Pravda

On je na sednici Odbora za finansije rekao da Vlada još nije pripremila precizne planove za otpuštanja i da se u tom segmentu nailazi na prve rizike jer se za sada ne vidi jasan plan kako će to smanjenje da se ostvari. „Ono na šta se računa je prirodni odliv, tj odlazak u penziju i red veličina tog prirodnog odliva do sada je bio od 15.-20.000 ljudi“, istakao je on i dodao da to ne znači da će automatski za toliko i da se smanji broj zaposlenih jer uvek mora da postoji određeni broj zamena za one koji odu u penziju. Petrović je precizirao da do ovog smanjenja koji je Vlada predvidela neće doći u 2015.godini jer je to proces koji traje. On je ocenio da budžet za 2015.godinu predviđa značajna strukturna prilagođavanja koja podrazumevaju trajno smanjenje troškova reda veličine između 600-650 miliona evra, što je ocenio kao najveći značaj za budžet. To trajno smanjenje troškova se, prema njegovim rečima, neće u potpunosti ostvariti u 2015. godini, ali je realno očekivati da se to dogodi u 2016.godini i nakon toga. Najvažnija mera za strukturno smanjenje deficita u sledećoj godini su smanjenja plata i penzija na kojima će se uštedeti 400 miliona evra, a ostale mere koje doprinose ovom strukturnom smanjenju deficita od 600-650 miliona evra su, kako je naveo, smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru, ali i regulisanje rada javnih preduzeća. Kao što je izrazio bojazan koliko će efikasno biti sprovedeno smanjenje zaposlenih u javnom sektoru, Petrović je naveo da drugi rizik predstavlja realizacija reformi u javnim preduzećima. „Da bi se ostvarile dobre trajne uštede neophodno je da se javna preduzeća stave pod kontrolu i dobro je što budžet predviđa da neće biti dodatnih garancija, što znači pokrivanje gubitaka za Srbijagas, EPS, a govori se i o rešenju za Železaru“, istakao je Petrović. Sve to, kako je naveo, za sada postoji kao plan, ali ne postoji nijedna jasna naznaka da će se to i desiti“, istakao je on. On je pohvalio to što je unapređena transparentnost budžeta i što su garancije javnim preduzećima sada budžetirane iznad crte, što znači da je deficit iskazan realno. Kao veliki minus, Petrović je ocenio to što Vlada još nije napravila fiskalnu strategiju, dakle srednjoročni plan fiskalne konsolidacije, a koja po zakonu ide ispred donošenja budžeta. "To je i suštinski razlog jer da bi pravili budžet morate da imate trogodišnji plan“, rekao je on. Petrović je istakao i da se prema preliminarnim pokazateljima može uočiti da se stabilizacija javnog duga u odnosu na BDP neće desiti 2017.godine, već tek 2018.godine. Predviđeno trogodišnje smanjenje budžetskog deficita nije dovoljno za stabilizaciju i smanjenje javnog duga do 2017.godine - neophodno je ambicioznije smanjenje deficita ili produžetak konsolidacije“, ističe se u Izveštaju fiskalnog saveta. U izveštaju se navodi da ovaj budžet ne predviđa suštinski zaokret u politici subvencija, osim smanjenja podsticaja u poljoprivredi.

Pročitajte još:Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji, čak ni kada uđe u EUVučić: Brisel više ne molimo!TREĆI SVETSKI RAT POČEO 08.08.08: Niko nije primetio, očekivali smo potpuno drugačiji scenario!

Izvor: Tanjug