Pravda

Teško naoružani napadači najpre biju ili ranjavaju posadu. Zatim lome elektronsku opremu koja određuje lokaciju tankera. Dok jataci pretaču zaplenjenu naftu, pirati merkaju unezverene taoce. Ako im se oteti mornari učine primamljivim plenom, povešće i njih na kopneno uporište – do isplate ucene, koja se obično kreće oko 200.000 američkih dolara po posadi. Za razliku od somalskih pirata, koji su sredinom prošle decenije vršljali oko roga Afrike, nova generacija otmičara u Gvinejskom zalivu ima daleko kraći fitilj. Rok za isplatu ucene u naftonosnom zalivu na zapadu Afrike između obala Angole i Senegala veoma je kratak. Najviše dva do tri dana. Ako traženi novac ne stigne, sudbina kidnapovanih mornara neizvesna je, upozorava Međunarodni pomorski biro (IMB) sa sedištem u glavnom gradu Malezije, Kuala Lumpuru. Gvinejski zaliv je novo globalno žarište piratskih napada, upozorili su ove sedmice IMB i učesnici Prvog međunarodnog foruma o miru i bezbednosti u Africi, održanom u Senegalu. Sedmina svih piratskih prepada na svetskom moru od januara do septembra ove godine (ukupno 231) izvedena je negde između nigerijske naftne luke Harkur i Dakara, glavnog grada Senegala. Podaci IMB inače ukazuju na postojani rast piratskih napada u Gvinejskom zalivu od početka milenijuma (2010. dogodilo ukupno 33, lane gotovo duplo više). Analitičari osiguravajućih društava u londonskom Sitiju procenjuju da je broj neprijavljenih pomorskih napada u Gvinejskom zalivu znatno veći, prenosi „ Fajnenšal tajms”. Istovremeno, između južnih obala Arabijskog poluostrva, strateškog prolaza Bab el Mandeb na Crvenom moru i roga Afrike tamošnji pirati su u prvih devet meseci ove godine tek 10 puta nasrnuli na brodove koji su prolazili, a samo dva napada su bila uspešna. Koliko 2011, somalski pirati su u regionu, kojim se godišnje iz Azije ka Suecu i nazad kreće oko 55.000 brodova svih dimenzija, izvršili su 237 napada. Potonji drastični pad pomorskih prepada i otmica oko roga Afrike direktno je u vezi sa snažnim prisustvom mnogobrojnih stranih armada u tim vodama i prilivom privatnih firmi koje obezbeđuju brodove na zapadnom obodu Indijskog okeana. Ulazak privatnih firmi za pomorsko obezbeđenje nadomak Adenskog zaliva doneo je inače zabrinjavajuću novinu na svetskom moru – pojavu nepoznatog broja brodova skladišta svakolike municije koju bez velike kontrole koriste po svom nahođenju, navodi IMB. I dok je piratska pretnja osetno popustila na istoku Afrike, na zapadu Crnog kontinenta – pomorske pljačkaše za sada nema ko da zaustavi. Iako su lideri zapadne Afrike u junu 2013. odlučili da osnuju regionalni centar za koordinaciju borbe protiv pirata (sa postajama duž obale), u akciju još nisu krenuli. Najpre zato što mornarice država na obalama Gvinejskog zaliva nemaju ni dovoljno patrolnih čamaca, ni kompjutersku i satelitsku opremu neophodnu za praćenje zbivanja u njihovim teritorijalnim vodama… „Na nacionalnom nivou mnoge službe ukrštaju ovlašćenja i nadležnosti”, upozorio je forum u Senegalu šeik Bara Cisokoho, kontradmiral senegalske mornarice. Povrh toga niz zemalja na obalama Gvinejskog zaliva ima nerazrešene sporove oko demarkacije pomorskih granica u regionu izuzetno kvalitetnih nalazišta nafte na dnu Atlantskog okeana. „Pirati postaju zabrinjavajuća pretnja u Gvinejskom zalivu”, priznao je nigerijski predsednik Gudlak DŽonatan na forumu u Senegalu.

Pročitajte još:Brisel u šoku: Grčka prekršila sankcije i potpisala ugovor sa Rusijom!Premijer Italije: Treba tražiti dodirne tačke sa Rusijom

Ko su počinioci sve brutalnijih piratskih napada i odakle im oružje i novac za drske otmice, za sada je neizvesno. Pojedini posmatrači povezuju plimu piratskih udara u Gvinejskom zalivu sa približavanjem predizborne kampanje u Nigeriji pred opšte izbore u februaru 2015. godine. U međuvremenu, Forum o miru u bezbednosti u Africi završen je apelom predsednika Senegala međunarodnoj zajednici da pomogne stabilizaciji prilika u Libiji. Poziv stranim armadama da uđu u borbu protiv zapadnoafričkih pirata za sada je izostao. Izvor: Politika