Pravda

"Naredne godine navršiće se 70. godišnjica Nirnberškog procesa i takođe ista godišnjica prvog i jedinog nuklearnog bombardovanja dva grada - Hirošime i Nagasakija. Nisam slučajno pomenuo oba događaja u istom kontekstu. Smatram da ove teme treba da raspravimo zajedno sa advokatima i stručnjacima za zločine protiv čovečnosti koji ne zastarevaju, kazao je Nariškin prezidijumu Ruskog društva istoričara. Ruski šef parlamenta je podsetio da je nukelarni napada na Hirošimu i Nagasaki teško moguće opravdati sa vojne pozicije, jer je poraz Japana praktično odlučen nakon što je Sovjetska armija odnela pobede u Mandžuriji. “Atomske bombe na dva mirna grada bile su čist akt zastrašivanja koj je rezultirao smrću na hiljada japanskih civila. Vratimo se na tu temu naredne godine”, poručio je Nariškin. Bombardovanje Hirošime se desilo 6. avgusta 1945. godine, a Nagasakija tri dana kasnije i rezultirali su smrću između 150.000 i 250.000 ljudi, mahom civila.

Pročitajte još:Orban žestoko udario na Ameriku, preti li konačni razlaz?Putin drži ruku iznad dugmeta za opšti nuklearni napad!

Vlasti SAD su rekle da je demonstracija sile ubrzala kapitulacij u Japana i sprečila kopnenu operaciju koja je mogla uzrokovati teške gubitke američkoj vojsci. Istovremeno, međunardone organizacije za ljudska prava su dva napada, posebno onaj na Hirošimu, ocenile kao nemoralna i kao kršenje duha konvencija koje zabranjuju upotrebu oružja masovnog uništenja protiv civilnog stanovništva zaraćene strane. Japanski zvaničnici i aktivisti za međunarodno pravo postavljali su pitanje bombardovanja do danas, iznoseći da je radijacija naškodila deci dva grada, uzrokujući brojne bolesti, skupe lekarske preglede i konstantan strah po zdravlje svih ostalih. Izvor; Srbijadanas.com