Pravda

1.Sa kojim razlogom ste privedeni i ako bi ste mogli u kratkim crtama da nam opišete šta se desilo? Ceo događaj oko mog privođenja u javnosti je malo drugačije interpretiran od onoga što se desilo u stvarnosti. Ja nisam uhapšena, niko mi nije stavio lisice na ruke u šest sati ujutru , niti me je iko maltretirao. Desilo se da su zaista vrlo rano, pre sedam izjutra pozvonili dvoje inspektora iz odeljenja za visokotehnološki kriminal, pokazali mi nalog za pretres ali i samo njihovo pojavljivanje u zoru dok su moja deca i suprug još uvek spavali je uznemiravajuće. Moram da priznam da su ipak bili vrlo ljubazni i ja sam donekle njih i razumem, jer su i oni došli po nečijem nalogu. Izlepili su moj računar, zapečatili ga i ja sam zajedno sa njima otišla u stanicu. Tu sam dala izjavu  da ja jesam napisala sporne članke o Ciganima, i da je moja kritika uperena ka vlastima i njihovom odnosu prema nama, njihovim primarnim građanima koji smo ih  doveli na pozicije (ja nisam) sa kojih nas maltretiraju i uništavaju naši zemlju, a ne protiv Cigana koji uzgred i nisu krivi zbog svoje sudbine. To raspirivanje mržnje dolazi upravo preko zvaničnih organa. Recimo pre nekoliko dana bila je dodela paketića deci ciganske narodnosti od grada Beograda, dok su naša deca uskraćena za tu priviligiju. Zar naša deca ne zaslužuju paketiće, da li su oni manje važni? Koliko roditelja srpske nacionalnosti može deci da priušti paketić? Ko tu sada stvara razdor i mržnju? Ja koja sam samo ukazala na nepošten stav prema nama ili vlast koja se tako ophodi prema svojim građanima, ali i svim ostalim neciganskim manjinama. Protiv mene je podneta krivična prijava za širenje rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti i to od strane vrlo kontraverzne osobe, izvesne Nevene Petrušić. Koju koliko sam shvatila do sada, jer su mi se javljali i Cigani koji ne žele da budu Romi, jer još uvek ne znaju cilj stvaranje te veštačke nacije koja uzgred nema ni prvi od postulata nacionalnosti odnosno matičnu državu, čak ni oni ne vole. Jer se već godinama provlači kroz medije, uglavnom crnu hroniku gde se detaljno objašnjava kako je i na šta trošila novac namenjen manjinama. Od opremanja svoje kancelarije pa do luskuznih putovanja. 2.Kada ste privedeni zbog teksta o privilegijama za Rome, kako ste se izjasnili u policiji, i da li su za neki određeni deo teksta inistirali da je sporan?  Izjasnila sam se da nisam kriva,da nisam ni znala da je zabranjeno pisati istinu i da to podleže krivičnom delu. I naravno priznala sam "zločin". Tražili su mi da dok traje istraga uklonim tekstove sa sajta Vaseljenske i Srpskog kulturnog kluba, što sam ja i uradila. Ne mislim ja da oni, policija, smatra da je tu išta sporno, ali kao što rekoh oni samo rade svoj posao. Poverenici koja je podnela prijavu protiv mene, ukoliko je pročitala članke, nesumnjivo je da je sve sporno. Verujem da je i samo pominjanje i tumačenje sporazuma o readmisiji vruća tema. A o brojkama koje se iz dana u dan pomeraju da ne govorim. Pogledajte samo reakcije "boraca za ljudska prava" i agresivnih feministkinja na tekst novinarke iz Politike koja je pisala o zvaničnim statistikama, ne nekim nabacanim brojkama, gde se jasno vidi da je naš natalitet u dubokom padu u odnosu na cigansku populaciju gde svaka Ciganka već u 18 godini ima najmanje jedno dete. Odmah se digla ta navodno brižna, kvazikorektivna struktura da osudi takvo porođenje i potraži neku skrivenu poruku koja bi imala kontekst čistog fašizam. Nisu li novinari svi grupno osuđeni i to od udruženja novinara jer su pomenuli narodnu pripadnost dva maloletnika koji su napali Rašu Popova. Dakle, došli smo do toga da se narodna pripadnost ne sme iznositi u slučaju da je osumnjičeni ili okrivljeni Ciganin, sem ukoliko je vest afirmativna onda ima veze što je neko Ciganin i tada je to vrlo bitno naglasiti. Tako da su moji članci, upozorenje nad kojim se valja zamisliti i nisu nikakva teorija zavere, već su zasnovani na činjenicama. Druga je stvar što oni pokušavaju te činjenice da sakriju i svakoga ko progovori o tome okarakterišu kao fašistu, jer najlakše je nekome prikačiti etiketu. 3.Gde vidite granicu između slobode govora i onoga što se naziva govor mržnje? Osnovni problem naše zemlje je što se svaki nacionalni projekat ili bilo kakav vid patriotizma osujeti u startu, a pojedinac ili grupa etikatirani ili devalvirani na neki drugi način. Zato se granica između slobode govora i govora mržnje izgubila, dobila je isti smisao, maltene među prostim pukom koji guta sve što stigne nacionalista, fašista, nacista, rodoljub, patriota - za njih to su sve sinonimi. Neki mediji su recimo keltski odnosno istočni krst okarakterisao kao nacistički znak,što je van svake pameti. Kelstki krst imamo uklesan na srpskim srednjovekovnim manastirima, njegov smisao i značenje je u potpunoj suprotnosti od onoga kako oni poimaju kao nacizam. Kada sve ovo vrlo sažeto imamo u vidu, onda je jasno da će se svaki vid iskazivanja ljubavi prema sopstvenoj zemlji i narodu, ili uopšte bilo kakvo upozorenje da je država na krivom putu, biti okarakterisano kao govor mržnje. Mediji, manipulacija, propaganda su definitivno njihovo najmoćnije oružje.  I mi i oni imamo mogućnost da uočimo tu razliku, nije ona tako bliska kako oni žele da je prestave, ali prostom puku kroz gebelovske metode manipulacije masama ta jasna razlika ne znači ništa, ne vide je. Ja recimo ni na koji način nisam nisam pozivala na nasilje nad bilo kime, niti smatram da se išta moglo protumačiti kao govor mržnje. To što su činjenice koje su iznete u mojim člancima sirova neobrađena istina i naša realnost, koja po njima ne treba da dođe do širih masa govori u prilog tome da su oni, ova okupaciona grupacija zapravo ti koji šire mržnju, netrpeljivost i čak i poziv na nasilje nad nama ukoliko nismo dovoljno poslušni robovi. Zaključak je da smo mi ti koji su diskriminisani, obespravljeni, opljačkani i još prezaduženi da bi se pomoglo onima zbog kojih se mi pljačkamo i dalje. 4.Kako vidite ulogu takozvanih NVO organizacija i njihovog delovanja po ova dva pitanja (govor mržnje i sloboda govora). U jednom skupštinskom obraćanju Zoran Krasić je rekao : Nikada nije bilo više boraca za prava, i nikada nije bilo manje prava! Ja tu rečenicu često volim da upotrebim jer je ona već godinama na žalost teška istina. Od kada su se početkom ovog veka pojavili svi ti silni borci za ljudska prava, mi smo postali obespravljeni . Za osnovna prava ne možemo da se izborimo, zapravo oni idu do tih granica da ono nešto što je uobičajeno, normalno, prirodno poput disanja uobliče u nekakvo pravo. Evo moj lični primer. Inspektori mi objašnjavaju da oni rade samo svoj posao, što je u redu,ali zbog jedne "borkinje za ljudska prava" meni je oduzeto pravo na rad i zaradu. Dakle ja sam publicista, pisac, novinar, kako bez svog sredstva za rad, računara nemam način da zaradim osnovna sredstva za život i tako namirim državne lopove da bi oni taj moj novac dali nekim drugim ili možda istim "borcima za ljudska prava" da nastave svoje delatnosti i tako nekom drugom pod velom "ljudskih prava" oduzmu njegova prava.  Pakleni jedan krug koji ima za cilj obespravljivanje svih Srba, posebno onih koji još uvek imaju sposobnost korišćenja uma. U ovom ovako uspostavljenom sistemu, za koji ja već godinama govorim da samo na oko deluje anarhistički i bez uređenja, a koji je zapravo vrlo dobro konstruisan da namiruje potrebe onih koji su ga još četrdeset i četvrte uspostavili, nije čudno što smo mi Srbi, ili uopšte bilo koji normalan stanovnik naše zemlje koji radi za njene interese potpuno obespravljeni. Možete li da zamislite da neka od žena u crnom ili bilo koja druga osoba iz zapadnih NVO koje vedre i oblače Srbijom odgovaraju za nešto slično? Mi smo verovatno jedina zemlja na svetu koja ima toliki broj organizacija čiji je cilj podrivanje državnih interesa i razbijanje zemlje iznutra. Kako neko normalan može da prizna za ikakvu vrednost promociju abortusa, legalizaciju gej brakova, forsiranje priče da smo genocidan narod i posebno tu tzv pozitivnu diskriminaciju, koja inače stoji i u Ustavu Srbije, istovremeno poricanje srpskih žrtava i samoinicijativni put ka priznanju Kosova i Metohije.

Pročitajte još:Uhapšena Vesna Veizović zbog pisanja članka o preteranim privilegijama za RomePogledajte zašto Rusi hrle da se dosele u Srbiju

Na prošloj gej paradi videli smo nekoliko plakata sa patrijarhom Irinejom i blaženopočinuvšim patrijarhom Pavlom u krajnje skandaloznom fotošopu. Niko od mnoštva povernika nije reagovao zbog ovog otvorenog napada na SPC. Evo još jedan poslednji i odličan primer dvostrukih aršina tih povernika. Letos se digla kuka i motika zbog kampa koji je održan u okviru „Istinski srpske pravoslavne crkve“. Dečica i roditelji nekoliko dana boravili su u prirodi, sem što su uživali na čistom vazduhu, zdravoj hrani imali su i vežbe preživljavnja. Takvi kampovi inače postoje u Rusiji godinama unazad i finansirani su od strane ruske pravoslavne crkve i rasijanskih vlasti. Međutim, kod nas su mediji podivljali pred opasnosti da bi neke generacije mogle da izrastu u normalne ljude, otrgnute svakodnevnici i ispiranju mozga, pa je monaštvo optuženo za zloupotrebu dece... Nakon svega, advokat koji je zastupao monaštvo, Vladimir Rajić poslao je dopis povernici Petrušić  koja je i mene optužila zahtevajući od nje da kazni novinare zbog nekorektnog izveštavanja, zbog kog su i deca i porodice dece imali kasnije probleme. Optužbe je odbacila, a obrazloženje se sastojalo u tome da :  „novinar ima pravo na slobodu mišljenja i izveštavanja koja predstavljaju preterivanje ili provokaciju. “ 5.Koji su trenutni rezultati „pozitivne“ diskriminacije u Srbiji i u svetu, i kako vidite efekte pozitivne diskriminacije na budućnost? Tu reč pozitivna diskriminacija treba preinačiti u diskriminacija Srba, jer to je njeno pravo značenje. Većina tih fraza je vrlo jednostavna, ali ih namerno uvijaju - jasno je i zašto. Praktičan efekat diskriminacije Srba imamo svuda oko nas. Nekoliko hiljada nelegalizovanih objekata predviđenih za rušenje i još više Srba koji će ostati bez jedva stečenog krova nad glavom, jer s obzirom gde žive jasno je da nemaju i za legalizaciju, a sigurno neće rušiti njihovim finansijerima izvesne nelegalne, bespravne i bez dozvola sagrađene objekte, kao što im ni milionske(u evrima) poreze ne naplaćuju. Stotine divljih naselja širom Beograda, predviđenih za rušenje ali sa određenim rokom, a taj rok znači da nema rušenja dok im se ne obezbedi krov nad glavom, znači na desetine udomljenih stanovnika divljih naselja ( a ja neću da ulazim u to ko su stanovnici tih divljih naselja). Na hiljade dece širom Srbije, odličnih učenika koji nemaju ni za jedan obrok dnevno, a kamoli mogućnost da studiraju i jednog dana možda postanu neki novi Nikola Tesla. Sa druge strane na hiljade dece stanovnika divljih naselja koji primaju stipendiju samo da bi prisustvovali nastavi, a kasnije i besplatno školovanje na fakultetu, dom , prevoz,  sve radi integracija u politički život Srbije ( ja neću ulaziti u to ko su ta deca, ipak su to samo deca). Što se tiče ostalih zemalja, ma koliko sa strane delovalo da imaju probleme, oni te probleme rešavaju u saradnji sa svojim vlastima. Ne pod svetlima javnosti ali ih reše. Zahvaljujući pre svega tom famoznom sporazumu o readmisiji, koji bi trebalo da je obavezno štivo svakog građanina Srbije, rešenje problema većine evropskih zemalja sa azilantima, Ciganima i svima onima koje oni budu smatrali nepoželjnim naći će u našoj zemlji. Svedoci ste i sami protesta koji se dešavaju u Nemačkoj i koji se šire, navodno protiv islamizacije, a zapravo su upereni protiv svih nepoženjnih azilanata. U Velikoj Britaniji imate gradske patrole koje su oranizovali građani u  kooradniaciji sa policijom, tu je Italija koja je nedavno predložila da se čak i gradski prevoz odvija odvojeno, u Francuskoj je policija lično učestvovala u paljenju divljih naselja i proterivanju Cigana iz svoje zemlje (gde su ti Cigani danas). Sa druge strane mi tim Ciganima koji su smetali Evropskoj uniji namirujemo u svakom pogledu na račun nas. To vam je savršen primer u praksi kako od Srba napraviti budale pred celim svetom, i ako se neko  još usudi da iznese ove činjenice optuže ga za govor mržnje. Izvor: Pravda