Pravda

Sudeći po reakciji potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović, zvanični Beograd i Moskva nastaviće po starom. Upitana da li se nešto menja u političkim odnosima Srbije i Rusije, Mihajlovićevaza „Politiku” kaže: „Ne uvodimo nikakve sankcije. Mi smo most povezivanja, a ne kamen spoticanja između Rusije i EU.” Situacija je nejasna i u EU, gde su doskora tvrdili da postoji bojazan da se Srbija ne okrene Rusiji i da joj zato treba posvetiti najveću pažnju. Da li Beograd gubi položaj „sving države” na zapadnom Balkanu? „Politika” je pre pola godine citirala nemačke i evropske političare i uticajne analitičare koji su tvrdili da je Srbija država koja lako može da prevagne i na rusku i na evropsku stranu i da zato Brisel mora da se usredsredi na prijem Srbije u EU. Isti eksperti su tada povlačili i sledeću paralelu: da Bugarska nije „preuranjeno” ušla u EU, danas bi bila kao Srbija, „između Evrope i Rusije”. Šta se sada menja? Briselu je i dalje važno da svaku zemlju kandidata pridobije za diplomatski rat protiv Kremlja i sada bi sa te strane trebalo očekivati još jači pritisak. Prekjučerašnja izjava predsednika Rusije Vladimira Putina o prekidu projekta „Južni tok” bila je hladan tuš za Beograd, a sada bi mogao da usledi i jedan iz Brisela pitanjem: zašto sada ne podržite evropsku politiku prema Moskvi? Međutim, Josip Juratović, poslanik Socijademokratske partije Nemačke u Bundestagu, kaže za „Politiku” da takvog pritiska na Beograd neće biti jer su svi svesni da Srbija ne može Rusiji da uvede sankcije na način na koji su to uradile zemlje EU ili neke druge zemlje kandidati. „Položaj Srbije se u EU neće menjati jer je Srbija i sa ’Južnim tokom’ i bez njega bitna zemlja regiona – od nje zavisi stabilnost zapadnog Balkana, a time i Evrope. Ona treba da ispuni kriterijume i što pre uđe u EU i mislim da bi bilo sasvim nerazumljivo otežavati srpski ulazak u EU nekim dodatnim kriterijumima”, dodaje Juratović, član stranke koja vlada u koaliciji sa demohrišćanima Angele Merkel. Kako objašnjava Bodo Veber, stručnjak za Balkan iz nemačkog Saveta za političku demokratizaciju, za Nemačku je odustajanje od „Južnog toka” dobra vest za odnose između Srbije i EU: „Taj projekat je stvarao ekonomsku zavisnost Srbije od Rusije, a to znači i dominantan ruski politički uticaj u Srbiji, što je u EU stvaralo nedoumice oko srpske spoljne politike. Sada je to rešeno. Mislim da je premijer Aleksandar Vučić u avgustu ubedio Merkelovu da Srbija teži članstvu ka EU i tu više nema nikakvih dilema”, ocenjuje Veber. I pored savezništva Srbije i Rusije i vojne parade na kojoj je prisustvovao Putin, Beograd nikada nije odustajao od cilja da uđe u EU. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, više od polovine građana naše zemlje jeste za priključenje Evropskoj uniji. Filip Ejdus, docent na Fakultetu političkih nauka i zagovornik ulaska Srbije u NATO, ocenjuje da vest o „Južnom toku” predstavlja „poslednje zvono za uzbunu da se Srbija odlučno okrene ka Evropi i Zapadu, gde pripada ne samo geografski i geopolitički već i vrednosno”. „Građani će po ko zna koji put morati da plate visoku cenu katastrofalne politike ’balansiranja između Istoka i Zapada’, a oni koji su u njihovo ime napravili račun – praviće se, po običaju, ludi”, kaže Ejdus za naš list. Slično razmišljaju i u Centru za evroatlantske studije Jelene Milić. Oni su naslovom svog saopštenja „Posle kraha ’Južnog toka’ – pravac Zapad” izrekli suštinu svog stava. Ovo je, po njima, „ključni trenutak da Srbija izađe iz ruskog zagrljaja”, a prvi korak Srbije trebalo bi da bude pridruživanje sankcijama EU Rusiji. Atlantisti u Srbiji jedva su dočekali da kažu da je ovo idealna prilika da se okrenemo NATO-u i EU, ali to bi bila katastrofa za Srbiju, kaže Dragan Petrović, viši naučni saradnik beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Uostalom, dodaje on, ni EU neće promeniti stav prema Srbiji zbog bliskosti sa Moskvom jer su evropskim zemljama potrebni ekonomska saradnja sa Rusijom i ruski energenti. Petrović, naime, smatra da odluka o „Južnom toku” neće dovesti do promena u spoljnoj politici Beograda, koju on opisuje kao „uravnoteženu” i „odmerenu”: „Ništa se nije promenilo u ruskom odnosu prema nama jer je Srbija ruski geopolitički prioritet na Balkanu i Rusi su veoma prijateljski raspoloženi prema nama.”

Pročitajte još:Moskva: Krim je Rusija, a Kosovo je Srbija!

Dok „NJujork tajms” poslednje događaje opisuje kao veliki Putinov diplomatski poraz u pokušaju da uspostavi ruski uticaj u jugoistočnoj Evropi, Petrović kaže da svi gube iz vida da Rusija uopšte nije izgubila uticaj u regionu. „Kao prvo, Putin uopšte nije sasvim odustao od ’Južnog toka’. Ono što treba znati jeste da je Rusija potvrdila ’Plavi tok’, koji će prenositi gas iz Rusije u Tursku, kao i izgradnju cevovoda do Grčke, što znači da će ona i dalje ostvarivati veliki uticaj u regionu”, dodaje Petrović. Na ovo se nastavlja i Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative, navodeći da je Moskva dogovorom sa Ankarom napravila manevar koji će ojačati ulogu Turske u regionu i na evroazijskom prostoru. „Rusiji je Turska potrebna kao konstruktivan igrač, iako je teško reći blizak saveznik, i na Crnom moru i na Mediteranu, i na Kavkazu i u Siriji i na Balkanu. S druge strane, bliže veze Rusije i Turske će umanjiti geopolitičku ulogu SAD i naročito Evropske unije, koja će na kraju krajeva biti najveći gubitnik novonastale situacije”, ocenjuje Mitić, dodajući da nema nikakve dileme da će Rusija nastaviti da širi svoj uticaj na Balkanu, naročito u Srbiji i u Republici Srpskoj. Mitić smatra da ne postoji nikakva naznaka da će Srbija izgubiti u Rusiji moćnog saveznika na svetskoj političkoj sceni. On ocenjuje da je „torpedovanjem projekta ’Južni tok’, Zapad Srbiji zario geopolitički i ekonomski nož u leđa”.Već šest godina, dodaje on, sprega Vašingtona, Brisela i dela vlasti u Beogradu predano je radila da omete izgradnju projekta koji je Srbiji mogao da dramatično poboljša inače očajnu geopolitičku poziciju. Izvor: Politika