Pravda

Tržište nekretnina opada i zato što banke u tim slučajevima sve više oduzimaju stanove i prodaju na licitacijama, čime se stvara veća ponuda od potražnje, a i stambeni krediti su postali preskupi pa se potencijalnim novim korisnicima ne isplati da ulaze u takve aranžmane. To udruženje poručuje da država, ako želi da podstakne tržište nekretnina i pokrene građevinsku industriju, mora sa bankama da nađe rešenje koje će podrazumevati manje troškove i jeftinije kredite, pošto je očigledno da samo tako može doći do pozitivnih pomaka u ovoj oblasti. Udruženje "Efektiva" je proveravalo da li je to zaista tako i poslalo upit bankama sa sledećim kriterijumima: Potreban je stambeni kredit u iznosu od 15.000 evra, za stan koji košta 30.000 evra (polovina vrednosti stana će biti data u kešu kao učešće), sa rokom otplate od 10 godina. "Došli smo do pomalo razočaravajućeg saznanja - da bi neko podigao "samo" 15.000 evra stambenog kredita u startu mora da plati oko 1.700 evra troškova", kažu u "Efektivi. To su: overa založne izjave kod notara oko - 200 evra, premija osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita oko 450 evra, provizija za obradu zahteva kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita 30 evra. Tu su i trošak upisa založnog prava 20.000 dinara (oko 165 evra), osiguranje nepokretnosti 360 evra, overa založne izjave 60 evra, procena vrednosti nekretnine 300 evra, trošak vađenja lista nepokretnosi 10 evra, obrada kreditnog zahteva kod banke (nije obaveza svuda) oko 75-150 evra. "Treba napomenuti da bi korisnika na kraju ovaj kredit ukupno koštao još oko 6.000 evra koliko će platiti redovne kamate, koju su nam banke ponudile u iznosu od oko 7,2 odsto godišnje", navodi se u saopštenju. Ako se uzme u obzir i činjenica da su za kupovinu nekih drugih proizvoda krediti značajno jeftiniji, recimo za kupovinu fiata 500L kamata je dva odsto godišnje, postavlja se pitanje da li je za isti novac bolje kupiti stan ili automobil, gde su i početni troškovi značajno jeftiniji. "Efektiva" postavlja pitanje - zašto bankama nije u interesu da plasiraju jeftinije stambene kredite, da li je u pitanju nepoverenje u tržište nekretnina, platežnu moć građana, skupi izvori finansiranja ili nešto treće?

Pročitajte još:Dačić: Osudite Šešelja, a ne Srbiju

To udruženje je dobilo potvrdu u nekim ekspoziturama banaka da se klijenti retko javljaju i da se raspitaju za stambeni kredit, a da su realizacije još ređe. "Primetan je rast marži koje banke uračunavaju u cenu ovih kreditaiI koja je negde oko sedam odsto, na koju se dodaje vrednost Euribora, koja je sada minimalna i iznosi nešto manje od 0,2 odsto", navodi "Efektiva". Klijent mora računati i na to da postoji mogućnost da vrednost Euribora u budućnosti poraste (polovinom 2008. godine Euribor je iznosio oko pet odsto), čime bi došlo do značajnog uvećanja mesečne rate i uvećaanja ukupne kamate koja se na kraju plati. Izvor: Tanjug