Pravda

Između Božića i Nove godine u Evropi je malo ko na svom radnom mestu, ali će se u Srbiji raditi i u državnom i u privatnom sektoru. Odmaraćemo, samo na dane propisane zakonom - prvi, drugi i sedmi januar, iako su se novogodišnji praznici ovog puta “namestili” idealno za spajanje. Vlada Srbije dala je državnim službenicima “voljno” samo ova tri dana. Istina, prvi i drugi januar moći će makar da spoje sa vikendom. U Vladi je rečeno da odrđeni  ljudi rade dan i noć, pa će vrata Nemanjine 11 biti otvorena i tokom praznika. Slično je i u ministarstvima. - Zvanično, imamo tri neradna dana, ali kako je posla mnogo, i tada ćemo morati da radimo - kažu u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Skupštini Srbije tempo diktira Vlada, tako da će zavisno od zakona koji stignu na usvajanje praviti i raspored rada. U javnom sektoru spajanja neće biti jer je iz Vlade stigla direktiva da je to zabranjeno, a privatnici će se uglavnom uzdržati od spajanja, zato što im se to ne isplati. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, smatra da je spajanje praznika veliki luksuz koji Srbija sebi ne može da priušti. Vlada Srbije dala je državnim službenicima “voljno” samo ova tri dana. Istina, prvi i drugi januar moći će makar da spoje sa vikendom. Novostima je, međutim, u Vladi rečeno da “njeni čelni ljudi rade dan i noć”, pa će vrata Nemanjine 11 biti otvorena i tokom praznika. Slično je i u ministarstvima. - Zvanično, imamo tri neradna dana, ali kako je posla mnogo, i tada ćemo morati da radimo - kažu u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Skupštini Srbije tempo diktira Vlada, tako da će zavisno od zakona koji stignu na usvajanje praviti i raspored rada. U javnom sektoru spajanja neće biti jer je iz Vlade stigla direktiva da je to zabranjeno, a privatnici će se uglavnom uzdržati od spajanja, zato što im se to ne isplati. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, smatra da je spajanje praznika veliki luksuz koji Srbija sebi ne može da priušti. Atanacković je ukazao da treba podići efikasnost rada, prvenstveno državne uprave i javnog sektora za vreme praznika i ne dozvoliti njihovo masovno spajanje, jer to stvara mnogo troškova i opšti pad prometa, posle čega se privreda do marta ne oporavi. - Dobra strana spajanja praznika je što zaposleni dobijaju mali odmor koji mogu posvetiti porodici, ali i oporavku od svakodnevnog stresa - kaže Ranka Savić, predsedica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Pozitivno je i što poslodavci, koji su u problemu i lošije posluju, imaju uštedu na energentima. Savićeva smatra da ima mnogo više negativnih posledica praznovanja. Jedna od mana je i što zaposlenom, po povratku na posao, treba nekoliko dana da se prilagodi na poslu posle odmora, pa mu je produktivnost manja. - Poslodavci gube, naročito oni u privatnom sektoru i zato će oni i ove godine raditi - objašnjava predsednica ASNS. - Doskora, praznike je spajao javni sektor i državna uprava. Sada nisam sigurna da li će biti tako pošto je premijer najavio i rad za praznike. Ovo nije samo naš “specijalitet”. Mi imamo pogrešnu predstavu da se u zemljama EU radi više nego kod nas. Razlika između njih i nas je u efikasnosti rada, uređenoj državi i mnogo boljoj organizaciji. Naš zaposleni na poslu provede više vremena nego radnik u zemljama EU. Da će privatni preduzetnici iskoristiti samo regularne dane praznika, po slovu zakona, potvrđuju i u fabrici i veleprodaji tekstila “Forma VS” u Rakovici. - Neradni dani su samo prvi i drugi dan nove godine, a već trećeg i četvrtog ćemo redovno raditi - kažu u “Formi VS”. - Nikad ne spajamo praznike, jer nam se to ne isplati. U tom periodu radimo godišnji popis.

Pročitajte još:Ekonomsko samoubistvo: Antiruske sankcije zatvorile 1.900 kompanija u Italiji!Merkelov pod optužbama za širenje desnog ekstremizma u Nemačkoj

Neradno će biti samo u pojedinim privatnim firmama, koje su u tome našle računicu. Mnogi su čak zaposlenima zabranili da između praznika troše dane godišnjeg odmora, kako ne bi bilo spajanja i mini godišnjih odmora. Ni u drugim državama spajanje nije regulisano zakonom, ali je uobičajena praksa i zasniva se na dogovoru zaposlenih i poslodavaca. Zakonom su zagarantovani samo dani na sam praznik, a ostalo je stvar dogovora. Tako u Francuskoj između Božića i Nove godine većina se odmara. Tokom cele godine rade 7,5 sati dnevno, umesto 7, koliko je propisano zakonom, pa tako skupe nekoliko slobodnih dana koje koriste na kraju decembra. I Italijani koji rade ovih dana pravi su izuzetak, kako u privatnom, tako i u državnom sektoru. Od 24.12. do drugog januara spajaju gotovo svi, a ima i onih koji se u kancelarije i fabrike ne vraćaju ni do sedmog januara, jer dan pre slave nacionalni praznik Befanu. I u Nemačkoj mnogi spajaju toliko, samo što oni na naš Badnji dan slave Tri kralja. Praznike će spajati i Rusi, pa će na posao tek posle Božića, osmog januara. I Slovenci mogu da se odmaraju na kraju decembra, ali su im malo stroža pravila, pa sav posao mora da se odvija uobičajeno, a kolege da se dogovore ko će se odmarati. Ti dani ne odbijaju se od godišnjeg odmora. Izvor: Novosti