Pravda

Kina veruje da Rusija ima snage da prevaziđe tekuće poteškoće, poručio je juče Kin Đang, portparol kineskog ministarstva finansija u prvoj zvaničnoj reakciji najimućnije članice BRIKS-a na dramatičan pad vrednosti rublje uoči nove godine.„Peking je svestan fluktuacija rublje i mera koje Moskva preduzima da stabilizuje valutu. Kina i Rusija se u domenu ekonomskog razvoja jako dopunjuju: delokrug saradnje dve zemlje je širok. Postoji snažan potencijal za grananje saradnje dve nacije”, dodao je juče Kin, nakon godišnje konferencije za štampu ruskog predsednika Putina u Moskvi. Zvaničnik kineskog ministarstva finansija pri tome je precizirao da dva ključna ovogodišnja sporazuma Kine i Rusije – o trogodišnjoj zameni valuta mimo dolarskog obračuna i energetskoj saradnji – „nisu ugroženi”. Jučerašnji izraz poverenja Kine u sposobnost Rusije da prebrodi tekuće privredno-monetarne nevolje, u oštrom je raskoraku sa procenom Zapada da Moskva ubrzano klizi u ekonomsko-finansijski a sa tim i politički ćorsokak. Zapadnjačka teza bazirana je na pretpostavci da Rusija neće još zadugo moći da izdrži zabranu pristupa međunarodnom finansijskom tržištu koja je stupila na snagu 16. jula odlukom vlade SAD i dve nedelje kasnije sličnim potezom EU. Da obezbedi refinansiranje pristižućih dolarskih denominovanih dugova kompanija, banaka ali i državnih hartija od vrednosti, Rusija mora ili da napravi kompromis sa Zapadom oko krize u Ukrajini, ili da krene u prodaju zlatnih poluga, smatraju analitičari londonskog Sitija i američkog Volstrita. Ruski predsednik na jučerašnjoj konferenciji za štampu nije nagovestio otklon u navedenim pravcima. Umesto toga, Putin je procenio da će Rusiji biti potrebne dve godine da izađe iz sadašnjih ekonomskih nevolja. Po njegovoj proceni, sankcije Zapada predstavljaju 25–30 odsto ruskih problema. Rusija će u međuvremenu ipak morati da vraća povelike spoljne dugove, svesni su toga i zapadna finansijska tržišta, ali i Kina. „U eri pojačanih geopolitičkih tenzija na jugoistoku Azije, Kini ne odgovara oslabljena Rusija”, procenio je juče dnevnik „Saut čajna monitor”. Utisak Zapada da je Rusija paletom dosadašnjih i novonajavljenih sankcija sve više „izolovana”, samo delimično je tačan. Kina i Rusija su naime,  u oktobru potpisale trogodišnji sporazum o međusobnoj zameni valuta mimo dolarskog obračuna, težak oko 20 milijardi dolara, sa mogućnošću produženja i proširenja ovog aranžmana. I Rusija i Kina imale bi danas svaka svoje dugoročne interese da aktiviraju taj valutni aranžman. Peking da dodatno iskaže snagu svoje valute u globalnoj finansijskoj areni (povrh cementiranja veza sa Moskvom u trenutku njene priznate slabosti). Moskva bi istovremeno mogla da demonstrira svetu ali i domaćim biračima da ima finansijskog saveznika u vremenu konfrontacije sa Zapadom. Oktobarski sporazum o direktnoj zameni juana i rubalja, inače, ni izdaleka ne može da pokrije rastuće dužničke obaveze Rusije.

„Peking bi mogao da poveća svotu u razmeni, čisto da pokaže posvećenost jačanju odnosa sa Rusijom”, smatra Li Lifan, istraživač akademije za društvene nauke u Šangaju.U bici za likvidnost, Rusija ima i još jedan mogući adut na horizontu – da u predstojeće dve godine o kojima je govorio Putin podstakne preostale članice BRIKS-a da još brže aktiviraju svoju razvojnu banku sa najavljenih 100 milijardi dolara kapitala.

Izvor: Politika