Pravda

Po vašem mišljenju, u čemu je smisao sankcija? Sve takozvane sankcije u značajnoj meri su usmerene na to da bi se podrivala pozicija konkurenta. Što se tiče političke crte ovih sankcija, trebalo bi dodati i to da su naši zapadni partneri bili prvi koji su pozivali da se one uvode kokretno protiv onih lidera koji ne ispunjavaju odluke UN i da navodno čine sve kako bi se izbegao bilo kakav negativni efekat na stanovništvo. U slučaju Rusie, izabrana je upravo dijametralno suprotna logika. Javno izjavljuju da su sankcije usmere na to da se nanese jak udar ruskoj ekonomiji, kako bi narod osetio koliko mu je loš život pod tim režimom. Uvodeći sankcije, SAD i EU čak su i pojasnili da su one u vezi sa određenim delovanjem RF. Povod za ovaj pritisak je beskrupulozan. Na primer, u julu su uvedene sektorske sankcije, najavljene kao najbolnije za rusku ekonomiju, a povodom histerije koja je zavladala nakon obaranja malezijskog Boinga. Tada su bez suda i istrage, bez bilo kakvog postupka, upravo pobunjenici bili proglašeni za krivce, iako su bez pogovora predali holandskim ekspertima crne kutije koje su oni našli. Naravno, bila je optužena Rusija. Sada se ćuti o tragediji sa malezijskim Boingom, a mi pozivamo da se obrati pažnja na činjenicu da istraga neopravdano dugo traje. Naši zapadni partneri ćute ili, u najboljem slučaju, govore da im je potrebna još jedna godina. Nije uredu da se tragedija koristi za postizanje svojih geopolitičkih ciljeva. Kakve su vaše prognoze za sledeću godinu u vezi sa sankcijama? Mi ne pravimo prognoze. Sankcije su njihov problem. Mi se bavimo svojom ekonomijom. Čvrsto ćemo se zalagati da naši partneri ostvaruju svoje međunarodne obaveze, iako oni već sad pokušavaju da ih izbegnu. Ako bude potrebno, posegnućemo za odgovarajućim pravnim merama. Ranije ste, vezano za Ukrajinu, pominjali „partiju mira“ i „partiju rata“. Koje ukrajinske delatnike svrstavate u ove „partije“? O tome šta žele, u redovima sadašnjeg ukrajinskog rukovodstva, može se suditi prema njihovim izjavama. Ali, naravno, postoje one stvari koje mi odvajamo od retorike. Za nas su glavna dela, a ne reči. Što se tiče dela - osećamo da je predsednik Petar Porošenko privržen sporazumu iz Minska, a to je bilo i potvrđeno tokom telefonske konferencije u kojoj su učestvovali predsednici Rusije, Ukrajine, Francuske i kancelarke Nemačke. Kako vi sagledavate perspektive minskog procesa? Taj proces nije jednostavan, jer je sporazum okviran i predstoji njegova implementacija, odnosno prevod na jezik praktičnog delovanja. Na tome se već radi i nadam se da se proces bliži kraju, što se tiče konačne linije razgraničenja. Već počinje uklanjanje teškog naoružanja, u toku je i rad na terenu, neposredno među ukrajinskim vojnicima i predstavnicima pobunjenika uz pomoć ruskih oficira koji su bili poslati na lični poziv ukrajinskog predsednika kako bi učestvovali u ovoj akciji. Nadam se da će već u narednim danima ovo pomoći da se sve brže odvija- već je zabeležen značajno manji broj incidenata, manje ljudi gine. Postoje pojedini slučajevi, ali to je neuporedivo sa onim što je bilo ranije. U poslednje vreme ste dali nekoliko kontradiktornih izjava. Naime, u nedavnom intervjuu za Frans 24 ste rekli da Rusija „ne predlaže federalizaciju ili autonomiju“ za Donjecku i Lugansku oblast. Ali, krajem marta ste govorili da su političke snage Ukrajine obavezne da se „dogovaraju o federaciji u čijim okvirima svaki region treba da ima široke mogućnosti i ovlašćenja“. Uvek sam govorio isto. U intervjuu za Frans 24 rekao sam da mi Ukrajini uopšte ne namećemo nekakav konkretni termin – da li će se to zvati federacija, decentralizacija, ili kao što u engleskom postoji još mnogo sinonima. Državni sekretar SAD DŽon Keri mi je jednom prilikom rekao da im je neophodna decentralizacija, ili kako se on još izrazio devolution- što otprilike znači transfer, prenos ovlašćenja. Nama je svejedno. Onaj ko je sada na vlasti u Ukrajini, trebalo bi da se dogovara o tome kako će biti rešena pitanja jezika, kulture, istorije, kako će biti izgrađeni odnosi sa centrom, na kraju krajeva, koji će se praznici slaviti. Mi razumemo da na zapadu Ukrajine 9.maj sasvim drugačije doživljavaju nego u Rusiji i na jugoistoku Ukrajine. To je veoma složena konstrukcija. Pokušaji da se stvaranjem nekakvog komiteta u okviru Vrhovne rade, u kojem bi oligarsi i političari usaglašavali nekakve parametre ustavnog ustrojstva, samo produbljuju problem. Neophodna je otvorena, inkluzivna ustavna reforma- baš onakva kako je bilo definisano u aprilu u Ženevskoj konvenciji. Ta reforma podrazumeva učešće svih regiona i političkih snaga.

Pročitajte još:Na ukrajinske poslanike bačena bomba u centru Kijeva Srbija postaje mirovni posrednik između Novorusije i Ukrajine!? Medvedev: Sankcije Zapada neće zaustaviti razvoj Rusije

Izvor: Glas Rusije