Vangova izjava u Bangkoku imala je momentalno dejstvo na moskovskoj valutnoj berzi – prvoj na kojoj je kineski juan zvanično izašao u međunarodnu razmenu. Rublja je ojačala 3,1 odsto u odnosu na američki dolar, zbog obnovljenog poverenja investitora da postoji način da Rusija izbegne omču zapadnih sankcija. Koliko krajem prošle sedmice, odmah iza godišnje konferencije za štampu ruskog predsednika Vladimira Putina, portparol kineskog ministarstva finansija Kin Đang poručio je da dva ključna ovogodišnja sporazuma Kine i Rusije – o tridesetogodišnjoj energetskoj saradnji (težak oko 400 milijardi dolara) i o trogodišnjoj zameni valuta mimo dolarskog obračuna (nominovan na oko 24 milijarde dolara, sa mogućnošću uvećanja i produženja) – nisu ugrožena. Dva spomenuta sporazuma obračunata su inače isključivo u rubljama i juanima, u skladu sa objavom Moskve i Pekinga još 2010. godine da će radi zaštite domaćih ekonomija nastojati da se okanu upotrebe američkih dolara u međusobnom poslovanju i umesto toga okrenuti se svojim valutama. Za sada je neizvesno da li je danas došao trenutak da Rusija i Kina aktiviraju oktobarski valutni aranžman, jedan od 28 sličnih koje je Peking u međuvremenu već potpisao sa državama širom sveta. Kina je u oktobru u okviru programa direktne zamene valuta Argentini obezbedila 2,3 milijarde dolara, u novembru je Venecueli, po istom principu, pozajmila četiri milijarde dolara…
Rusija i Kina ne vode razgovore ni o kakvoj finansijskoj pomoći, objavio je Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Putina 20. decembra. Ipak, neodređena najava šefa diplomatije Vanga o spremnosti Kine da pomogne Rusiji, ako zatreba, obnavlja debatu o mogućim međunarodnim finansijskim ambicijama države sa oko 3.890 milijardi dolara deviznih rezervi. Vladimir Putin je nedavno procenio da će Rusiji biti potrebne dve godine da izađe iz tekućih nevolja i da su zapadne sankcije tek 25–30 odsto ruskih problema. Odsečena od zapadnog finansijskog tržišta, Rusija će ipak morati da vraća povelike spoljne dugove. Odlučan da Rusiju ekonomski sapne sankcijama i finansijski izoluje, Zapad čini se tek počinje da uočava neželjene posledice takvog pristupa. „Kina postaje sve izdašniji zajmodavac u krajnjoj instanci za veliki broj finansijski osiromašenih država širom sveta, nudeći im iz geopolitičkih razloga sve izdašniju podršku u juanima. Peking na taj način počinje da predstavlja mogućeg rivala MMF-u i dolarskom svetu, sa bitnim kvalitativnim preimućstvom. Dok MMF uz dolarske kredite koje nudi zahteva stroge reforme, Peking ne ističe slične zahteve”, upozorila je juče agencija Blumberg. Peking ovih dana ponovo ističe značaj strateškog partnerstva sa Moskvom. Početkom milenijuma Rusija je uvozila kinesku robu za manje od milijardu dolara, dok je izvoz bio šest puta veći. Suficit se u međuvremenu pretvorio u deficit. Rusija je lane iz Kine uvezla robu u vrednosti od 56 milijardi dolara, dok je izvezla za 40 milijardi. Lane je osam odsto trgovinske razmene Kine i Rusije obračunato u juanima i rubljama, što je četiri puta više nego 2012. godine.
„U eri pojačanih geopolitičkih tenzija na jugozapadu Azije, Kini ne odgovara oslabljena Rusija”, procenjuju ovih dana kineski mediji. Ukoliko Peking ipak postane ruski zajmodavac u krajnjoj instanci, Kina bi stekla priliku da dodatno iskaže snagu svoje valute u međunarodnoj areni, priznaju zapadni analitičari. Finansijsko-ekonomska kriza Rusije, prema proceni Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa, jedna je u nizu „transformacionih pomaka” u predstojećih 12–18 meseci. Ukoliko bi Kina juanima sanirala dugove Rusije, bio bi to prvi slučaj takve vrste angažovanja Pekinga u globalnoj finansijskoj areni. Platežna moć Kine i široki izlazak na međunarodnu političku, ekonomsku i finansijsku scenu menjaju globalni pejzaž, procenjuje Svetski ekonomski forum u izveštaju za 2015. godinu.
Pročitajte još:Pajtić: EU nema alternativu!
„Ideja da SAD i Evropa kontrolišu ceo svet počinje da se menja. Kina će nastaviti da traga za načinima da u narednim godinama prikaže svoju ekonomsku snagu”, prenose zapadne agencije. Siloviti prodor juana na međunarodno finansijsko tržište – kojim od kraja Drugog svetskog rata suvereno dominira američki dolar (70 odsto globalne trgovine i celokupni promet zlata i nafte obračunava se u američkoj valuti) – deluje kao jedna od neizbežnih posledica ekonomskog jačanja Kine i slabljenja dugogodišnje pozicije SAD kao jedine globalne ekonomske sile. Sredinom 20. veka, tačnije 1950. godine, 29 odsto svetskog stanovništva živelo je u Kini, dok je njen udeo u ekonomskoj proizvodnji (po paritetu kupovne moći) iznosio pet odsto. U to vreme u SAD je živelo osam odsto svetskog stanovništva koje je stvaralo 28 odsto svetske proizvodnje. SAD su danas najača ekonomija sveta, a Kina je odmah iza Amerike. Finansijskom izolacijom Rusije dolarski svet dao je Kini priliku za novi solo-prodor juana i sudbonosnozaobilaženje američke valute u finansijskoj areni sveta. Izvor: Politika (Tanja Vujić)
VLADIKA NIKOLAJ: Tri kratke pouke Srbima 
