Pravda

Dok veliki broj Ukrajinaca ima želju da se okrene Zapadu, pre svega evropskim susedima čije vrednosti i način života žele da prihvate, novoizabrani lideri su izgleda skloniji Vašingtonu. Kako drugačije razumeti činjenice da je, prema rečima novinara i analitičara Patrika Smita iznetim na portalu „Salon”, novi ministar finansija bivše sovjetske republike postala Natalija Jaresko, građanka SAD koja je pasoš Ukrajine dobila zajedno sa naznačenjem na novu dužnost. Prema tvrdnjama ovog novinara, koji je dugo radio za „Internešenel herald tribjun” i „NJujorker”, pomenuta je bivši saradnik američke vlade koja je čudnim kanalima u svoj džep strpala stotine miliona dolara od ukupne sume namenjene političkom približavanju Ukrajine Zapadu. Takođe, on tvrdi da se Jareskova „proslavila” bezbrojnim sumnjivim finansijskim mahinacijama, kako preko svojih, tako i preko tuđih firmi. A upravo je ministar finansija, dakle Jareskova, u obavezi da se bori protiv korupcije koja već godinama guši ukrajinsku ekonomiju. Istovremeno, Hanter Bajden, sin američkog potpredsednika DŽozefa Bajdena, postao je član uprave „Burizma holdinga”, najveće ukrajinske kompanije za promet gasom. Bajden mlađi (44) u žižu interesovanja američkih medija došao je nedavno, kada je otkriven podatak da je otpušten iz rezervnog sastava američke armije jer je utvrđeno da je koristio narkotike. U ukrajinskoj vladi udomljenje je našao i Litvanac Ajvaras Abromavičijus, partner investicione kompanije „Ist kapital”, koji je sada postao ministar ekonomije. Ako ekonomija u Ukrajini još uopšte postoji, komentariše Patrik Smit. Ukratko, sve što se dešava sa ukrajinskim finansijama i što će se dešavati u budućnosti, kontrolisaće – Vašington. A imajući u vidu „sklonost” Amerikanaca ka samovoljnom kontrolisanju tuđih finansijskih tokova, jasno je da se Ukrajina, polako ali sigurno, pretvara u koloniju SAD. Usred Evrope. Nije onda ni čudno što je u Vrhovnoj radi (ukrajinskom parlamentu), poznatoj po čestim tučama deputata, već došlo do novih fizičkih okršaja pristalica novoizabrane vlade i opozicionara. Sve pomenuto dešava se u trenutku kada je američki Senat doneo odluku da u delove građanskim ratom zahvaćene zemlje armiji pod kontrolom Kijeva pošalje pomoć u naoružanju kako bi se lakše nosili sa pobunjenicima u Donbasu. Posle ovakve odluke, naravno, odmah je usledio odgovor Moskve u kojem se pominje čak i obaveza slanja ruskih trupa u Donjeck i Lugansk. Do sada, prema izjavama moskovskih zvaničnika, u borbu na jugoistoku Ukrajine išli su isključivo dobrovoljci. Otvoreno oružano mešanje SAD u tamošnje događaje iz korena menja odnos snaga, što je u ruskoj prestonici ocenjeno, u najmanju ruku, kao – opasno. Ovakav razvoj događaja, bez obzira na to da li će Ukrajina postati jedinstvena i federalizovana država ili će se jednostavno raspasti na dva dela, objektivno, odgovara samo Vašingtonu, i nikome drugom. Evropskoj uniji sigurno nije potrebna još jedna članica koja nije sposobna sama da brine o sopstvenim građanima, a kamoli da samostalno vodi poslovnu politiku. Posebno ne u trenucima ekonomske krize kroz koju prolazi ceo kontinent. Osim toga, prednost koju bi za poslovanje u Ukrajini imale američke kompanije u odnosu na evropske bila bi izrazita, pošto u Briselu trenutno i ne razmišljaju da u Kijev pošalju poziv za pridruživanje EU. Drugim rečima, evropski front suprotstavljanja Rusiji mogao bi lako da se okrene na suprotnu stranu – prema SAD.

Pročitajte još:Pogledajte šta su dogovorile Kina i SrbijaHrvati pobesneli zbog tetovaža Darka Miličića i njegove podrške Šešelju

Sami Ukrajinci u celoj priči ne bi imali nikakvu korist pošto bi pare koje eventualno zarade tamošnje kompanije išle na račune američkih banaka. A bankari sa one strane Atlantika sigurno neće biti preterano bolećivi prema žiteljima nekadašnje socijalističke zemlje. Naprotiv, i dalje će ih posmatrati samo kao gubitnike hladnog rata. Izvor: Politika