Pravda

Kada je američki potpredsednik DŽo Bajden na nedavnom samitu Atlantskog saveta u Istanbulu rekao da Hrvatska ima potencijal da bude “regionalni energetski centar”, verovatno još nije znao da će ruski predsednik Vladimir Putin i direktor Gazproma Aleksej Miler samo nedelju dana nakon toga objaviti da je plan izgradnje Južnog toka - mrtav, piše Slobodna Dalmacija. Ipak, Bajden je itekako dobro znao za višemesečne pritiske EU na Bugarsku, kao i za negativan stav Evropske komisije prema izgradnji Južnog toka i, što je još važnije, zajedničko protivljenje EU i NATO-a širenju ruskog uticaja na ovaj deo Evrope. Po pisalju Jutarnjeg lista, Hrvatska je sada u prilici da zaista i postane energetski lider u regionu, i to "ni kriva - ni dužna". To, kako dalje navode, proizlazi i iz komentara hrvatskog ministra privrede Ivana Vrdoljaka za 'Slobodnu': “Rusko odustajanje se na nas ne odražava ni najmanje, ne ugrožava našu energetsku strategiju. Mi smo otvorili opciju izgradnje odvojka za Južni tok jer Hrvatska nije imala tu privilegiju da bude na glavnoj trasi Južnog toka. Nakon toga smo krenuli u projekat istraživanja gasa i nafte i izgradnje LNG-a, a to će očigledno biti jedina opcija dostave gasa u ovaj deo Evrope. I očigledno je da smo bili u pravu.” Uprkos “vidovitosti” o kojoj govori ministar, čini se da rasplet čitave priče više spada u onu narodnu: “više sreće, nego pameti”, zaknjučuje Jutarnji list. “Mi smo i do sad previše zavisili od gasa iz Rusije, a povećanje te zavisnosti ne bi bilo dobro ni za ekonomiju ni za političku stabilnost u regionu”, komentariše hrvatski ekonomski analitičar dr. Damir Novotni. “Upravo zato, ja na rusko odustajanje gledam pozitivno, ovo nam je prilika da nadoknadimo izgubljene godine, a izgubili smo ih najmanje 15, uzdajući se u snabdevanje iz jednog izvora. Ovo treba da bude i podsticaj za istraživanja mogućih izvora nafte u našem podmorju, ali i za projekat LNG terminala za gas”.

Pročitajte još:Hrvati pojačavaju vojnu pomoć Ukrajini

Darko Horvat, predsednik HDZ-ovog Odbora za energetiku, rudarstvo i zaštitu okoline, podiže ručnu: “Najavu odustajanja Gazproma od Južnog toka ne treba uzeti kao konačnu odluku. U ovoj geopolitičkoj igri ruska strana se odlučila za potez kojim uzvraća udarac na ekonomske sankcije od strane EU.” Horvat podseća na to da se i dalje preko 54 posto potreba za gasom u Evropi podmiruje iz ruskih izvora. Ekonomski novinar iz Beograda Miša Brkić, za Jutarnji list je izjavio: “Na Srbiji je da sad, kad je već tragično zakasnila, počne razmišljati o svojoj energetskoj budućnosti. I to evropskom pameću, kako bi našla zamenu za ruski gas.” Brkić primećuje da se “Srbija uspavala na lovorikama Južnog toka” i - kao da je slušao Bajdena - ističe mogućnosti koje u perspektivi nudi projekt LNG-a na Krku, kao i Jadransko-jonskog gasovoda koji bi od Azerbajdžana preko Grčke, Albanije i Crne Gore trebalo da dosegne i do Hrvatske. Izvor: Jutarnji list