Pravda

Uoči Nikoljdana ruska rublja se strmoglavila i dostigla istorijski minimum. U noći između 15-16. decembra Centralna banka Rusije je po šesti put ove godine podigla vrednost referentne kamatne stope (sa 10,5 na 17 posto), što je, ispostavilo se kroz nekoliko sati, bio okidač da 16. decembra uveče jedan dolar vredi 77,39, iako se dan pre toga menjao za 59,78 rublji. Gotovo svi svetski mediji počeli su da izveštavaju o tome kako sledi potpuni finansijski kolaps Rusije, a nije manjkalo ni onih koji su sve ovo poredili sa situacijom u Srbiji iz 1992. godine. Nabrajali su se uzroci slabljenja ruske valute, kao i ruske ekonomije u celini, a ne treba ni posebno podvlačiti kako se pre svega govorilo o posledicama sankcija SAD i EU i padu cene energenata. U samoj Rusiji su, čini se kao nikada do tada, prostor dobili „patriotski ekonomisti” koji su osuli drvlje i kamenje po Centralnoj banci, domaćim bankarima (čiji su interesi previše isprepletani sa međunarodnim finansijskim institucijama) i liberalima (pre svega političarima). Sa nekoliko strana su stigli predlozi da se pod hitno donese novi zakon o Centralnoj banci i da na njeno čelo bude imenovan Sergej Glazjev, a spominjane su i neophodne političke čistke u vrhu ruske vlasti (najčešća je u ovom kontekstu navođen potpredsednik vlade Arkadij Dvorkovič). Sudeći po medijskim izveštajima, činilo se da je Vladimir Putin pred izborom ili-ili. Ili će dozvoliti da se ceo sistem uruši i zatrpa ga, ili će pod hitno početi da vuče odlučne poteze i smenjuje sve koji su umešani u „veliku zaveru”. U određenoj meri, sve je podsećalo na situaciju iz Donbasa sredinom avgusta. Tada se očekivalo ili da Putin dozvoli pad Donbasa i Luganščine i tako napravi uvod u organizovanje „moskovskog evromajdana” ili da napravi veliku čistku liberala u svom okruženju i uđe sa vojskom u Ukrajinu. Na kraju, nije se desilo ni jedno ni drugo. Putin je morao da pronađe način i odbrani Donjeck i Lugansk, jer se to direktno tiče geopolitičkog položaja Rusije, a istovremeno, otpočinjanje „seče knezova” u Moskvi mu uopšte nije bilo potrebno jer bi to moglo da donese određeni stepen destabilizacije ruskog političkog sistema. Logika ruskih „patriotskih intelektualaca” je da dok su liberali u sistemu, oni mogu da rovare, ali je Putinova logika da su tada i pod njegovom kontrolom. Istine ima i u jednom i u drugom pogledu. Nesumnjivo, na pad rublje, koji je od prvog kvartala 2014. godine kontinualan, uticali su: smanjivanje cene nafte, masovno odlivanje kapitala uzrokovano uvođenjem sankcija i posledice koje trpe ruske kompanije zbog sankcija (da bi otplaćivale prekogranične kredite zapadnim bankama moraju da kupuju devize na ruskom tržištu i iznose ih iz zemlje). Ruski ministar za ekonomski razvoj Aleksej Uljukajev još je naveo i da se u tekućoj krizi bolje vidi kakve su sve posledice nastale zbog odlaganja strukturnih reformi u nizu sektora. Međutim, već od 17. decembra rublja je „naglo ozdravila” i vratila se na nivo od 15. decembra. Zatim je nastavila da jača i nedelju dana kasnije, 23. decembra uveče, jedan dolar se menjao za 54,55 rublji. Da se uzrok naglog pada rublje nalazi u nekoj od navedenih stvari sistemskog karaktera, ona bi nastavila sa svojim padom, onda se ne bi ovako brzo oporavila. Cena nafte, sankcije, problemi ruskih privrednika i inertnost njenih državnih preduzeća jesu deo problema za rusku valutu, ali nisu mogli presudno da utiču na dramatičan pad koji se desio za svega jedan dan. Takođe, ako se kao argument uzme tvrdnja da je „lom” napravilo podizanje referentne kamatne stope, onda ostaje nedorečeno kako je bilo moguće da se posle onakvog pada rublja tako brzo opravi!? Šta se desilo u noći između 15-16. decembra? Ruski „patriotski ekonomisti” navode da je došlo do pokušaja svojevrsnog državnog udara u režiji Centralne banke (i guvernerke Elvire Nabiuline), a po nalogu SAD. U blogosferi su se pojavile i teorije kako je ovo zapravo ruska igra, jer je Moskva za relativno mali iznos pokupovala rezerve sopstvene valute kod centralnih banaka evropskih država (ovakva mera bi pre svega pogodila Ukrajinu), koje su posle velikog pada počele da se oslobađaju ruske valute. Tako se u jednoj analizi, a koju objavljuju i „Večernje novosti”, navodi: „Kada Rusija bude smatrala da je vrednost rublje na dovoljno niskom nivou, otkupiće jeftinu rublju ogromnim količinama dolara. Na taj način Rusija može da preplavi zapadno tržište – dolarima, evrima i drugim zapadnim valutama, i – zlatom. Ne zaboravimo da rublja ima pokriće u zlatu. Videli smo do sada kako ubacivanje velikih količina neke valute utiče na tu valutu, ovog puta uz istovremeni otkup rublje sa Zapada. Brilijantan potez u pravcu vraćanja vrednosti rublje i stvaranja novog monetarnog sistema. Sistema u kojem će Evropa da bude dobrodošla, ali po svojoj želji i izboru, a ne vašingtonskim zavrtanjem ruke”. U ovom trenutku se ne može sa velikom verovatnoćom tvrditi šta se desilo. Ipak, sa velikom verovatnoćom se može tvrditi da je ključni igrač u celoj ovoj igri Vladimir Putin. Čak i ako su postojale namere da se „istorijskim obaranjem rublje” izvrši državni udar, ruski predsednik je taj proces kanalisao. Da to nije činio, rublja bi se danas menjala po kursu od preko 80 za dolar. Ključno pitanje je: zašto to nije sprečio? Jer, ma šta da je preduzimao posle 16. decembra, psihološki efekat onoga što se desilo je strašan i mogao je proizvesti šire političke posledice. Nekoliko mogućih odgovora treba razmotriti. Prvo, sasvim je moguće da ovo predstavlja pripremu javnog mnjenja za šokove koji mogu uslediti tokom 2015. godine. Američka banka „DŽej Pi Morgan” je već izašla sa prognozom da će pad ruskog bruto društvenog proizvoda u 2015. godini biti četiri puta veći od projektovanog (ne 0,8 posto kako to tvrdi premijer Medvedev, već čak 3,3 posto). Ukoliko cena nafte ostane tokom naredne godine na sadašnjem nivou, biće sve teže braniti rublju, pa se njen pad može nastaviti. Međutim, reakcija državnih organa i njen brzi oporavak proteklih dana šalju poruku stanovništvu da nema razloga za histerične reakcije. Kolebanja će biti i sa tim će se živeti. Drugo, moguće je i da se radilo o „stres testu” i pokušaju analiziranja kako će u slučaju većeg i značajnijeg napada na finansijski sistem (a koji se možda očekuje) reagovati institucije, a kako stanovništvo. Iz svega se može izvući mnogo zaključaka, pa samim tim i pripremiti adekvatni odgovori. Treće, moguće je da ovo predstavlja poslednje upozorenje liberalnim krugovima u Rusiji. Prvo upozorenje zbog svog postavljanja su dobili u avgustu, drugo sada, a trećeg neće biti. Sada je „patriotski blok” brojniji i motivisaniji, i rešen da istera na čistinu sve one koji ne žele da brane zemlju od napada iz SAD. Čini se da su po prvi put „patriotski ekonomisti” nadjačali „liberale”, što može biti ili uvod u veliki obračun ili će doprineti reteriranju ovih drugih. Četvrto, ova dešavanja su „naterala” oligarhe da se priključe odbrani zemlje. Već 22. decembra predsednik Rusije je imao dugačak razgovor sa četrdeset najvećih ruskih biznismena, na kojem se razgovaralo o neophodnosti zajedničkog delovanja u cilju prevazilaženja krize. Ili, drugim rečima, počeo je novi krug „disciplinovanja” tajkuna, koji bi u određenom razvoju situacije mogli predstavljati korisno sredstvo za američku ideju organizovanja „moskovskog evromajdana”. I peto, ovo je i svojevrsna poruka Zapadu. Evropskim privrednicima pre svega. Na pad rublje najpre je reagovao prvi čovek „Renoa” rekavši da je taj događaj „masakr za sve proizvođače automobila”. U jednom od poslednjih obraćanja Putin je upozorio nemačke privrednike kako 300.000 radnih mesta u Nemačkoj direktno zavisi od saradnje sa Rusijom. Rusija nije ni Severna Koreja, ni SR Jugoslavija, njena privreda je deo globalne ekonomije i sankcije protiv ove zemlje ostavljaju značajne posledice na svim stranama. Sledeća godina (a najverovatnije i ona iza nje) će po svoj prilici biti period recesije u Evropi, a lošim ekonomskim kretanjima će dodatno doprineti pogoršavanje odnosa sa Rusijom. Dramatičan pad rublje nije u interesu ni evropske privrede. Ovakva dešavanja poskupljuju robe i usluge evropskih proizvođača na ruskom tržištu i otvaraju vrata za jeftinije i konkurentnije privrednike iz Kine i Turske, ali pre svega za domaće ponuđače. Na kraju, treba još napomenuti dve stvari. Prvo, da se Rusija tokom 2008. godine susrela sa sličnim problemom. Usled pada cena nafte, nepovoljnih dešavanja u svetskom finansijskom sistemu i intervencije u Gruziji, iz Rusije je za svega nekoliko meseci „pobeglo” više od 130 milijardi dolara. Zbog toga se jedan dolar u kratkom roku počeo menjati za 36,5 rublji, umesto dotadašnjih 26. Kasnija dešavanja su pokazala da je sa rastom cene nafte ruska ekonomija vrlo brzo napredovala, bez obzira na trendove na globalnom nivou. Ukoliko se sličan scenario ponovi u 2015. Rusija će mnogo lakše prebroditi novi krug recesije, nego što će to biti sa evropskim zemljama. Sada je nezahvalno prognozirati kako će se kretati cena nafte, ali je sasvim sigurno da je sadašnja cena neodrživa, te da će u jednom trenutku morati da počne da raste. A tada se i završava priča sa padanjem rublje. I drugo, sve ovo treba posmatrati i u svetlu ukrajinske krize. Ukrajina je praktično pred bankrotom, a Donald Tusk je gotovo panično upozorio da je Kijevu neophodno do kraja godine 15 milijardi dolara, dodavši: „Situacija u Ukrajini zahteva hitnu reakciju, ne iduće godine jer tada bi moglo biti prekasno”. Za sada, jedino je izvesno da će Ukrajina dobiti 350 miliona dolara od SAD, ali za jačanje vojnih kapaciteta. A bez stabilizacije ukupnih prilika, ispostaviće se da ni ovolika davanja u vojne svrhe ne mogu imati puno efekta. Kolaps Ukrajine otvara Putinu vrata za nove političke pobede, što mu onda garantuje i održavanje visokog rejtinga u zemlji, bez obzira na moguće ekonomske probleme i realan pad životnog standarda. To može predsedniku Rusije obezbediti da mirno prebrodi kritičnu 2015. i konsoliduje svoju poziciju za potonje okršaje. A do tada, najverovatnije će pokušati da na unutrašnjem planu pravi kompromise sa liberalima, istovremeno podrivajući njihov položaj (kako bi uspešno kontrolisao sistem), sve više će otvarati prostor za predstavnike „patriotskog bloka” koji se očigledno spremaju za preuzimanje ključnih poluga vlasti u narednom periodu i preventivno će reagovati kako bi kanalisao nepovoljne procese na koje utiču spoljni faktori. Da li će mu to i uspeti - ostaje da se vidi. Tek, dešavanja sa kursom rublje su samo jedan od elemenata u njegovoj velikoj igri.

Pročitajte još:15 godina Putina: Početak nove ereRat na prvom mestu: Amerikanci zadnjih 13 godina na ratove troše 337 miliona dolara dnevno!

Izvor: Fakti.org