Pravda

Piše: Aleksandar GESKIN, nezavisni ekspert Sada su se odnosi Rusije i SAD spustili na verovatno najnižu tačku za poslednjih 20-30 godina. Odnosi dve zemlje prvo svoje veće tumbanje doživeli su 08.08.08. u vreme prisiljavanja Gruzije na mir. Tada se sve završilo dolaskom u posetu Gruziji američkog razarača Mason koji učestvuje u protivbalističkoj zaštiti SAD, a uzvratni potez bila je vežba ruske avijacije "Stabilnost 2008" za vreme koje su uvežbavane navike za strateško obuzdavanje pomoću nuklearnih krstarećih raketa H-102 i H-55. Rasplitati današnje klupko možda i treba upravo od te 2008. godine. NJu je obeležila ne samo pacifikacija sakašvilijevske Gruzije, nego i izborna kampanja za predsednika SAD. Ta godina je bila i godina početka svetske ekonomske krize koju sada "završenom" mogu smatrati samo ljudi sa pola mozga kojima tuđi život ne vredi ni pet para. Nešto ranije, 2000. godine, tadašnji američki predsednik DŽordž Buš (mlađi) objavio je da je u očima Vladimira Putina video njegovu dušu. On očigledno tada nije bio upućen u to da se Sakašvili sprema da zavodi „ustavni poredak“ u Gruziji po cenu genocida Osetina i ubijanja ruskih mirotvoraca. Takođe ne treba zaboraviti ni jednu od Bušovih oproštajnih rečenica: da nije mogao da spreči mnogo šta od onoga što se događalo jer je to bilo isplanirano još pre njegovog dolaska na položaj predsednika SAD. U ovom kontekstu, treba se prisetiti i Murovog filma o uzrocima tragedije koja se dogodila 11. septembra 2001, jer i to očito ne ide na Bušovu dušu. Iza njega je očito stajala druga figura koja je sasvim odgovarala nivou zadataka čije je rešavanje bilo isplanirano - Dik Čejni koji se može nazvati jednim od glavnih dobitnika u ratovima koje su SAD povele u Avganistanu i Iraku. Ova pretpostavka dobila je „i meso i krv“ nakon što je postalo jasno da je Obaminu izbornu kampanju finansirala banka Lehman Brothers' Investment Management u kojoj su na rukovodećim položajima bili Bušov mlađi brat DŽeb i njegov bliski rođak DŽordž Herbert Valker VI. Treba imati u vidu i da je odbijanje Hilari Klinton da prizna svoj poraz prilikom nominacije predsedničkog kandidata Demokratske partije - uoči 08.08.08 - u suštini otvorilo put senatoru DŽonu Mekejnu koji je u to vreme već postao predsednički kandidat Republikanske partije. Mekejnov odnos prema Rusiji verovatno ne traži nikakav poseban komentar. Treba ukazati i da je Barak Obama do početka ukrajinske krize lično imao prema Rusiji prijateljsku poziciju, što je utoliko važnije ako se odbace potezi njegove administracije koje je očito inicirala grupacija Klinton-Čejni. Ovo, naravno, ponovo navodi na pretpostavku da je institut predsedničke vlasti u SAD tokom poslednjih šest godina bio u toj meri razoren da je Barak Obama veći deo svojih predsedničkih mandata radio pod kontrolom snaga koje su prema njemu bile neprijateljske, ali je to posebna tema. Celom problemu još jednu dimenziju daje okolnost da je upravo namerni krah Lehman Brothers' Investment Managementa isprovocirao svetsku ekonomsku krizu. Sada postaje apsolutno shvatljivo zašto su određene snage Baraku Obami dodelile Nobelovu nagradu za mir. On tu nagradu, naravno, nije dobio za spoljnu politiku jer je tek bio stupio na dužnost predsednika SAD. NJemu je nagrada dodeljena isključivo za zasluge u unutrašnjoj politici: za to što nije dopustio klanu Klinton-Čejni-Mekejn i drugima da se dočepaju vlasti i da započnu Treći svetski rat.

Pročitajte još:TREĆI SVETSKI RAT POČEO 08.08.08: Niko nije primetio, očekivali smo potpuno drugačiji scenario!Mediji u Vašingtonu: Obama se naivno zaleteo u sukob sa RusijomObama odbio da prisustvuje obeležavanju dana pobede nad fašizmom

Izvor: Fakti