Pravda

Već od sedamdesetih godina ovog veka u Srbiji bi leto moglo da postane neprekidan toplotni talas, s čestim temperaturama i do 40 stepeni. Između 2040. i 2050. godine klima u Srbiji biće vidno izmenjena. Ako bismo se sada probudili u tom vremenu, ne bismo ga prepoznali: činilo bi nam se da smo u nekoj od mediteranskih zemalja. Ovako klimu u Srbiji u ovom veku vidi dr Vladimir Đurđević, docent na Grupi za meteorologiju beogradskog Fizičkogfakulteta. On  predstavlja do kakvih je rezultata došao, istražujući kakvo će vreme biti u našem podneblju za stotinu godina, u svetlu zvaničnog zaključka nauke da se klima na Zemlji menja jer je industrijsko zagađenje atmosfere dostiglo velike razmere a efekat staklene bašte zagreva planetu. Dr Đurđević kaže da radi segment klimatskih promena u Srbiji u okviru regionalizacije klimatskih scenarija za budućnost a da se model globalne klime razvija u desetak referentnih centara u svetu. Izrada modela globalne klime važan je cilj naučnih istraživanja u okviru G-20, razvijenih zemalja kao što su Japan, Kina, Amerika, Australija... On ističe da globalne projekcije daju grube informacije za neki region, pa tako i Srbiju, tačnije prikazuju osnovne parametre klime koji će karakterizovati naše, ili neko drugo podneblje. – U Beogradu smo razvili model za simuliranje regionalne klime baziran na atmosferskom modelu Eta i okeanskom modelu Univerziteta Prinston, čiji je cilj da što vernije predstavi našu lokalnu klimu u narednih stotinu godina. U Srbiji je u proteklih 60 godina zabeležen statistički značajan porast temperature. Od početka prošlog veka do danas temperatura je viša za jedan stepen. Kod nas je ovo najbolji pokazatelj o promeni klime, ali globalno je smanjena količina leda na Severnom polu, ubrzano se tope glečeri, pomeraju granice snežnog pokrivača. Uočena je i promena u učestalosti i trajanju toplotnih talasa u Srbiji, pa ih je duplo više a duži su za nekoliko dana u odnosu na vrednosti iz sredine prošlog veka. Klimatski indeksi, posebno oni vezani za srednje i maksimalne dnevne temperature, značajno su porasli u poslednjih 50–60 godina. Ne bude li dogovora o redukciji ugljen-dioksida, a to bi trebalo da se desi u Parizu 2015. godine, tempo pozitivnog porasta temperature u Srbiji, kao i na globalnom nivou,osetiće se za nekoliko desetina godina. Za stotinu godina temperatura u našem podneblju porašće za četiri stepena. Tako će nam leta biti neprekidni toplotni talasi, kao što se dešavalo 2012, kada je temperatura dostizala 40 i više stepeni. Najviša ikad zabeležena temperatura, od 44,9 stepeni, bila je 24. jula 2007. u Smederevskoj Palanci. Tada je toplotni talas trajao deset do petnaest dana. Takvo leto moglo bi da se dogodi već od 2070. godine. – Između 2040. i 2050. promene će biti takve da ćemo moći da kažemo da je klima Srbije promenila svoje karakteristike. Imaćemo klimu blisku mediteranskoj, što znači da ćemo uživati u blagim zimama s malo snega – kaže dr Đurđević. Očekuju nas duga, topla leta. Proleća i jeseni, kakve smo imali, više neće biti. – LJudi pitaju gde su nestala dva godišnja doba. Nisu nestala u astronomskom smislu, ali u klimatskom jesu, sada imamo jedan mesec leta više! Promene klime, kako navodi Đurđević, najviše opažaju poljoprivrednici. Primećuju da biljke cvetaju ranije, promenjeni su datumi setve i žetve pojedinih kultura. Paori tvrde da vreme više nije isto. A šta kaže dr Đurđević na istraživanje koje opovrgava stav nauke da je u toku globalno zagrevanje, objavljeno u američkom „NJu sajentistu” pod naslovom „Klima usporava”? – Temperatura ne opada niti je prestala da raste. U poslednjih šesnaest godina usporen je porast globalnog zagrevanja, ali nije došlo do globalnog zahlađenja. Postoji šansa da će ova godina biti najtoplija od početka merenja vremenskih parametara. Period od šesnaest godina suviše je kratak da bi postao merilo za prestanak zagrevanja planete – odgovorio je. Šta može da spreči daljnje globalno zagrevanje? – Ako Kinezi, trenutno, pored Amerikanaca, najveći zagađivači u svetu, odluče da prodišu, odmah će se promeniti planetarni bilans zračenja. No, većina zagađivača hoće i dalje da troši ugalj i naftu, jer je to najjeftinija i najprofitabilnija energija. Da li je Amerika licemerna kada se zalaže za smanjenje štetnih emisija, a kao najveći svetski trovač atmosfere nikada nije potpisala Kjoto sporazum? – U Americi se događa najveća polarizacija, na one koji smatraju da se klima menja zbog čovekovih nedela i one koji misle drugačije. Mediji produbljuju tu polarizaciju. A razlog za stvaranje „frke” u osnovi jesu interesi – uveren je dr Đurđević. Da li je i tu umešana politika, kako ističu neki domaći i strani stručnjaci za klimatske promene? – Nažalost, industrija i ekonomski interesi umešali su se u nauku, daleko više nego politika. Još su neke pojave doprinele porastu temperature na Zemlji ali sunčeva energija siguran sam, nije od presudnog uticaja, kako to misle protivnici teorije globalnog zagrevanja Jer, proračuni pokazuju da sunce doprinosi promeni temperature na globalnom nivou manje od deset procenata – kaže dr Đurđević.

Pročitajte još:U 95. godini otišao u penziju, puca od zdravlja i energije: Doktor (100) otkrio recept za dug život!(VIDEO) Pogledajte kojih su to 10 najsmrtonosnijih bolesti u istoriji čovečanstva

Izvor: Politika