako drugačije? Izvor: Novine novosadske