Pravda

Rusija će ispuniti sve svoje obaveze u pogledu snabdevanja Srbije gasom ove zime, izjavio je danas ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin, koji je okrivio EU za obustavu projekta Južni tok. Čepurin je okrivio EU za obustavu projekta Južni tok i upitao zašto sada Rusiju krive, kada je ona samo konstatovala činjinično stanje. "Zapad i Brisel su potkopali Južni tok. Čemu takva nervoza sada i zašto se prebacuje krivica na Rusiju", upitao je ruski ambasador. On je istakao da, "kako je ruski gasni gigant Gasprom činio sve više ustupaka, tako mu je sve više uslova postavljano u vezi Južnog toka". Evropska unija intenzivno proučava posledice obustavljanja izgradnje gasovoda Južni tok, a u planu je serija sastanaka kako bi se rešila novonastala situacija, kažu u sedištu Evropske komisije u Briselu. "Sve će biti jasnije nakon konferencije o energiji u Sofiji, sledeće nedelje”, rekla je danas novinarima u Brisleu portparolka EK za pitanja energije, Ana-Kajza Itkonen. Sastanak u Bugarskoj, na kome će učestvovati ministri energije devet članica EU, koje su direktno ili indirektno pogođene odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina da se prekinu radovi na izgradnji gasovoda, održaće se 9. decembra. "Ovaj skup je bio odavno zakazan, s tim što će Južni tok sigurno biti jedna od glavnih tema", izjavila je ona. U Komisiji odbacuju Putinove tvrdnje da se EU protivila izgradnji gasovoda, već tvrde da su samo insistirali da on radi u skladu sa evropskim propisima, koji zabranjuju da ista firma bude i vlasnik gasovoda i jedini distributer gasa. Nakon otkazivanja projekta gasovoda Južni tok sledi poništavanje važenja međudržavnih sporazuma o njegovoj izgradnji, najavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov listu Komersant. S tačke gledišta Rusije, radi se o višoj sili, jer je Bugarska, koja je pokazivala veliko interesovanje za projekat, ođednom promenila stav i nije dozvolila postavljanje gasovoda, navodi Komersant. Sagovornici lista, pravnici i advokati, ističu da kazne za izlazak ili raskid međudržavnih sporazuma nisu predviđene, a postupak je obično regulisan samim dokumentom. U okviru projekta izgradnje gasovoda Južni tok Rusija je potpisala međudržavne sporazume s Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom. Međunarodni eksperti ukazuju na probleme koje je odluka o odustajanju od Južnog toka donela jer Brisel nema odgovor na gasne potrebe jugoistočne Evrope. Austrijski ekspert Gerhard Mangot smatra da EU duguje odgovor Beogradu i Sofiji zašto su ostali bez prihoda. Mangot u intervjuu radiju Dojče vele ne isključuje, međutim, mogućnost da bi gradnja gasovoda Južni tok mogla da bude nastavljena ukoliko se promene okolnosti, ali dodaje da je to malo verovatno. "Sve se kreće u pravcu toga da je poglavlje Južni tok zauvek zatvoreno", rekao je on ukazujući da misli da EU nije saglasna sa pravnim okvirima Južnog toka. "Brisel istrajava na pravilima Trećeg energetskog paketa: da i drugi ponuđači moraju imati pristup gasovodu kao i da isporučilac gasa ne može istovremeno biti vlasnik gasovoda. Od tih principa EU ne želi da odustane. Ranije je u pojedinim slučajevima pravila izuzetke", podsetio je Mangot dodajući da Brisel ne želi da Ukrajina trpi, a da je strateški cilj Rusije bio da Južni tok zaobiđe tu zemlju. Drugi razlog prema njemu je zaoštravanje odnosa Brisela i Moskve, situacija u kojoj EU nema nameru da odstupi od svojih pozicija. Urednica "Balkan magazina" Jelica Putniković očekuje da će u Briselu biti postignut dogovor, ako ne za izgradnju Južnog toka, onda za neki drugi model gradnje gasovoda poput onog od tursko - grčke granice prema Evropi, od gasovoda koji tek treba da se gradi od Rusije prema Turskoj, napominjući da će tu na neki način, biti rešeno i pitanje snabdevanja Srbije gasom. "U tom slučaju Srbija bi imala manju kolateralnu štetu i to ne bi bile te dve milijarde dolara ili možda čak i više, nego možda neki manji iznos", kazala je sagovornica Tanjuga. Putniković je izrazila nadu da i sami Rusi, koji hoce da izgrade tako veliki gasovod do Turske, imaju plan kome će da prodaju tih 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje, "jer Turskoj očigledno treba 10 do 13 milijardi kubika gasa godišnje". Prema njenim rečima, postoji i mogućnost snabdevanja Evrope preko gasovoda Severni tok, koji su zajedno gradile Rusija i Nemačka. Ruski predsednik Vladimir Putin je u ponedeljak tokom posete Turskoj rekao da Rusija ne može da nastavi s projektom izgradnje gasovoda "Južni tok", jer se Evropska unija tome protivi. Iz Evropske komisije je juče saopšteno da će EK nastaviti razgovore o gasovodu Južni tok bez obzira na najavu Rusije da zaustavlja taj projekat. Sledeći sastanak biće održan 9. decembra na kome će biti reči o više energetskih pitanja, uključujući i Južni tok. Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nije srećan zbog izjave predsednika Rusije da se na projekat Južni tok stavlja tačka, ali je poručio da građani Srbije ne treba da brinu. Bi-bi-si u svojoj analizi navodi izjavu stručnjaka za energetiku Centra za studije o demokratiji u Sofiji Martina Vladimirova koji kaže da je odluka predsednika Rusije možda "blef koji treba da primora vlade Bugarske, Srbije, Mađarske i Austrije da se ujedine u ubrzanju projekta i ubede Evropsku komisiju u njegov značaj". Postoji i drugo objašnjenje, da je Južni tok jednostavno preveliki teret za Gasprom u vreme teške finansijske situacije u Rusiji, dodaje Vladimirov.

Pročitajte još:Francuska i Rusija će se suditi zbog Mistrala

Agencija Rojters ocenjuje da je "diplomatska pobeda" Evropske unije, koja je naterala Kremlj da otkaže gradnju gasovoda Južni tok, zadala Briselu novu glavobolju - kako da se dođe do alternativnih izvora energije koji će obezbediti sigurne isporuke gasa zemljama jugoistočne Evrope. Prema Rojtersovoj analizi, projekat gradnje gasovoda Južni tok je od velikog značaja za Srbiju, Bugarsku i Mađarsku, jer je tim zemljama trebalo da omogući dopremanje gasa zaobilazeći teritoriju Ukrajine, zbog čega je manji rizik od prekida u isporukama. Izvor: Tanjug