Pravda

Projekat će biti pokrenut 1. januara pod palicom profesora Univerziteta Tel Aviva Amita Gefena, jednog od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti inženjeringa tkiva, navodi se u saopštenju fondacije dostavljenom Tanjugu. Tim stručnjaka izradiće studiju izvodljivosti o proizvodnji veštačkih pilećih prsa, uz predloge mogućih rešenja i detaljne implikacije njihove realizacije. Veštačko meso ne zahteva gajenje životinja u pretrpanim industrijskim farmama niti njihovo klanje, a ima i značajan ekološki faktor, budući da se veruje da bi meso proizvedeno u laboratoriji moglo da smanji emisije gasova koji u atmosferi stvaraju efekat staklene bašte, kao i upotrebu vode i zemlje. Takvo meso proizvodi se u sterilnom, kontrolisanom okruženju iz ćelija uzetih iz živih životinja. Te ćelije se potom inkubiraju u serumu koji sadrži amino kiseline i neorganske soli i podstiče metabolizam i rast ćelija. Nakon svega nekoliko dana, formira se tanak sloj mišića, identičan onom u mesu koje se danas konzumira. "U svetlu rasta populacije i prognoza za budućnost, čovečanstvo mora da razmotri održivije modele proizvodnje hrane, koji će pružiti alternative za tradicionalne načine koje sada koristimo. Inženjering tkiva može da ponudi takve alternative i to je ono što ćemo istraživati u okviru našeg projekta", rekao je profesor Gefen. Za portal PPNS, kraći komentar izneo je genetičar, prof. dr Miodrag Dimitrijević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Prema njegovom mišljenju, ovo je zapravo meso dobijeno u "petri šolji" iz kulture tkiva. Slično pokušavaju i sa organima za ljude. Videćemo kako to ide kod ptica i sisara, ali je kod kloniranja biljnog tkiva, na ovakav način, poznato da može da dođe do različitih mutacija naslednog materijala (somaklonalna varijacija). Ako u fondaciji mogu da izdiferenciraju tkivo iz ćelije, da ne bude "mesna masa", već jasno izdiferencirano tkivo (u ovom slučaju pileće grudi), sasvim je jasno da idu polako ka dobijanju kompletnog pileta iz kulture ćelije, što je ogroman posao sa neizvesnim ishodom. Ideja je da je svaka ćelija totipotentna i da sadrži sve informacije za razvoj kompletnog organizma. Ono što nije sasvim proučeno i shvaćeno je kakvi su to mehanizmi, koji uslovljavaju ćelijsku specijalizaciju za pojedina tkiva i organe. Ako ovo profunkcioniše, biće moguće da ljudima bez udova (primera radi) isprovociraju da ponovo izraste ruka (kao rep guštera). LJudske ćelije imaju te "gušterske" sposobnosti u manjoj meri. Kada dođe do povrede, zarastanje rane je zapravo umnožavanje novih ćelija koje popunjavaju "rupu" i specijalizuju se za ulogu oštećenih ćelija. To je rudimentirana totipotentnost. Treba da se vidi, šta je to što kod guštera omogućava da se obnovi ceo deo tela, a kod ljudi to nije moguće. To su jako interesantna istraživanja.

Pročitajte još:Evo kako je Sokrat pre 2.500 godina predvideo šta će se sve dešavati u Srbiji danas (VIDEO) Iz furgona ispalo skoro 2 miliona dolara, ljudi se grabili za šake pune novčanica! EU: Nacionalne vlade neka same odluče o GMO

Izvor: prviprvinaskali.com